До краја ове године неће бити познато да ли ће бити усвојена жалба подносиоца захтева за рехабилитацију квислиншког премијера
Милан Недић (Фото: Документација Политике)
По свему судећи, до краја ове године неће бити познато да ли ће Апелациони суд усвојити жалбу подносиоца захтева за рехабилитацију Милана Недића, сазнаје „Политика”. Наиме, крајем јула Виши суд у Београду одбацио је захтев за поништење уредбе ФНРЈ из 1949. године којом је Недић проглашен за ратног злочинца и одузета су му грађанска права и имовина. На ову одлуку убрзо су се жалили подносиоци захтева, али судије Апелационог суда још нису већале на ову тему. Иако је најављивано да је рок за доношење одлуке три месеца, готово је немогуће да за само месец дана цео поступак буде завршен. Адвокат Зоран Живановић, заступник подносилаца захтева за Недићеву рехабилитацију, каже да је реч о изузетно великом послу и да судије, по пословнику, могу да продуже рок за доношење одлуке на девет месеци. Предмет је стигао у Апелациони суд 3. септембра ове године.
Александар Недић, праунук Милана Недића, каже да се држава, одбацујући њихов захтев, заправо додворава Немцима.
– Поднели смо захтев за укидање те незаконите Уредбе из 1949. године, а суд је, одбацујући наш захтев, послао поруку да Немци нису криви за злочине који су се одигравали у Србији током окупације, већ је крив наш народ. То се види из образложења одлуке. На тај начин су изједначили НДХ са Србијом – истиче наш саговорник.
Подсетио је да су Јевреји већ били похапшени кад је Недић дошао на власт, што је радила Комесарска управа. Додаје да се Недићу ставља на терет истребљење Рома, што је био „задатак” Специјалне полиције којом је командовао Драги Јовановић. Злогласни министар полиције, како каже наш саговорник, јесте био члан Недићеве владе, али је био одговоран само Гестапоу. Додао је да су подносиоци захтева тражили да се установи на који је начин Милан Недић преминуо.
– Никад нисам рекао да Недић није извршио самоубиство, али смо желели да се утврде чињенице. Међутим, суд никад није позвао сведоке који би говорили на ту тему, а које смо предложили – речи су његовог праунука.
Милан Недић је, према званичним извештајима, 4. фебруара 1946. извршио самоубиство, скочивши кроз прозор истражног затвора. Предлагачи су захтевом тражили и да буде утврђено да је генерал Недић лишен слободе без судске или административне одлуке, као жртва прогона из политичких и идеолошких разлога.
Захтев за рехабилитацију Недића су 2008. године поднели Српски либерални савет, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима и породица Недић, а суђење је почело 2015. године. Одржано је 12 рочишта и саслушано шест сведока, међу којима су били и, сада покојни, Жарко Видовић, чувени историчар, бивши скојевац и заточеник логора Јасеновац и Старог сајмишта, као и монахиња Јевросима из манастира Тројеручица, мајка бившег министра културе Братислава Петковића. Суду је достављено неколико хиљада страница разних докумената, од којих је највише пристигло из Архива Србије.
Јелена Попадић
Categories: Вести над вестима
Недић, мислим, заслужује рехабилитацију, ако ни због чега другог, а оно зато што му је пало у део да вади врело кестење из ватре коју је, из заблуде, можда у доброј намери, потпалио пре тога престолонаследник Александар Први Караађорђевић који је правио Југославију, а која је у другом светском рату постала кланица српског народа и која је, нажалост, коштала главе и самог творца Југославије, тада њеног краља. И српско народ и Александар прескупо су платили утопију или заблуду звану “заједничка држава” Југославија. Заједничку кобилу, првом приликом српски братски народи гурнули су као ислужену рагу, у канал и кренули другим, антисрпским путем..
