Грађани Косовске Митровице који се боре на бранику своје отаџбине имају данас разлога да за чудесну Божију помоћ којом се одржавају непокорени захвале и заштитнику свога града – светом Димитрију
Свети Димитрије важи за заштитника града Солуна. Овај град је на чудесан начин био избављен од завојевача много пута. Народ Солуна је такву изненадну Божију помоћ приписивао молитвама светог Димитрија. У време када су Срби били незнабошци и они су нападали овај град са надом да га заузму и оплене. Десило се да су некадашњи завојевачи били поражени Божијом десницом и молитвама светог Димитрија. Такво, чудесно избављење је на свој начин допринело да сами завојевачи приме веру грађана Солуна и веру светог Димитрија. Свети Димитрије је данас патрон и два значајна града у Србији. То су Сремска и Косовска Митровица. Грађани Косовске Митровице који се боре на бранику своје отаџбине и који су прва одбрана своје отаџбине, имају данас разлога да за чудесну Божију помоћ којом се одржавају непокорени захвале и заштитнику свога града – светом Димитрију.
Тропар, глас 3:
Велика обрјете в бједах, тја поборника всељенаја, Страстотерпче, јазики побјеждајушча: јакоже убо Лијеву изложил јеси гордињу, и на подвиг дерзновена сотворил јеси Нестора, тако, свјате Димитрије, Христу Богу молисја, даровати нам велију милост.
Кондак, глас 2.
Кровеј твојих струјами Димитрије, Церков Бог обагрив дарујај тебје крјепост непобједимују, и собљудаја град твој невредим: того бо јеси утвержденије.
Кондак, глас 2. Потоцима крви твоје, Димитрије, Цркву огрнувши; Бог даваше теби снагу непобедиву, и чуваше град твој неповредивим: јер његова си тврђава.
Свети Димитрије рођен је око 280. године у Солуну. Његови родитељи били су добри, милостиви и побожни хришћани. После смрти његовог оца, цар Максимијан поставио је Димитрија за солунског војводу и дао му је задатак да прогони хришћане.
Али Димитрије је био верни хришћанин и упркос свом високом звању, није се устручавао да исповеда своју веру у Господа Исуса Христа и њој је учио и људе око себе. Зато је био тужен од стране неких идолослужитеља и заточен у тамницу.
Убијен је копљима док се молио у тамници. Солунски хришћани сахранили су тело светог мученика, а из његовог гроба почело је да тече миро. Κасније, 413 године саграђен је велелепни храм на месту његовог мучеништва који упркос разним катастрофама (последња је била пожар 1917. год.) постоји и данас, посећују га многи побожни ходочасници из целог света.
СВЕТИ ДИМИТРИЈЕ СПАСАВА ГРАД СОЛУН ОД ГЛАДИ
У време велике глади, када је Солуњанима претила смртна опасност, светац се указао капетану једног трговачког брода и затражио да жито које је капетан планирао да извезе у Европу превезе у Солун где постоји велика потреба. Још му је као капару дао и три новчића и уверио га да ће тамо добити и остатак новца.
Заиста, када је брод стигао у луку у Солуну, изненађени становници због овог неочекиваног дара, потрчали су да купе пшеницу. Капетан им је испричао чудо које се догодило и сви су прославили Бога и захвалили се светитељу на његовој спасоносној интервенцији.
ЈЕДАН МАЛИ КАМЕН РАСТЕРУЈЕ НЕПРИЈАТЕЉЕ
Приликом непријатељских напада на Солун, свети Димитрије се често појављивао као светли коњаник који на своме коњу стражари и чува зидине града борећи се и терајући непријатеље у бекство. Године 617. када су на Солун напали Словени, Авари и Бугари десио се следећи чудесни догађај:
Почела је опсада и непријатељи су огромним катапултовима бацали камење које је као киша падало на тврђаву. Тада је неки верни хришћанин узео један мали камен и на њему написао: “У име Христа, Бога нашега, свети Димитрије помози!„. Бацио је снажно тај камен према непријатељима и овај мали камен погодио је огромну стену коју су управо били бацили варвари и та стена мењајући правац раскомадала је непријатељски катапулт.
Солуњани видећи очигледну помоћ светитеља, наставили су храбро да се боре и најзад после 33 дана борбе варварска војска се повукла.
ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД ТУРАКА И ОД НЕМАЦА ДЕСИЛО СЕ УПРАВО НА ДАН СВЕТОГ ДИМИТРИЈА
Није случајно ни то што се ослобођење Солуна од Турака, после скоро 500 година ропства десило баш на дан светог Димитрија, 26. октобра (8. новембра) 1912. године. Τакође су и немачки освајачи касније 1944. године отишли из Солуна на тај празник.
Књиге су написане о чудима светог Димитрија који је увек уз Грке, а поготово штити свој завичај- град Солун од свих тешких ситуација, земљотреса, пожара, напада и епидемија, као и у тешким временима глади и несташице.
Са бескрајном захвалношћу своме заштитнику за његову очигледну помоћ, град Солун сваке године организује разне манифестације под називом “Димитриа“ у част светитеља, а врхунац тих дешавања је на празник светог Димитрија.
ЧУДО СВЕТОГ ДИМИТРИЈА НА СЛЕПОМ ЧОВЕКУ
Један човек из Солуна отишавши у Константинопољ, тешко се разболео. Ослепео је и тако лутао градом саплићући се и тражећи излечење. Сетио се светог великомученика Димитрија и плакао је ноћ и дан говорећи: “Ех, кад бих сада био у свом завичају Солуну па да замолим светитеља да ме излечи!“
Ноћу, у сну, јавио му се светитељ и рекао: „Зашто си човече маловеран па мислиш да само у свој завичај могу да дођем када ме призивају? Не, него и тамо и свуда стижем где ме призивају. Устани и иди у Богородичину цркву (светитељ му је објаснио и тачно место где се она налази) тамо ћеш ме наћи, открићу ти се и одмах ћеш видети светлост.„
Човек се пробудио, нашао цркву Пресвете Богородице и питао људе где је насликан свети великомученик Димитрије, а када су му рекли где је његова света икона пао је испред ње и квасећи сузама земљу говорио: „Нећу престати, светитељу Божији, да се ваљам испред твоје свете иконе док не излечиш моје очи да видим твој свети изглед и достојанство.„
Била је ноћ, мученик је дошао код слепца и полако му прстима отворио очи. Затим је свети Димитрије притиснуо његове очи јако, тако да су га заболеле и слепи човек се пробудио уплашен, подигао је очи ка икони светитеља и рекао: „Видим те мучениче Христов, видим твоју чудесну, дивну икону и захваљујем ти се великомучениче Димитрије јер си ослободио моје очи од суза и ноге моје од саплитања.„
Тако се овај човек излечио уз помоћ светитеља и сви који су га видели дивили су се овом чуду.
МОШТИ СВЕТИТЕЉА И ЦАР ЈУСТИНИЈАН
Велики цар Јустинијан када је градио храм свете Софије у Константинопољу, хтео је да има и мошти светог Димитрија заједно са осталим моштима које су се ту налазиле. Послао је људе од поверења у Солун да копају светитељев гроб док не нађу његово тело, затим да одсеку један део и донесу у Константинопољ.
Цареви људи су стигли са његовим даровима за светитеља, одлучни и спремни за преузимање светих моштију. Солуњани су одговорили: „Ми се не усуђујемо да тако нешто учинимо, али ви ако се усуђујете овде је гроб.„
Почели су да копају гроб и када су скоро доспели до њега, десило се чудо. Велики пламен изашао је оданде тако да су замало изгорели и зачуо се глас који је рекао: „Даље не копајте.“
Чим су видели ово чудо, цареви људи су пали лицем на земљу и молили су светитеља да не изгоре. После дужег времена устали су, узели само земљу са гроба светитеља, однели је цару и испричали необично чудо које се десило.
СВЕТИ ДИМИТРИЈЕ ЛЕЧИ ОД ГУБЕ
У месту Авлона живео је неки великаш Марјанос. Тај човек се тешко разболео и сваког сата очекивало се да ће умрети. Многи лекари су га посетили, али ниједан није могао да га излечи. Боловао је од губе и од њега се ширио смрад. Једне ноћи јавио му се свети Димитрије и рекао: „Човече, зашто се мучиш и трошиш новац узалудно? Ти другачије не можеш да се излечиш, него дођи у Солун и падни испред мога гроба са вером и тада ћеш видети моћ Божију.„
Косовска Митровица. Над градом је црква Светог Димитрија, подигнута у време патријарха Павла и епископа Артемија и освештана од њих двојице.
„У летописима је забележено да је у Косовској Митровици некада постојао храм светога Димитрија, од кога су, међутим, остале само рушевине. Оно што су генерације чекале вековима, Господ је удостојио да доживи и изведе наша генерација, а то је васкрсење храма и васпостављање поштовања овога светитеља у граду Митровици.
