Дачић је рекао да се односи са Ватиканом често посматрају кроз улогу римокатоличке цркве у Хрватској и догађаје из Другог светског рата, што је оценио као “погрешно”
Кристоф Шенборн и Ивица Дачић (Фото: Танјуг)
Министар спољних послова Србије Ивица Дачић оценио је да би посета папе Франциска Србији била корисна за српски народ, док је бечки бискуп Кристоф Шенборн рекао да у вези са посетом нема никакав налог папе.
Дачић је, на конференцији за новинаре после мисе којом је обележено 100 година од завршетка Првог светског рата, рекао да се односи са Светом столицом често посматрају кроз улогу римокатоличке цркве у Хрватској и догађаје из Другог светског рата, што је оценио као “погрешно”.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фонет/НСПМ, 10. 11. 2018)
Categories: Вести над вестима
Дачићу је мјесто у задимљеној кафанској биртији, да као кловн забавља пијанце.
А, ово његово иначе речено је – одвратна издаја .
Ко на Папу пристане – боље да га нестане!
Драган Славнић
Најзад да и Дачић каже нешто паметно : попуно се слажем с његовом изјавом и надам се да ће СПЦ што пре угостити Папу Франциска – ретко културног, отвореног и смиреног човека.
Приликом недавног сусрета са Дачићем, бечки кардинал Кристоф Шенборн рекао је нешто интересантно. Цитирам лист ДАНАС :
“Rat protiv Srbije bio je najtragičniji potez cara Franca Jozefa
. . .
– Sećanje je jedno od ključnih zadataka čoveka. Dakle: „Nemoj da zaboraviš“. Istoriju moramo uvek iznova čitati i posmatrati. Nije lako za Austriju da se suoči sa istorijom Prvog svetskog rata. Austrija je bila imperija, a sada je veličine jedne „maramice“. Postoji čuvena izjava jednog slavnog austrijskog novinara iz perioda između dva rata Karla Krausa, koji je rekao da „u Austriji imamo veliku budućnost koja leži iza nas“. Ovaj moj put za Beograd za mene je bio na neki način i čin reparacije. Odluka da se krene u rat protiv Srbije u avgustu 1914. bila je najtragičniji potez u toku duge vladavine cara Franca Jozefa. To je bio početak velike katastrofe 20. veka. Sovjetski komunizam i nacional-socijalizam bili su otrovano voće tog čina. Mi ne možemo da vratimo istoriju, ali možemo da se trudimo da naučimo nešto iz istorije. Za mene je lekcija tog vremena ono što je na konferenciji za novinare posle mise u crkvi Uznesenja Blažene Djevice Marije rekao ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić: „Bolje sto godina pregovarati nego rat započeti“. Ja sam na to dodao: „Nadam se, ne sto godina“.”
Зашто тај бечки кардинал не рече да се стиди својих предака који
починише геноцид над Србима у Мачви 1914. и касније за време
окупације од 1915. до 1918., да моли за опроштај,
да се јавно покаје, и предложи Бечу да Србији плати ратну одштету
за тај ”najtragičniji potez cara Franca Jozefa.” ?
А, ко је Ивица Дачић ?
Он би сто година да преговара, него да започне рат јер тако има
прилику да остане у политици, у политику уведе своју децу и
децу своје деце?!
На ту његову флоскулу, кардинал Кристоф Шенброн фарисејски
додаје: ”Ja sam na to dodao: „Nadam se, ne sto godina“.”?!
Са Србима је ”car Franc Jozef” – католик – био УЛТИМАТИВАН,
и дао им је /Србима/ само месец дана, а онда кренуо у геноцид
на Православне Србе!
То се поновило и 1999., када је сва германска и англосаксонска,
католичка и протестанска гамад насрнула на Православне Србе,
са истим, геноцидним, намерама као и ”car Franc Jozef”
Укратко, за речи кардинала Кристофа Шенброна, Ивицу Дачића /југословена/
и за @Деда Ђоле /jugoslavena/: “ХУЉА ЛЕПО ЗБОРИ, АЛ` НИТКОВСКИ
ТВОРИ!” .
По теби @Драгане, католици и протестанти су гамад. А кардинал Шенброн – хуља.
Кад мало размислим, сетим се да је скоро исти речник и исто мишљење имао и Анте Павелић – о православцима. За Павелића, православци су били гамад а њихови епископи хуље.
Твоји коментари најчешће служе да унесу раздор између православних и католика. И изазову верски рат. Ти радиш исто оно што је у прошлости радио Ватикан.
ПОЛИТИКА је јуче објавила да ће данас, у суботу 16 нов (Поводом Међународног дана толеранције) сутра у свим школама у Србији први час бити посвећен толеранцији, међусобном поштовању и разумевању. Идеално за тебе !
Има једна књижица у којој овако пише:
Ali u to vreme je Pravoslavna Crkva ostala čvrsto usađena na
Balkanu, naročito u Srbiji, koju je Bukureštanski mir, okončavši
balkanski sukob, stavio u centar pažnje Južnih Slovena, a pogotovo
onih pod jarmom Austrije. Ambiciozni planovi Vatikana i
katolički imperijalizam Habzburga su bili u savršenom skladu,
kao u prošlosti. Rimu i Beču, rastuća moć Srbije označila ju je
kao neprijatelja koga treba uništiti.
