Ничија није горела до зоре, ујединићемо српске земље ослободићемо српско море
Гојко Раичевић (Фото: ИН4С)
Појас Јадранског мора од Улциња до Херцег Новог многи својатају, али једина је истина да је наше и окупирано.
Бар и Улцињ су припали Црној Гори у 19. вијеку и они који кажу да је то море црногорско – у праву су. То, најнормалније, не значи да није српско. Ко не вјерује мени нека послуша краља црногорског. „Вјенчавам те српско море, са слободом Црне Горе“. То су ријечи књаза Николе Петровића Његоша након ослобођења Бара у јануару 1878. године. Толико о том дијелу Нашег мора.
Други дио Нашег мора је био под окупацијом нешто дуже. Заправо тај дио је био слободан врло кратко, од доласка српске ослободилачке војске 1918. до италијанске окупације, касније њемачке. Комунисти су након рата декретом издвојили тај простор и додјелили га Црној Гори. Иако нисам Бокељ, него из Старе Црне Горе, увјерен сам да би за већину Бокеља то био најприхватљивији статус да се Црна Гора није трансформисала у Монтенегро. Овако, двоструко окупирана Бока од монтенегринских криминалаца, фалсификатора, немрчипушковића и никоговића и НАТО зликоваца, једноставно жељна слободе прославила је ону из 1918.
Вјероватно највећи живи свештеник у Српској православној цркви, први међу свештеницима на српском приморју отац Момо Кривокапић,који је, такође, из Старе Црне Горе обратио се свом народу на централној прослави у Будви, охрабрујући Србе да издрже.
„Горе главу Српски народе Боке Которске. Прошли су сви окупатори. Ничија није горела до зоре..”. Са овом поруком завршио је јединствени очински благослов окупљеним Србима и ови га наградили дугим аплаузом.
Универзитетски омбудсман Универзитета у Београду професор др Бранко Ракић је након својеврсне хајке против Александра Раковића описао фотографију са Сашом објављену на Фејсбуку ријечима:
„Са интелектуалним горостасом Александром Раковићем, од чије бритке и убојите речи дрхти иначе неустрашива Црна Гора.”
Раковић, вјероватно најсвјеснији национални борац у српском свијету, је након видео обраћања својој браћи из Боке постао предмет опште црногорске хајке, а прилично несхваћен и од дијела из српског националног корпуса.
Да поновимо шта је Саша рекао. “И овај покушај окупације идентитета у Црној Гори и српске Црне Горе неће бити вечан. Моја основна порука је – ујединићемо српске земље и ослободићемо српско море”, поручио је Раковић.
Охрабрен овим ријечима које су упутили најбољи међу нама, атмосфером која се осјећала у будванском спортском центру, неколико дана раније у Херцег Новом све сам сигурнији да ће појединци из моје генерацију доживјети слободу.
Борбе нема без жртве, Слобода се не остварује без борбе. Жртве су неминовне и ко другачије каже – лаже. Зато свакодневно треба доприносити, жртвујмо се, ако мислимо да наша дјеца живе у слободи.
Вјерујем да можемо остварити слободу, ако у њу вјерујемо и ако смо искрени. Рецимо свима да су добродошли на Наше море, али да то није Грађанско море.
И никад не одустати, не повести се њиховим стандардима, не окривити брата зато што је рекао истину у коју вјерује и за коју се бори зато што истина, а једна је истина. Хришћански се молимо за нашу бившу браћу, а садашње џелате. Њима”нека је Бог у помоћ“, да их научи и врати на прави пут.
Зашто лагати нашу бившу браћу, а садашње џелате! Њима треба рећи јасно што смо наум учинити, порука треба да је јасна као што је јасна порука краља Николе, Сашина и оца Мома коју ћу преточити у једну.
Ничија није горела до зоре, ујединићемо српске земље ослободићемо српско море!
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Море је махом немачко и америчко. Но Американци губе интерес, а Немцима је довољно до Сплита, остало им иде на живце; тако да Југ Далмације и Дубровник таворе. Мој је предлог: да се Српска граница изравна – од Осијека, преко Омиша до Виса, а западно да Муслеманија и Хрватска поделе територију како им воља. У поделу би се урачунале и територије отете Крајине, али не и геноцид+пљачка из 2.св.рата.
Предложићу један начин за то, вероватно најлакши: чувањем српског језика, ћириличног. Тамо где се тако пише, најтврђа је и најјаснија граница наспрам других.
Тамо где су Срби прешли на друго писмо, или у другу веру, то више није српско.
Чије је наше море ?
Цело Јадранско море од Улциња до Копра је припадало свим Јужним Словенима пре појаве комунистичко-националистичко-криминалног фронта који је покренуо грађански, верски и лоповски рат у Југославији да би сачувао власт и прелио друштвену имовину у своје џепове.