Драгана Трифковић: У Бриселу се усаглашавају детаљи договора о нормализацији односа Србије и независног Косова

Руски „Фонд Горчаков“, који блиско сарађује са Министарством иностраних послова Руске Федерације, организовао је 29. новембра у Москви конференцију под називом „Безбедност и стабилност Западног Балкана: реално стање и перспективе“

Извор: Центар за геостратешке студије

Конференција је окупила водеће руске експерте који се баве Балканом као што су професор „Института за међународне односе“ при Министарству спољних послова РФ Јелена Пономарјева, руководилац „Центра за изучавање савремене балканске кризе“ Института за славистику Руске академије наука Јелена Гускова, доцент Факултета за међународне односе Никита Бондарев, директор „Фонда прогресивне политике“ Олег Бондаренко, заменик главног уредника Дирекције за међународне пројекте „Russia Beyond The Headlines“ (RBTH) издавачке куће „Росијска газета“ Вјачеслав Чарски, историчар Георгије Енгелхарт из „Института за славистику“ Руске академије наука, директор „Балканског центра за међународну сарадњу“ Виктор Колбановски и др. Конференцију је отворио заменик извршног директора Фонда Горчаков Роман Гришенин. Он је нагласио да је тема Балкана непромењено актуелна и да ће овај регион остати међу приоритетима руске спољне политике.

Уместо Славенка Терзића који је био спречен да присуствује конференцији, уводно излагање је одржао Владимир Ђукановић посланик Скупштине Србије из редова СНС на тему: „Формирање такозване косовске војске, политичке и безбедносне импликације које тај потез повлачи“.

Владимир Ђукановић (десно)

Владимир Ђукановић је изнео тезе да креирање косовске армије угрожава безбедност целог Балкана а и шире.  По његовом мишљењу НАТО је пројектовао кризу на Балкану с циљем дестабилизације читавог региона. Изразио је забринутост да Србија може да буде увучена у поновни ратни сукоб на Косову, што значи и сукоб са снагама КФОР. Ђукановић сматра да би Русија могла да помогне својим дипломатским утицајем да се такав евентуални сукоб спречи.

Након излагања Владимира Ђукановића отворена је дискусија.

Колеге из Русије су поставиле питање због чега Србија још увек није одобрила дипломатски статус за „Српско-руски хуманитарни центар“ у Нишу, али нису добиле јасан одговор на то питање.

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије и председник Одбора за међународну сарадњу „Српског покрета Двери“, поставила је питање да ли је Влада Србије анализирала последице потписивања Бриселског споразума из 2013. године којим су угашене институције државе Србије и којим је предата контрола над севером покрајине Албанцима?

Драгана Трифковић

Ђукановић је одговорио да је потписивање таквог споразума била куповина времена јер се Србија налазила у тешкој економској ситуацији.

Колеге из Русије су поставиле питање шта значи „план разграничења са Косовом“ за који се залаже председник Александар Вучић, на шта је Ђукановић одговорио да такав план више није актуелан и да он није добио подршку.

У наставку конференције дискусија се водила кроз три секције на теме: „Регионална и међународна сарадња у борби против тероризма“, „Спољна интервенција као директна претња стабилности на Балкану-Косово и Метохија“ и „Информационе технологије – претња стабилности или начин узајамног разумевања у региону“.

Јелена Гускова, Јелена Пономарјева и Владимир Ђукановић

Драгана Трифковић је говорила на другој секцији на тему: „Неопходност повратка решавања питања Косова и Метохије у међународно-правне оквире“. Она је изнела мишљење да је једини легални оквир за решавање питања Косова и Метохије међународно правни оквир заснован на Резолуцији 1244 СБ УН а да западне силе упорно покушавају да заобиђу УН реализујући Ахтисаријев план о независности Косова. Као велики проблем види мешање Запада у унутрашњу политику Србије што је довело до тога да са политичке сцене буду уклоњене све оне структуре које нису, или нису довољно, кооперативне по питању косовске независности. Трифковић сматра да су преговори између Београда и Приштине подигнути на виши ниво 2012. године и да су они из техничког формата пребачени на ниво разговора између два премијера а затим између два председника. Навела је да Бриселски договор који је потписан 2013. године одговара потребама спровођења Ахтисаријевог плана о независности и да је његовом имплементацијом задат последњи ударац српским институцијама на Косову и Метохији, чиме је прекршен Устав Републике Србије.

У наставку свог излагања Трифковић је објаснила да се „Свеобухватни план о нормализацији односа“ који Запад нуди као решење, такође заснива на Ахтисаријевом плану: „Сада се налазимо у завршници Бриселских преговора који нису донели никаве резултате за Србију али ЕУ жели да до маја следеће године када су нови избори за Европски парламент оконча ове преговоре „Свеобухватним мировним споразумом“ који треба да потпишу Београд и Приштина. Такав документ израђује ЕУ и он је у фази усаглашавања између Београда и Приштине. Он обухвата и идеју о разграничењу између Срба и Албанаца за коју се залаже председник Србије Александар Вучић и која подразумева прекрајање постојећих граница Србије. Албанци би према таквом договору добили готово целу територије Косова и Метохије и део југа Централне Србије. За узврат Србија треба да задржи контролу над малим делом севера Косова где већински живе Срби, што треба да буде представљено као успех за Србију. Свеобухватни мировним споразумом се такође заснива на Ахтисаријевом плану о независности Косова. У њему се реч независност нигде не спомиње али тај документ апсолутно заокружује косовску независност. Овај документ треба да послужи и за притисак пре свега на Русију да дозволи независном Коосву улазак у УН. У том смислу у самом документу је изражен захтев за промену Резолуције 1244“.