Баш зато што још како заслужује моралну рехабилитацију (јер – ниједан суд га није осудио) Недић никада у овој и оваквој Србији је не може добити. Његова судбина треба да буде поука свима који се одлуче на жртву за свој народ: тај народ га не заслужује. Имају они своје Николетине Бурсаће и Бошке Бухе, а о Аци Ранковићу или разним крвавим Крцунима да и не говоримо…
Недић је био и остао велика срамота и тамна страна Србије.
Сарадници нацистичких зликоваца заувек ће горети у паклу.
ЖИВЕЛА АНТИФАШИСТИЧКА, АНТИКОЛОНИЈАЛНА, СУВЕРЕНА, ХРАБРА И СЛОБОДАРСКА СРБИЈА!
СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ!
Steg Partije / СУТЈЕСКА – ПАРТИЗАНИ ПРОТИВ НЕМАЧКОГ ОКУПАТОРА
Да би Срби могли да схвате ген. Недића и оно што је он урадио, морали би да буду много образованији, зрелији, освешћенији и цивилизованији. Али, тада не би били у овој ситуацији у којој се налазе сада. Тако, све је онако како јесте. Срби су пропали народ, и зато не могу ни да разлуче (сем малог броја оних који чине изузетак) зашто и како се колаборатор Недић винуо у хамлетовске моралне висине, и зашто је Јосип Броз сахранитељ српске државе, нације, културе и језика.
Није проблем у томе што има појединаца који су такви, то је слобода. Проблем је што је и после толико деценија већина таква, отрована, и што држи Србију заковану за самоубилачку идеологију и фалсификовану историју. Трагедија. Срби су народ у коме су јањичари постали већина. Наравно, не сносе кривицу за то – отели су их као мале и васпитали у том духу, они не знају истину ван те антисрпске.
Са Брозовим комунистима национал-социјалистима не вреди улазити ни у какву дискусију о поч. генералу Милану Недићу, јер су опсењени марксистичким фикс идејама.
Интернационалистичка комунистичка крилатица по којој се познају Брозови београдско-јосипградски партијски кадрови у Србији, гласи:
„Пролетери свих земаља уједините се!“ Комунистима је циљ да се Срби што више разједињују, да се пролетаријат уједињује и да појачава своју компактност и снагу за национал-социјалистичку револуцију и диктатуру пролетеријата. На овај начин, завађењењм и цепањем народа на бази национал-социјализма, Брозови комунисти то лако постижу.
Имајући у виду да је комунистички „национализам“ привидан, јер слаби своју снагу у корист интернационализма. Због тога су Брозови комунисти доследно заступали принцип самоопредељења народа до оцепљења. Из тих разлога Брозови комунисти интернационалисти су заоштравали несугласице између појединих покрајина, стварали од њих раздоре, изазивали мржњу једних према другим , да би их довели до најоштријих сукоба. Зато су се они свом жестином бацили на на наш обезглављени, обесправљени и несрећни србски народ. Стога су Србе таксирали као „великосрпске хегемонисте“ а Краљевину Југославију као „тамницу народа“ коју треба срушити. Стога су подржавали сваки деструктивни покрет сеператистичких фракција и извесних мањинских терориста, крвавих непријатеља нашег државног и народног јединства.
Оно што ћемо даље цитирати, да видимо како су комунисти признавали нације на темељу историјског материјализма, класног схватања нације, марксисти су дошли до ових тзв. „научних“ резултата:
Др. Антон Пенкок; „Нација је по свом бићу продукт буржоаског друштва, па ће са буржоаским друштвом и исчезнуту“.
Ј. Страсер: „Ми смо видели да се заостали народи, чим капитализам и код њих продре, претварају у модерне културне нације“.
Ј. Стаљин: „Нација није само историјска категорија, него историјска категорија једне одређене епохе, епохе продирања капитализма“.
Др. Сима Марковић: „Ми смо показали да је капитализам творац модерних нација и он буди заостале народе и уводи их на историјску позорницу“.