Ovo je zaista utvrđeno u diplomatskom dokumentu pronađenom
u austro-ugarskim arhivama, koji izveštava austrijskog
ministra Berhtolda (Berchtold), o razgovorima koje je princ Šonburg
(Schonburg) vodio u Vatikanu u oktobru-novembru 1913:
“Među temama razgovora s kardinalskim državnim sekretarom
(Merry del Val), iskrslo je pitanje Srbije, kao što je i očekivano.
Pre svega, kardinal je izrazio svoje zadovoljstvo našim čvrs –
tim i prikladnim stavom poslednjih meseci.
‘Tokom prijema kojeg sam imao tog dana kod Njegove
Svetosti, Svetog Oca, koji je započeo razgovor pominjući naše
energične korake koje smo preduzeli u Beogradu, on je izrekao
neke značajne opaske: ‘Bilo bi sigurno bolje’, rekla je Njegova
Svetost, ‘da je Austro-Ugarska kaznila Srbe za sva nedela koja su
učinili’.”
Dakle, ratoborna osećanja Pija X su bila jasno izražena već
1913. Nema ničeg iznenađujućeg u vezi ovoga kada uzmemo u
obzir inspiratore rimske politike.
Ето, толико о томе шта је Ватикан, шта су њихови кардинали и Папе.
Били крвни непријатељи Срба и Србије и остали.
Онај ко њима верује, ко верује у њихову толеранцију, поштовање и разумевање према Србима је или неук или му нешто фали у глави.
Некима ни 1999. није повод да им из позадине напокон стигне у главу да нам је Ватикан крвни непријатељ, био и биће док је Србије!
@Кобајаши: У принципу се слажем са Вашим ставом о питању у односа Ватикан – Србија, али хоћу да Вам скренем пажњу да није добро казати: “Има једна књижица у којој овако пише:…“ и онда навести дугачак цитат (ваљда из ње?) без навођења основних и најнеопходнијих података (-Аутор -Наслов – Издање -година и место). Без таквих података – ма колико се некоме чинило тривијалним, тврдње које цитирате губе на ефекту. А –@Деда Ђолета, који је неизлечиви југоносталгичар можете само неутралисати непобитним подацима. У том смислу, рећи: “Има једна књижица у којој овако пише:…“ је погрешно и неодољиво подсећа на оно “И на тараби пише…“.
Иоанн Дубињин
Уопште ми није стало да бих било кога неутралисао.
То што неко појма нема о некој теми, стално се трпа и другима соли памет мени је симпатично што не значи да бих ја треба таквога убеђивати подацима одакле је навод и из које је књижице ако сам га користио.
Морате признати да едукација кошта а и није за свакога.
Навод је из познате књиге, од познатог аутора.
Да имам начин доставио бих Вам све податке али то нећу учинити преко овог места, ко ми верује нека верује , ко не верује његово је право.
@Кобајаши
Бог Вас поживео за Ваше коментаре!
Иронична примедба @Иоанн Дубињин, да “И на тараби пише…“, имала би
смисла да се о воме писало и коментарисало пре почетка Првог светског рата.
После завршетка рата, очигледно је да су се наводи из те ”фамозне” ”књижице”
постали историјска стварност, што је свима из уџбеника Историје познато,
бар би требало да је познато, осим ако су слепи па то не виде?!
Ако се томе дода и историјска стварност са свим ужасним последицама и
после Другог светског рата, а за Србе и ратова 1991 – 1999., онда је ова примедба
@ Иоанн Дубињин врло неразумна и непримерена…
Драган Славнић
@Кобајаши не налази за сходно (или – што је можда вероватније, не зна?) да наведе о којој “књижици“ (са јасним, недвосмисленим подацима о њој) се ради из које наводи обиман цитат, а @Драган : ми замера: „…После завршетка рата, очигледно је да су се наводи из те “фамозне“ “књижице“ постали историјска стварност, што је свима из уџбеника Историје познато, бар би требало да је познато, осим ако су слепи па то не виде?!“. Шта би то могло, у крајњој линији да значи? Историјске чињенице јесу познате – али да ли због тога треба тражити (а ако се не нађе, из нужде можда и измислити?) неку “књижицу“ коју ни @Кобајаши ни @Драган нису у стању/не знају/нису вољни да јасно наведу? Оставимо оно о “тараби“ на којој пише… по страни, и погледајмо нпр. на нешто слично: општепознато Тарабићево пророчанство… за њега се не могу наћи никакви архивски извори “из прве руке“, нити се може наћи неко прво издање књиге о њима – само нека препричавања из треће-четврте руке (чорбине чорбе чорба). Али, ипак се суочавамо са последичним историјским чињеницама које просто вапију објашњењем – а прежвакавање “Тарабића пророчанства“ изгледа идеално (али чињенично непоткрепљено) објашњење историјских последица.