Драгана Трифковић

Трифковић сматра како тврдње да ће потписивање „Свеобухватног мировног споразума“ са Приштином донети трајни мир Балкану немају никаквог утемељења, јер се територијалне претензија Албанаца неће зауставити. „Албанци се држе концепта ‘Велике Албаније’ који подразумева обједињавање свих територија на којима живе Албанци. Одмах по потписивању ‘Свеобухватног споразума о нормализацији односа’ Косово ће предати захтев за учлањење у НАТО, јер Србија треба да се обавеже тим споразумом да се неће противити учлањењу Косова у међународне организације. САД подржавају идеју Александра Вучића о разграничењу  јер у њој виде шансу за интеграцију читавог Балкана у НАТО“.

На крају излагања она је подвукла да се српски народ и Српска православна црква противе насилном одвајању Косова од Србије и захвалила се Русији на свесрдној подршци коју већ годинама пружа по питању очувања Косова и Метохије у саставу Србије.

Георгије Енгелгхарт из „Института за славистику“ РАН је поставио питање Драгани Трифковић да ли Србија предузима неке конкретне мере по питању царина које је Приштина увела?

Учесници конференције

Трифковић је одговорила да је основни проблем што су Албанци увидели слабост Србије да на сваки проблем одговара неадекватно што на крају резултира повлачењем Србије пред насиљем и претњама Албанаца. Последњих година смо имали неколико конфликтних ситуација на које је Србија реаговала саопштењима да ће прекинути преговоре у Бриселу, да би их на крају опет наставила или подизањем борбене готовости која се увек завршавала њеним спуштањем и наставком сарадње. Због тога је очекивано да Албанци иду даље у својим претњама и уценама јер су навикли да се Србија повлачи. Она је поставила питање због чега државно руководство Србије не постави Албанце под услов да ће затражити потписивање уговора о војно-техничкој сарадњи са Русијом, уколико они наставе са агресијом.

Након тога је уследило излагање Дејана Мировића, професора међународног права. Он је изнео запажање да Резолуција 1244 и разграничење на Косову и Метохији искључују једно друго и да је то јасан пример за contradictio in adiecto. Навео је неколико примера из међународног права попут Бангладеша и Кипра који то доказују. У том контексту је изразио чуђење због контрадикторних изјава појединих руских званичника који посећују Србију. Цитирао је Косачова, Пушкова и Марију Захарову, чије изјаве полазе од тога да Русија подржава Резолуцију 1244 СБ УН до тога да ће Русија подржати сваки договор Београда и Приштине, дакле и разграничење или поделу Косова. Затражио је од Јелене Понамарјеве да разјасни овакав контрадикторни став руских представника.

Дејан Мировић

Јелена Пономарјева је одговорила да Русија јасно подржава Резолуцију 1244 што јасно потврђује МИД Русије а да поједине изјаве руских представника можда нису срочене на најбољи начин.

У наставку дискусије колеге из Русије су изразиле жаљење због тога што није било омогућено да Русија купи ТВ канал у Србији и да због тога Русија нема утицаја у медијском простору Србије. Такође изнете су критике на рад српске редакције Спутњика.

Јелена Пономарјева

Конференција је допринела отвореном вођењу дијалога између представника власти и опозиције као и бољем разумевању позиција по питању Косова и Метохије.

Oпрема: Стање ствари

(Центар за геостратешке студије, 5. 12. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , ,

5 replies

  1. И Драгана и Дејан и Јелена нешто чудно гледају Ђуку.

    Свиђа ми се

  2. „Владимир Ђукановић је изнео тезе да креирање косовске армије угрожава безбедност целог Балкана а и шире.“

    Стварно нас је Ђука забринуо овом изјавом. А да питамо наше славне команданте некадашње Војске Југославије, колико су они марили за албанске терористе 1998. и 1999..године? Да им није пружала подршку НАТО авијација, не би извиривали из „мишјих рупа“ у које су се сакрили.

    „Ђукановић је одговорио да је потписивање таквог (Бриселског) споразума била куповина времена јер се Србија налазила у тешкој економској ситуацији.“

    Ово је прво јавно објашњење зашто су потписали тај Споразум. Захваљујући њему сада смо крупним корацима кренули ка „нормализацији односа“ са отцепљеном покрајином. Драгана Трифковић је добро приметила да је Бриселски споразум у складу са Ахтисаријевим планом о будућој независности Косова. Тај споразум је потпуно знемарио Устав Србије и Резолуцију бр. 1244 СБ УН. Дејан Мировић је добро оценио да поменута Резолуција и План о разграничењу поништавају једно друго.

    Свиђа ми се

  3. Ипак није реч о првом јавном објашњењу зашто је птописан Бриселски споразум. Главно објашњење за гро напредњачких гласача јесте – зато што су “жути“ трасирали то потписивање па су онда, јелте, напредњаци морали да потпишу и криминално спроведу овај споразум.

    То објашњење је потпуна небулоза. Као што је лажно и небулозно објашњење које је понудио В. Ђукановић – никакву економску корист Србија није имала од потписивања истог нису су уклоњене неке економске санкције које су нас раније мориле (пошто таквих санкција уистину није ни било).

    Свиђа ми се

  4. @Miloš
    -Zaista, ne znam koliki IQ treba imati, pa progutati tako nesto kao „objasnjenje“

    Свиђа ми се

  5. @Mister X

    Није сувислије од многих других објашњења. А ради. Нажалост, баш овакве приче Ђукановића који продају псеудопатриотизам најбоље раде. То су приче о тобожњем одуговлачењу и нужним уступцима док се не промене светске прилике. Само са тиме постоје два проблема – уступци су огромни и можда у понечемо и ненадокнадиви а светске прилике се не мењају баш тако брзо и једнозначно као бисмо хтели.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s