Шолтес је у свом амандману изразио жаљење због „поновљеног порицања геноцида у Сребреници од стране неких представника власти Србије”
Фото: Танјуг
Брисел – Европски парламент је приликом усвајања Резолуције којом је констатован напредак Србије у процесу евроинтеграција усвојио и амандман посланика Игора Шолтеса, којим се признавање геноцида у Сребреници означава као „фундаменталан корак на путу Србије ка чланству у ЕУ”.
Европски парламент је приликом финалног гласања о Резолуцији о Србији усвојио и три од четири усмена амандмана које је словеначки посланик из редова Зелених Игор Шолтес доставио на извештај о Србији.
Поред амандмана којим Шолтес, иначе известилац Европског парламента за Косово, тражи решавање „случаја Савамала” и транспарентност у изградњи хидроелектрана на заштићеним подручјима у Србији, највећу пажњу привукао је амандман који се од Србије и њених званичника тражи признавање геноцида у Сребреници, преноси Танјуг.
Шолтес је у свом амандману изразио жаљење због „поновљеног порицања геноцида у Сребреници од стране неких представника власти Србије”.
Он је овај амандман поднео у последњем тренутку као тзв „усмени амандман”, након интервјуа који је премијерка Србије Ана Брнабић дала новинару Дојче Велеа Тиму Себастијану.
У том интервјуу, премијерка Србије је на поновљена инсистирања новинара на признају геноцида у Сребреници одговорила да „не мисли да је страшан масакр у Сребреници био геноцид”.
„То је био гнусни злочин. Ратни злочин. Нисам поносна на то. То није урађено у име српског народа и Србија не може колективно бити окривљена за оно што се тамо дешавало”, одговорила је премијерка Србије.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Наши некадашњи судржављани Словенци треба да прво признају своје ратне злочине почињене над младим војницима – регрутима ЈНА од јуна 1991. године, војним лицима Србима и члановима њихових породица у својој нелегално проглашеној дежели. Они су својим поступцима према Србији и свему српском у Словенији, претеча свега злочиначког што се дешавало у последњој деценији XX века у ратним сукобима у бившој СФРЈ. Они су лако ушли у Европску унију, јер су се тамо придружили другим народима чија је историја пуна ратних злочина и злочина геноцида широм света. Србији тамо и због тога није место. Кад би признала то што од ње траже, и она би лакше ушла у ту заједницу.
Цела Резолуција Европског Парламента налази се на овој адреси:
http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP//NONSGML+TA+P8-TA-2018-0478+0+DOC+PDF+V0//EN
А ово је тачка која говори о томе да “признавање геноцида у Сребреници представља важан, незаобилазан (фундаменталан) корак на путу Србије за улазак у ЕУ” :
26. Regrets the reiterated denial of the Srebrenica genocide by some Serbian authorities; reminds them that fully cooperating with the International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia, and its successor the International Residual Mechanism for Criminal Tribunals, also implies fully accepting and implementing its rulings and decisions; stresses that the recognition of the Srebrenica genocide is a fundamental step in Serbia’s path towards joining the European Union;
Вреди прочитати целу Резолуцију која показује колико је ЕУ “брижна” и колико се залаже за добробит Србије.
Орића је суд у БИХ ослободио.
Ако би да дамо још, једно, пет милиона еура за Сребреницу па да нам лакне, да нам ЕУсташија попусти.
Или да се српске главе опет закотрљају?
Предлажем да Србија дежели Кардељевог унука уведе таксу од 100% на сву робу која се из Словеније увози.
Признајемо да су муџахедини, пред очима ЕУ и друживе, масакрирали преко 4.000 српских цивила – жена, деце и старих. То је једини ‘геноцид’ у Сребреници за који знамо.
Погубљење злочинаца који стоје иза тог крвопролића, ако већ јесте технички злочин, јер није било у складу с нормама домађег и међународног права, свакако није никакав геноцид.
А у тренутку када један монструм Насер Орић – под чијом командом је било и оних који су, не само убијали, већ и мучили децу – бива ослобођен, тешко ми је да скупимо имало сажаљења за муслиманске ‘шехиде’.