У одсуству навођења података о “књижици“, принуђен сам да на @Кобајашијев цитат гледам као на нешто између тарабе и Тарабића.
Едмунд Парис, Тајна историја Језуита, оригинал на француском
србски превод:
http://svisrbisveta.org/wp-content/uploads/2013/02/TAJNA-ISTORIJA-JEZUITA.docx
Тачно, још само да наведем све наслове које сам тамо поставио уз помоћ моје другарице Гордане!
Мада… није битно.
Важно је да смо решили мистерију дотичне књижице 🙂
@Don Quixote, хвала на референци. Погледаћу. @Кобајаши: Треба научити да је, ако се нешто цитира, у цивилизованој комуникацији/полемици ред да се наведе одакле се цитира. Зар је то толико тешко?
Вековима се Ватикан трудио да разбије огромну масу Словена на Истоку Европе. Највећи “верски клинови” су забијени између Срба и Хрвата, Чеха и Словака, Руса и Украјинаца . . . Срамна улога Ватикана у југословенском простору одлично је описана у књигама Виктора Новака “Magnum crimen” и “Vatikan i Jugoslavija”, а усташки злочини у књизи : Edmond Paris, Genocide in Satellite Croatia, 1941-1945 : A Record of Racial and Religious Persecutions and Massacres. Chicago : American Institute for Balkan Affairs,1961, 306p.
Ту разбијачку политику воде нажалост и наши људи као на пр Бранимир Главаш, ратни злочинац који седи у хрватском Сабору или Војислав Шешељ, посланик у Скупштини Србије.
Тужно је да и на сајту СС пише човек који о католицима има исто мишљење које је имао Анте Павелић о православцима. За Павелића, православци су били ГАМАД а њихови епископи ХУЉЕ.
Рођен 1928 у Пребиловцима код Чапљине, велики историчар Милорад Екмеџић је с правом рекао да смо највише страдали у братоубилачким верским сукобима. Појединци те сукобе и данас подгревају.
Ево пример каке може да се “прави луд и пи*а уз ветар” — @ Д.Ђоле који каже:
“на сајту СС пише човек који о католицима има исто мишљење које је имао Анте Павелић о православцима. За Павелића, православци су били ГАМАД а њихови епископи ХУЉЕ.”
Значи није проблем што је прво усташки монструм имао такво мишљење о православицма нити због којих то само разлога. Није ни проблем што је над православнима извршен крвави геноцид (али како и да говоримо о томе кад ни тачан број покланих не знамо, зар не?) него што на СС наводно неко мисли за “римокатолике да су хуље и гамад”. А ово потоње је чиста лаж и подметање јер је реч хуља (у тексту @Драган) била уперена против једног конкретног ватиканског посленика.
Дакле @Деда Ђоле ухваћен си у лажи, срам те било.
Иоанн Дубињин
Зашто цитирати и наводити када све пише на тараби?
Не улазећи ни у какве друге коментаре о евентуалној екуменистчкој посети римског католичког папе Франциска београдско-јосипградској Србији, константовали бисмо да је проф. др Мирко М. Косић (Велика Кикинда, 27. март 1892–Лугано (Швајцарска), 25. јуни 1956), „један од најпризнатијих социолога света и одличан економиста и статистичар”, како то лепо рече проф. др Л. М. Костић, објавио значајну расправу под насловом „Србија и балканска унија“, где између осталог, стоји:
„Зверским покољем (а не у “грађанском рату“ како би то хтели неки браниоци Хрвата међу Енглезима) скоро милион голоруких Срба (и стараца и жена и деце) од стране Хрвата добровољних савезника Немаца ( а не само “Усташа“!, таман као што ни Немци неће да су вршили злочине него тамо неки “наци“! а да шта су били ти “наци“ него огромна већина Немаца? Баш као и “Усташе“ Хрвата) покопана је за сва времена заблуда о народном јединству Срба и Хрвата. Човек би очекивао да ће сада српски политичари напустити идеју о могућности трајне државне заједнице са Хрватима, када је отпала њезина основа: фикција “народног јединства“. Али не: они су тако мало дознали о хрватским зверствима, тако их се мало дотиче грозна смрт милион њихових сународника да и даље трабуњају да ко неће више државну заједницу са Хрватима тај само чини радост “нашим заједничким непријатељима“ циљајући на Талијане и Мађаре… Та имају ли Срби љућих непријатеља од Хрвата? Ни Турци нису за четиристо година побили толико голоруких Срба колико Хрвати за цигло четири године! Има још и такових наивчина међу нама, који још говоре о “заједничкој опасности од Талијана и Немаца“ као да Хрвати нису у два Светска Рата били борци на страни Немаца и као да се развојем војне технике и међународно-светско-политичке свести нису из основе помериле вероватности па и могућности локализованих ратних сукоба…“ (Види: Проф. др Мирко М. Косић, Србија и балканска унија, Српски народни календар – Американски Србобран, Pittsburgh, Pa., U. S. A., 1951, страна 82-87).