Врло одговорно се може закључити да су једино „лични“ интереси појединаца или групе били одлучујући фактор да Телеком купи Коперникус технолоџи

Телеком Србија постао власник кабловског оператора Коперникус технолоџи

Телеком Србија званично је постао власник 100 одсто удела, другог по величини кабловског оператора у Србији, Коперникус технолоџи, саопштила је та компанија.

Како се наводи, преузимањем је Телеком Србија повећао своју телевизијску корисничку базу за око 30 одсто и тиме повећао своје учешће на тржишту телевизије за седам одсто.

„Од сада ће и корисници ‘Коперникус технолоџи’ имати приступ најновијим технологијама и садржајима које пружа ‘Телеком Србија’, а као пакет добродошлице добиће 27 нових телевизијских канала”, наводи се у саопштењу.

Коперникус технолоџи има више од 200.000 телевизијских и интернет корисника, послује у 60 градова широм Србије и пружа услуге телевизије, интернета и фиксне телефоније, са квалитетном инфраструктуром која омогућава пружање најсавременијих услуга у више од 300.000 домаћинстава, преноси Бета.

Телеком Србија, како додаје, радиће на томе да поред постојећих канала додатно обогати понуду телевизијских садржаја досадашњим корисницима Коперникус технолоџи.

Пословни планови Телекома Србија, који предвиђају и аквизицију кабловских оператора, усмерени су, како се наводи, ка позиционирању компаније као регионалног лидера у области телекомуникација и део су глобалног тренда укрупњавања телекомуникационог тржишта.

(Политика, 5. 11. 2018)

Драган Радовић: Зашто је Телеком купио Коперникус

Драган Радовић

Много прашине се подигло око Телекомове куповине Коперникус технолоџија за 200 милиона евра.

Постављају се следећа питања: да ли је ова куповина оправдана, да ли Коперникус ТВ вреди толико, за колико година уложена инвестиција ће се исплатити Телекому, колики су приходи, колика је годишња добит, покривеност тржишта?

Одговоре на ова питања даће нам анализа предатих годишњих извештаја продавца (Коперникус технолоџи) и купца (Телеком) за 2017. годину.

Коперникус технолоџи ДОО

Биланс успеха

Коперникус технолоџи доо у 2017. години имао је 370 запослених радника и 200 хиљада корисника од којих је остварен приход од 2,1 милијарде динара, односно 17,78 милиона евра (средњи курс НБС на дан 31. децембра 2017. износио је 118.3781 динара за 1 евро). Приход у 2017. години у односу на 2016. годину већи је за 5,03% (занемарљиво повећање). Просечан годишњи приход по једном потрошачу је 88,83 евра, на месечном нивоу 7,40 евра. Просечно остварен приход по једном ангажованом раднику (370) износи 5,68 милиона динара, односно 48 хиљада евра. Остварена добит у прошлој години је 181,1 милион динара, односно 1,53 милиона евра, што је за 52,5% мање у односу на остварену добит у 2016. години (381,16 милиона динара).

Биланс стања

Вредност активе и пасиве приказана у 2017. години износи 4,74 милијарде динара, односно 40,05 милиона евра. Активу чине стална средства 3,36 милијарде динара и обртна 1,38 милијарде динара. О вредности фирме на тржишту много више говори стање у пасиви, а то је: приказани капитал (класа 3) износи 1,09 милијарди динара (9,22 милиона евра) и обавезе (класа 4) износе 3,65 милијарде динара (дугорочне кредитне обавезе 2,16 милијарди динара, краткорочне обавезе 1,49 милијарде динара).

Извор: Ал џазира

Телеком ДОО

Биланс успеха

Телеком доо у 2017. г. има 7919 запослених радника, остварен приход је 85,85 милијарди динара, односно 725,24 милиона евра. Приход у 2017. години у односу на 2016. годину нижи је за 1,44%. Просечно остварен приход по једном ангажованом раднику (7919) износи 10,84 милиона динара, односно 91,6 хиљада евра. Остварена добит у прошлој години је 14,55 милијарди динара, односно 122,9 милиона евра, што је за 4,04% мање у односу на остварену добит у 2016. години (15,16 милијарди динара).