И поред почетног противљења УНМИК-а подизању овога храма, које је испољено одмах након покретања иницијативе од стране црквеног одбора, првобитне тешкоће су убрзо преброђене и храм, површине 500 квадратних метара, је у једном изузетном грађевинском и националном замаху, саграђен за само две године,“ рекао је приликом освећења храма епископ Артемије.
Великаш Марјанос је отишао на гроб светитеља. У току ноћи поново га је видео и учинило му се као да је светац узео уље из кандила, помазао га и он је одмах од тога помазања оздравио.
МОЛИТВА СВЕТОМ ВЕЛИКОМУЧЕНИКУ ДИМИТРИЈУ
Свети и славни Великомучениче Христов Димитрије, брзи помоћниче и топли заступниче за оне који ти са вером притичу. Предстојећи Небеском Цару, а пошто имаш слободу, умоли Га да нам подари опроштај грехова и да нас избави од помора смртоносних рана, земљотреса, поплава, пожара, тајних убица и вечне смрти у аду. Моли Његову благост да се смилује на овај град (или село) и на ову свету обитељ, на све православне хришћане који искрено љубе свог Господа. Измоли код Цара над царевима победу над видљивим и невидљивим непријатељима роду нашем, свим православним хришћанима и свакој души хришћанској која се у Њега нада. Још Га умоли за мир целом свету, да нас милостиво поштеди рата којим Он кажњава непослушни род људски, да обнови пламен вере у народу српском, да не нестане име међу народима, да се молитвама твојим и светог и милог нам молитвеника Оца Саве и Преподобног Симеона опомене нас; да онима који су у вери дода снаге да истрају, колебљивце да врати на прави пут спасења, макар и кроз привремене казне и страдања, да се душа спасе у дан Суда; да покрене смрдљиву бару наше нераскајаности; да нам подари плач и сузе и жалост што води у покајање и кајање, да се отрезнимо од злих дела наших, да се одрекнемо злих и срамних дела, да се обучемо у сва оружја светлости, да нам не досади добро чинити, да засветли наше пред људима, да се утврдимо у благочешћу; и свима нама који те молитвено призивамо и поштујемо да подари трпљење, смирење, љубав, милосрђе и изнад свега благодатно укрепљење за добра дела, да бисмо провели остатак живота угађајући Владици Христу и чинећи овде добра дела да бисмо твојим молитвама наследили Царство небеско и да Њега тамо славимо са Оцем и Духом Светим, истинитога Бога нашега, сада и увек и у векове векова. Амин.
Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни”
(Православље живот вечни, 7. 11. 2014)
Categories: Поново прочитати/погледати
“Свети Димитрије важи за заштитника града Солуна. Овај град је на чудесан начин био избављен од завојевача много пута.”
Питање је ко су били ови поменути ‘завојевачи’? Кo је то могао да на врхунцу римске империје прође целу империју и врши опсаду града Солуна? Интересантно је и како су Авари, Бугари и Словени имали огромне катапулте (617г.) којима су гађали Солун. Где су их направили и како су их довукли до Солуна?
Такође је интересантно да је он, за кога се каже да је био Грк, био у римској војсци и још наводно добио титулу војводе, када се зна да Грци нису били део борбених јединица.
Вики каже: „Свети Димитрије, (Сирмијум, 270. – Сирмијум, 304.) је био ђакон сирмијског епископа Иринеја, за време прогона хришћана за време цара Максимијана. Погубљен је три дана после Иринеја 4. априла 304. Касније је на месту где је погинуо подигнута базилика, о којој данас нема трага, јер су је уништили Хуни. Мошти су му пренете у Солун где су га почели славити као светитеља.”
Значи да он није био рођен у Солуну нити је био Грк. Вероватно је био хришћанин који је страдао у прогонима за време цара Дукљанина и његовог ко-императора Максимијана. Обојица су били Сремци. Овај други је удао једну ћерку за Константиновог оца а другу за самог Константина. Завршио је самоубиством које му је сугерисао Константин после његове издаје. Тај детаљ је поменут у филму Кум када је Корлеоне исто сугерисао Франку Пентангелију због издаје.
Закључак би био да се Димитрије није истакао као борац против ‘завојевача’ (како би Грци хтели да представе) већ је тај култ створен после пресељења Сирмијумске архиепископије у Солун у циљу њеног гушења под изговорoм аварске опaсности. Интересантно је и да је 3 дана пре Димитрија погубљен архиепископ сирмијумски али за њега нису везана чудеса.