Цитирали бисмо и атентатора на Милорада Драшковића, Родољуба Чолаковића „Роћка“: „Нација је резултат кретања друштвене поделе рада и овај јој ( а не посебни интереси било које одвојено узете, класе или слоја у друштву ) одређује оквире деловања и постојања као и суштину“ (Види: Родољуб Челаковић, Правилан став према националном питању, Социјализам, бр. 2, Београд, 1959).
Из ових цитата се јасно види да су за марксистичке баљезгаре нације уметне творевине, које ће нестати чим нестане капитализма.
Милан Недић 1941 год није киднуо из земље као 27мартовски пучисти и комплетна влада, већ је, кад су му Немци запретили распарчавањем Србије, прихватио незахвалну улогу председника владе која је током четири ратне године, под страшним немачким притиском, осигуравала ред и мир, производњу и дистрибуцију хране, одеће, огрева и лекова, функционисање саобраћаја, школа, болница, пијаца и других установа, прихват избеглица из НДХ, слање поште и пакета официрима у немачким логорима . . .
Да смо после рата имали правну државу (коју још увек немамо), суђење Милану Недићу би било правно и независно. Нажалост, имали смо револуционарне егзекуторе којима истина о Милану Недићу није одговарала.
Овај коментар није уперен против партизана који су се борили и гинули (Слава им !) за нашу слободу. Он је уперен против чланова ЦК КПЈ који су организовали лажна суђења и убиства наших грађана родољуба, који су нам увели диктатуру, црвени терор, самоодцепљење република и покрајина које нас је одвело у ратове . . .
@Драгољуб Збиљић
Александар Карађорђевић никада није крунисан за Краља па сходно томе је био само Регент и ништа више.
Александар Карађорђевић je породио Југославију а абортирао Србију!
Када Срби буду подигли ген. Недићу споменик (он ће вечито остати контроверзан, јер јесте био колаборатор, али и велика, заслужна личност која је под датим околностима спасила Србију и Србе), биће то знак да су довољно зрели и мудри као нација, да су научили понешто из историје и извукли поуке из тога.
Слично томе, када схвате колико су комунисти лошег учинили за Србију и Србе и то ће бити знак исто такве зрелости и дубоких сазнања.
Тада ће се створити услови да Србија постане нормална држава, успешна у сваком смислу јер из такве врсте сазнања проистичу и многа друга – о демократији, економији, образовању, судству, организацији државе, политичком систему, …
Недић је био квислинг, ако може да се рехабилитује то је могуће да се уради само на основу техникалије да није имао суђење. Опрезно да са рехабилитацијом да не испадне на крају да је квислинг недић исто што и херој ђенерал Михајловић а одатле је само корак до комунистичког да су павелић, недић и ђенерал Михајловић исто. Неки праве разлику али већина која подлеже пропаганди не.
Бојан Башић @
Ген. Недић јесте био сарадник окупатора, то није спорно, али је истовремено и трагични херој античког типа који се свесно жртвује за опште добро.
Ген. Михаиловић се жртвовао на други, а опет сличан начин. Уместо да се бори оружјем, оно што је добро знао, и да због тога још више страдају недужни цивили, он се мудро и пожртвовано определио за уздржаност и чекање, што је била велика и мудра одлука, уз активно спасавање Срба од кољача у Босни.
Обојица су били доказани јунаци и способне војсковође с великим искуством. Сваки је урадио највише што се може под датим околностима. Оно што су радили и у другим окупираним европским државама.
Зато Броз није жалио никога, заслепљен револуцијом и освајањем власти за њега није било препрека – сарађивао је и с усташама, и с окупатором, и истовремено је сатирао цивиле. После рата је наставио тако, с главним циљем да што више обогаљи и оштети Србију и Србе. Успео је у томе, нисмо се још опоравили. Материјално донекле, ментално, духовно и културно – не. Брозова комунистичка, југословенска идеологија живи само још међу његовим највећим жртвама, и пренела се на потомке.
Зашто и како? То је друга и дуга прича.