Биланс стања

Вредност активе и пасиве приказана у 2017. години износи 193,46 милијарди динара, односно 1,63 милијарди евра. Активу чине стална средства 159,9 милијарди динара и обртна 33,56 милијарди динара. Пасиву чине: капитал (класа 3) који износи 135,97 милијарди динара (1,15 милијарди евра) и обавезе (класа 4) које износе 57,49 милијарди динара (дугорочне кредитне обавезе 20,22 милијарди динара , краткорочне обавезе 37,27 милијарди динара).

Питања:

1. Зашто би Телеком платио 200 милиона евра за куповину фирме чија књиговодствена вредност капитала износи само 9,22 милиона евра? На основу чега је Телеком проценио да се исплати да плати фирму коју купује 21,7 пута више од њене књиговодствене вредности?
2. Остварена добит Коперникуса у 2017. години (1,53 милиона евра) говори да Телекому треба 132 године рада да исплати уложена средства у куповину, под условом да се понављају остварени резултати из 2017. године. Ако се забележи пад добити као у односу 2016/2017. годину, када је добит преполовљена, биће потребно најмање 500 година (колико је трајало и ропство под Турцима) да Телеком поврати уложена средства. Ко је проценио да ће Телеком на тржишту опстати још 500 година?
3. Остварени резултати по запосленом раднику говоре да Телеком са просечним приходом од 10,84 милиона динара по запосленом раднику купује „нерадничку“ фирму у којој је исти параметар чак за 48% неповољнији (приход по раднику у Коперникусу је 5,68 милиона динара што је доказ да „државна“ фирма и те како може да има боље остварене резултате од конкурентске фирме у приватном власништву). Ко је одлучио да се купи „нерадничка“ фирма?
4. Телеком куповином Коперникуса може увећати своје приходе на годишњем нивоу само 2,45%!!! Која је сврха инвестиције када се зна да обе фирме у будућности не могу да издрже у борби са конкуренцијом (СББ, Теленор, ВИП), те ће им приходи из године у годину значајно опадати?

Фото: А. Васиљевић

Још нека реч о Телекому.

Као што се види из приказаних података за 2017. годину, фирма је остварила добит 14,5 милијарди динара. Значајан податак је да Телеком на дан 31. децембра 2017. на својим текућим рачунима има 5,08 милијарди динара, односно 42,9 милиона евра. Закључак: Телеком је изузетно добра и ликвидна фирма!

Логична питања су:

1. Зашто је дугорочна кредитна задуженост у 2017. године у односу на 2016. годину повећана за 1,27 милијарди динара, односно 10,7 милиона евра? Зашто ако на рачунима већ има 42,9 милиона евра „живог“ новца?
2. Зашто дуг према добављачима у земљи и иностранству износи 10,8 милијарди динара (91,27 милиона евра), то јест ако је Телеком ликвидан зашто се не измирују обавезе?
3. Како се зове особа која је одобрила ову куповину?

Из свега претходно изнетог врло одговорно се може закључити да су једино „лични“ интереси појединаца или групе били одлучујући фактор да Телеком доо купи Коперникус технолоџи. Уобичајен сценарио за продају фирме до сада је био: фирму вредну милијарду евра продаш за 105 милиона евра, све фабрике вредне више десетина милијарди евра продаш за 2,6 милијарди евра (смањивање вредности). У претходно описаној трансакцији, како подаци говоре, фирма вредна пар милиона евра продаје се по двадесетоструко вишој цени… Додуше, није овај сценарио први пут виђен у Србији: сетите се само новогодишње јелке која је са пар хиљада евра нарасла до 83 хиљаде евра. Па и инвестициони тендери обавезно нарасту за пар десетина милиона евра, па чак и неку стотину милиона. И потпорни зидови се напрасно руше и поново праве…

Као што сам много пута написао поновићу и сада: ПБМ (политичко-бирократска мафија) душу нема и налази врло креативне начине да и даље бесомучно пљачка све грађане Србије.

Докле…

Categories: Не само о економији

Tags: Драган Радовић, Коперникус, Телеком Србија, економија