Један број интелектуалаца из Италије али и цивилни активисти покренули су Петицију за повлачење признања Косова, коју су упутили Доњем дому парламетна те земље

Парламент Италије (фото: mitropolija.com)

Један број интелектуалаца из Италије, међу којима су универзитетски професори, публицисти, новинари, дипломате, али и цивилни активисти, покренули су Петицију за повлачење признања Косова, коју су на основу члана 50 Устава Републике Италије, упутили Доњем дому парламетна те земље.

У тексту поднетог захтева наводе зе разлози неопходности овакве иницијативе.

„Имајући у виду да признање Косова од стране одређеног броја земаља представља преседан који је изазвао домино ефекат у целој Европи, довео до кршења међународног права и допринео актуелној општој нестабилности; списак од деведесет земаља које не признају самопрокламовани ентитет „Републике Косова“ је увећан повлачењем признања следећих земаља: Либерија, Гренада, Комонвелт Доминика, Суринам, Сао Томе и Принципе, Гвинеја Бисао, Бурунди, Папуа Нова Гвинеја, Лесото и Унија Комора”, наглашава се у тексту петиције,

У петицији се даље подсећа да је „италијанско признање Косова усвојено је 20. фебруара 2008. године на седници Владе премијера Романа Продија, писмом које је шеф дипломатије Масимо д’Алема упутио Приштини, а да парламент није о томе расправљао, нити су консултовани чланови владајућих и опозиционих странака.

Текст петиције коју је група италијанских интелектуалаца упутила Доњем дому парламента те земље преносимо у целости…

Петиција упућена Доњем дому Парламента на основу члана 50. Устава Републике Италије

Будући да Косово и Метохија представља окосницу српске културе. Наиме, у тој области су Срби створили прве насеобине и изградили у XIII и XIV веку манастире, праве оазе културе и православног хришћанства, у којима су похрањени списи, сликарска дела и историјска предања српског народа.

Полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у Србији, полазећи и од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије, из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима;

Резолуцијом Савета безбедности ОУН 1244 која је усвојена 10. јуна 1999. године, све земље чланице реафирмишу суверенитет и територијални интегритет Савезне Републике Југославије и других држава у региону и потврђују апел за широку аутономију и суштинску самоуправу за Косово и Метохију, као и за правоизбеглица и расељених лица да се врате својим кућама у безбедности, а пре свега даје се овлашћење генералном секретару да уз помоћ надлежних међународних организација успостави међународно цивилно присуство на Косову, како би се обезбедила привремена управа на Косову, при чему ће народ Косова моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру СР Југославије, о чему ће донети одлуку Савет безбедности Уједињених нација; упркос присуству међународних мировних снага, такозвана ОВК је успела да протера са Косова и Метохије скоро све припаднике неалбанских националних мањина (20% садашњег становништва), око 240.000 Срба, Црногораца,Турака, Рома, Јевреја, Египћана, Горанаца (Словена исламске вероисповести) и Хрвата као и да уништи стотине цркава и православних верских објеката, што представља велику штету не само за српску културу већ и за читаву средњевековну хришћанску баштину.

Делу српске заједнице, нарочито у Метохији, наметнут је живот у опкољеним енклавама; под притиском “западњачке” међународне заједнице, односног великог дела Европске уније и САД-а, албанско вођство је у Приштини једнострано прогласило 17. фебруара 2008. године своју независност од Србије. Овај процес сецесије наилази на велике препреке по питању признања од стране Организације уједињених нација, пошто руско-кинески вето спречава улазак косовског ентитета у било коју дипломатску организацију за мултилатералну сарадњу, тако да су сама признања плод иницијатива које спроводи свака земља појединачно; италијанско признање Косова усвојено је 20. фебруара 2008. године на седници Владе премијера Романа Продија писмом које је шеф дипломатије Масимо д’Алема упутио Приштини, а да парламент није о томе расправљао, нити су консултовани чланови владајућих и опозиционих странака. Шпанија, Кипар, Румунија, Словачка и Грчка су чланице Европске Уније које још нису признале независност Косова, а томе се противе и све земље чланице БРИЦС-а.

Имајући у виду да признање Косова од стране одређеног броја земаља представља преседан који је изазвао домино ефекат у целој Европи, довео до кршења међународног права и допринео актуелној општој нестабилности; списак од деведесет земаља које не признају самопрокламовани ентитет Републике Косова је увећан повлачењем признања следећих земаља: Либерија, Гренада, Комонвелт Доминика, Суринам, Сао Томе и Принципе, Гвинеја Бисао, Бурунди, Папуа Нова Гвинеја, Лесото и Унија Комора.

С обзиром на нове тензије на Балкану, не само на Косову, већ и у Македонији, Босни, Грчкој, Албанији, Црној Гори и Србији и на италијанске стратешке геополитичке интересе за стабилност читаве регије: потписници траже покретање парламентарне дебате о могућности италијанског повлачења признања Косова као независне државе и за јачање активизма италијанских војних, политичких и културних институција у циљу одбране права мањина и културних добара на Косову и Метохији. Такође траже да се посланичке групе формално изјасне по питању италијанског признања независности Косова, а да се садашња влада, у дијалогу са владом Републике Србије, информише о актуелној ситуацији на Космету. Траже да Италија, у складу са резолуцијом СБ ОУН 1244, активно промовише безбедан повратак избеглица и расељених лица са Косова и Метохије.

Покретачки одбор: Проф. Стефано Пилото (Универзитет у Трсту), Стефано Верноле (новинар), Марилина Века (новинарка), Лорета Бађо (почасни конзул Републике Србије за регион Венето), Федерико Роберти (блогер  „Bye Bye Uncle Sam”), Андреа Тури (публициста), Леандро Кјарели (почасни конзул Републике Србије у Фиренци), проф. Алесандро Ди Мео (Универзитет Тор Вергата у Риму).

(Митрополија црногорско-приморска, 30. 11. 2018)

Categories: Вести над вестима

Tags: Италија, повлачење признања Косова