Све оно што је написано у преходном коментару уопште не утиче на место које има Димитрије у хришћанској историји и слављењу код нас. И даље остаје ‘хајдучки растанак’ али треба знати чињеницу да је дан слављења св.Димитрија избран да се поклопи са даном када се летње календарско полугодиште завршава и почиње зимско полугодиште. Није коинциденција да је и почетак летњег полугодишта и дан прослављања св. Ђорђа који је на исти начин и на истом месту погубљен пар година пре Димитрија.
Текст који је пренесен је вероватно узет из веронауке за млађе основце и приређивачи би требало да напишу и верзију за одрасле. Она не би смела да противуречи историји коју знамо. Нажалост, има делова историје о којима не знамо ништа. Ипак је довољно познато да је распадом З.Римског царства, крајем 5.в., започело стварање српске државе и цркве одвојене и од Константинопоља и од Рима. Зато је створена паралелна црквена организација у виду Солунске архиепископије која није била призната од стране српске државе. Није случајно да се у тексту помиње и Јустинијан. Вероватно су у то време мошти св.Димитрија после 200 година пренете из Сирмијума у Солун где је касније изграђен његов култ.
Прочитао сам неколико биографија св.Димитрија и нисам могао да пронађем две исте. Различите су године рођења, места рођења, место страдања а има и бесмислица као што је одбрана Солуна од Словена и убиство бугарско краља које је представљено на икони или показивање крста пре двобоја са вандалским (!) гладијатoром иако крст тада још није био симбол хришћанства.
Неко би упитао – да ли је он то сам бранио Солун или као део римске војске? Било би и питање ко је био мој пострадали претходник Иринеј чије име носи мост у Сремској Митровици и тамошња римокатоличка црква. Ако су Илири дали десетине императора (и архиепископа) који су прогањали па признали хришћанство како то да их скоро нема међу свецима (осим Константинa)? Можда би неко од локалних стручњака који су то више истраживали, могао да разјасни неке ствари.
Да и ја додам свој прилог горњим коментарима…
Неколико научника је тврдило да ни 4 века након Димитријеве смрти није било његових земаљских остатака. То је разумљиво пошто је убијен док је хришћанство још било прогањано. Оно што се наводно сматрало његовим остацима појавило се накнадно у Солуну, али локални архиепископ Јован, који је саставио прву књигу Чуда (610), јавно је одбацио њихову аутентичност.[8] Претпостављало се да су мошти оригиналне након што су почеле да емитују течноcт миро јаког мириса. Ово је Димитрију дало епитет Мироточиви.
Временом је свети Димитрије приказиван на иконама као војник пешадинац а касније и на коњу попут светог Ђорђа. Чак постоји предање да се појавио у 13.в. и убио бугарског краља што се такође често представља на иконама слично Георгијевом убијању аждахе. Ипак, на иконама из 11.v. у манастиру Света Катарина на Cинају је још увек био представљен као цивил.
Све у свему, Српска православна црква би морала да се одреди према оваквим приказима и да се не дозволи да свака глупост буде прихваћена и да се сваком ко нешто помене налепи етикета богохулника. Нелогичне ствари су велика антипропаганда Православља и често сам слушао подсмехе западњака који су наводили неке ствари које су биле потпуно нелогичне. Имам утисак да у СПЦ нема никога ко би се озбиљно бавио историјом СПЦ. Такав анти-интелектуалан став није примерен 21. веку и одбија образоване људе од Цркве чиме се њена улога у одбрани идентитета, културе и националне кохезије смањује.
Читајући текстове о св. Димитрију ја сам дошао до закључка да је он био хришћанин (један извор каже ђакон архиепископа илирског у Сирмијуму) и да је погинуо заједно са архиепископом у прогону хришћана. То је сасвим довољно. Скоро је извесно да је био Србин рођен у Сирмијуму.
Све остало – да је био војник, рођен и страдао у Солуну, бајаги бранио Солун од Срба 300 г.н.е. а касније 614. (као светац) опет од Срба и Авара, па од Турака и земљотреса, бајаги се борио против Императоровoг гладијатора, Вандала (значи опет Србина, који је наводно пре тога побио многе хришћане), је чиста фикција као резултат грађења његовог култа у Солуну. Такође је био поштован као заштитник пољопривреде, сељака и пастира у грчком селу током средњег века (не зна се зашто), наследивши то од паганске богиње Деметер а био је сматран и заштитником крсташа.