У трци за профитом по сваку цену, пренебрегавају се сви морални обзири, руше све моралне норме
Проф. др Срђан Шљукић
Сензационализам у виду „медијског лешинарења“ (ваш израз је сасвим адекватан) јесте појава повезана са потребом за повећањем тиража новина (или броја „кликова“ на интернету), односно појава која је последица чињенице да је добит од медијске делатности стављен испред свега. То није ништа другачије него у другим областима.
У трци за профитом по сваку цену, пренебрегавају се сви морални обзири, руше све моралне норме, само да би се више зарадило. Слично је и са „ријалити“ програмима, који су од некадашњег „Великог брата“ стигли до „Задруге“. У оба случаја, медији подилазе најнижим људским страстима, које иначе цивилизација настоји да држи под контролом, јер јој та контрола заправо омогућава и настанак и опстанак.
Ово је све заправо део општег тренда да је „све дозвољено“, тобоже у име људских права, а у ствари у име што већег профита. Тако смо дошли и до тога да се на Западу већ заговара и нормализација педофилије.
На делу имамо идеологију која се позива на људска права, а у ствари иза тога стоје интереси крупног капитала, медијског и сваког другог. Какве су последице по друштво? Друштво и цивилизација које дођу у овакав положај немају много чему у будућности да се надају, јер је рушење свих моралних норми заправо рушење људскости уопште, а тиме и самог друштва и цивилизације.
Много већу шансу за опстанак имају друштва и цивилизације са чврстим моралом и чврстим нормама, а која се данас често проглашавају „заосталим“ и „затуцаним“. Дакле, „медијско лешинарење“ јесте један од симптома озбиљне болести данашње западне цивилизације.
Допуна наслова и опрема: Стање ствари
(Слободна Суботица, 23. 11. 2018)
Categories: Преносимо
Карактеристично је и синергијско деловање медија: са телевизије се, на пример, многа дешавања из ријалитија преносе у другим медијима, штампаним и електронским. нарочито они најскандалознији и најгори делови, као што су туче, брутално вређање, секс… Очито је да, у случају ријалити програма, постоји УДРУЖЕНИ МЕДИЈСКИ ПОДУХВАТ уперен против морала и менталне хигијене овог народа.
Ја не знам како ви – али ја сам пре 10 година открио да телевизија не мора да се гледа, нити медији да се прате. Листам сајтове на интернету, и доста добар показатељ “где сам” јесте – има ли медијских вести, голих стражњица, реклама.. Ако је српски сајт – онда и да је ћирилицом.. Када повремено отворим неке новине, или њихов сајт, или се нађем у кући којој ТВ служи наместо огњишта – згрозим се “докле је све то дошло”.
А ваше жалопојке не признајем, јер нико вас не присиљава да држите телевизор упаљен (као у 1984), барем још не, нити да купујете и читате смеће.
“Фасцинирају” ме написи који појаве социјалне патологије посматрају и решавају само са индивидуалног аспекта. Ако нешто не ваља, ти то не конзумирај и проблем је решен. Ако неки ресторан сервира храну заражену патогеним бактеријама не треба затворити ресторан и тако спречити заразу, него је решење да ја не идем у тај ресторан. Да, тиме је проблем “решен” што се мене тиче, али он остаје као проблем друштва. Да је та логика исправна, никада се не би у Кривични закон увело кривично дело производња и стављање у промет дроге или порнографског материјала. Може да се ставља у промет дрога или порнографија, решење је да ти то не конзумираш. Како да не. Право решење је да се све друштвено угрожавајуће појаве или поступци елиминишу, а не да се индивидуално избегавају.
Није профит главни мотор производње медијског ђубрета, стварни подстицај даје идеологија Глобалистана, која диктира садржај медијима, којима је и власник. Садржај треба да служи за преумљење, и то се уредно спроводи. Држава не може да се супротстави, пошто је и она у власништву Глобалиста.