Црква затражила од шефова посланичких група да укажу на штетност Нацрта закона о заштити података о личности, како би он био повучен из процедуре
Представници СПЦ настоје да се испоштују права која им Устав гарантује (Фото: Д. Јевремовић)
Српска православна црква упутила је шефовима посланичких група допис са молбом да у Народној скупштини Србије учини све како би указала на штетност Нацрта закона о заштити података о личности који је тренутно пред посланицима. У молби се тражи да нацрт закона буде повучен из процедуре јер није на прави начин уређено прикупљање и обрада података о личности од стране цркава и верских заједница.
У току јучерашњег дана нико од званичника СПЦ није одговарао на позиве наше редакције да би то прокоментарисао, али проф. др Саша Гајин, члан Радне групе за израду овог закона, сматра да је овакав став црквених великодостојника највероватније последица неразумевања овог прописа. Све цркве и верске заједнице, како каже, моћи ће и даље да прикупљају и обрађују податке који су им неопходни за крштење, венчање или упис у књиге умрлих. Али, начин обраде података мораће да ускладе са законом.
– Током јавне расправе од СПЦ смо добили захтев да буде избачен Члан 93, којим је прописано да цркве и верске заједнице морају да ускладе обраду података о личности са законом. Међутим, њихову примедбу смо одбацили јер управо тај законски члан даје одређене привилегије црквама и верским заједницама у односу на остале обрађиваче ових података. Уколико би овај члан био избачен, они би били стављени у исти положај као сви остали – објашњава Гајин у разговору за наш лист.
Уколико овај нацрт закона буде усвојен, цркве и верске заједнице ће морати да именују орган који ће се бавити заштитом података о личности. Уколико то не учине, како каже наш саговорник, биће под надлежношћу повереника за заштиту података о личности. Новина је да ће од верника морати да траже сагласност за прикупљање ових података. То неће морати да буде писана сагласност, већ је довољна изричита усмена сагласност.
– Сва ова правила примењују се и у Европској унији, са чијим је прописима овај закон усклађен. СПЦ има епархије у многим европским земљама, тако да тамо морају да поштују та правила. Друга могућност је да црква буде изузета од закона, али не знам колико је то реално, јер закон важи за све – напомиње наш саговорник.
У Закону о верским заједницама наведено је да цркве и верске заједнице имају право да самостално спроводе и уређују унутрашње и јавне послове, поредак и организацију. Такође, како је наведено, држава не може да омета примену аутономних прописа цркава и верских заједница.
Још у јануару ове године Синод СПЦ је писао министарки правде Нели Кубуровић, наводећи да би нова законска решења представљала „грубо задирање у унутрашњи правни поредак СПЦ”. Патријарх Иринеј затражио је да министарка учини све што је у њеној моћи да примедбе СПЦ буду усвојене. Ово писмо, заједно са примедбама, може се прочитати на порталу Министарства правде. Црквени великодостојници подсетили су да Устав Србије гарантује одвојеност цркве од државе, као и да СПЦ има Уставом гарантовану слободу самосталног уређења своје унутрашње организације.
„СПЦ обављајући верску делатност, сасвим сигурно, на различите начине, врши обраду података о личности, и то својих чланова, који то постају примањем светих тајни крштења и миропомазања. Како је реч о личном праву сваког од њених чланова, тачније верника, подразумева се да верник СПЦ за обраду својих података својој Цркви даје сагласност. Сматрамо непримереним да држава спроводи неку посебну врсту интервенције која се односи на регулисање обраде тих података, јер су та решења предвиђена канонским поретком Цркве, већ више од двадесет векова уназад”, наведено је у примедбама СПЦ на спорни нацрт закона. Наведено је и да је Европски суд за људска права, примењујући Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, дао слободу државама потписницама ове конвенције да питање слободе вероисповести и правног положаја цркава и верских заједница самостално уређују. Предложено је брисање члана 93 и да у закону стоји: „Обрада података о личности од стране цркава и верских заједница уређује се посебним правилима цркве, односно верских заједница”.
Јелена Попадић
Categories: Преносимо
Оставите коментар