Потоп се обави на чувеном париском тргу. Постигао га је голгетер Макрон директно у корист немачке женске момчади са капетаном Ангелом Меркел на челу

Ангела Меркел у првом реду у Паризу (Фото: Танјуг)

Чувену Лађу Француску, што са драгоценим транспортом Србади крете са пристаништа Солунска, у знак обележавања стоте годишњице победе у Првом светском рату, потопи француско-швапски сумарен, на сред Париза, пред Победничком капијом. На командном мосту сумарена беше капетан Макрон.

Потоп се обави на чувеном париском тргу који је до тада носио има Плас Шарл де Гол. Убудуће ће се, сазнаје се из извора наклоњених Србији, звати – Плас Ауто Гол. Постигао га је голгетер Макрон директно у корист немачке женске момчади са капетаном Ангелом Меркел на челу.

Тако је Немачка из Великог рата изашла као победник. Води са 1:0 и чека исход Другог светског рата.

Било је предлога да се трг, који је од стида поцрвенео, назове Црвени трг, али се неко присетио да такав један већ постоји у Москви и да је суштински потпуно супротан овом париском.

Додирни ми колено (1): Меркел и Макрон (десно), Трамп на сигурном поред Меланије (лево). Фото: Бета/AP Photo/Francois Mori Pool

На тргу је, пред мноштвом сведока, једној стогодишњој, добро држећој Францускињи, Макрон представио Ангелу Меркел. Госпођа, иако доброг вида, као мало изненађена, упита тако да сви јасно чују:

– „Да ли је господине Микрон (наравно да овде није у питању словна грешка него се ради о намери да се нагласи ниво Француске на који ју је Микрон довео), ово госпођа Микрон, дакле прва дама Француске“?

– „Не, ја сам Меркел, немачка канцеларка“ – интервениса Ангела.

– „Па то ти је, дете, исто“ – рече госпођа и шеретски намигну радозналој публици.

– „Ако сам ја прва дама Француске“ – не издржа да не нагласи Меркелова – „ко је онда друга дама“?

„Очигледно господин Микрон“! – одбруси права дама. Зар нисте видели фотографију која је обишла свет како Макрон снисходљиво и стидљиво милује колено председника Трампа док му овај са висине саопштава да му убудуће, ако не издвоји два посто БНД-а за војне сврха и братску помоћ НАТО-у, неће дозволити ни колена да му љуби – рече госпођа, окрете се и врати се у своју достојанствену младост.

Додирни ми колено (2): Трамп и Макрон (Фото: Ројтерс/Снимак екрана)

Када је велики Чачанин, српски песник Дис, на једном скупу у Француској објашњавао Французима како Срби доживљавају Француску рекао је: „Када се будемо вратили својим кућама и када нас деца буду запитала где је та Француска?, ми ћемо ставити руку на срце и рећи: овде је велика и вољена Француска. И српска деца ће то разумети.“ Да га швапски сумарен није спречио да се кући врати и да је данас у животу, на исто питање би деци одговорио стављајући руку у задњи џеп чувених панталона Ангеле Меркел и рекао: „Ево, ту је место ове Француске.“ И српска деца би то разумела.

У Београду се појавила идеја да се Споменик захвалности Француској, на коме одважна Маријан са исуканим мачем трчи у помоћ својим српским пријатељима, са Калемегдана премести у Приштину и постави тако да гледа у леђа и још мало ниже Билу Клинтону.

На срећу, било је много више оних који су се томе успротивили тврдећи да тај споменик није ни посвећен данашњој немачкој Француској, него оној правој, Француској Франше д‘Епереа и породици Треније за чије се здравље и дуг живот Срби и данас редовно моле.

Уместо премештања споменика, предлаже се да се подигне нови на чијем би постољу била Флоранс Артман са исуканим новинарским пером који Србију гађа право у срце. Флоранс би својим псећим мастилом дојила, као Ромула и Рема, два бернардинца – Кушнера и Анри Левија.

На постољу би са једне стране био изгравиран текст: „Мрзимо Србију као што је мрзи Француска од деведесетих прошлог века па на овамо“.

На другој страни би било обавештење да се, због Бернара Кушнера и Бернара Левија, славна Сара Бернар одрекла свог имена и дела.

Categories: Сатиристика

Tags: Ангела Меркел, Велики рат, Драгослав Пакић, Емануел Макрон, Немачка, Србија, Француска, сатира