Њемачки кобасичарски менталитет на мјесту Косовског завјета. Лутер испред Светог Саве. Нутела за класу испред Еурокрема. Коло смо заборавили од силних ди-џејева
Фото: AP Photo/Darko Vojinovic
Чудна времена. Плашимо се свега. Понајвише се плаше они који нас представљају, они за које гласамо, који се са телевизије не скидају. Пропагира се филозофија пузања, самопљувања и измјене сопственог начина размишљања. Оно што је грађено вијековима ето треба срушити сада. Чојство замијенио кукавичлук, трпљење предаја а храброст је одавно ишчезла. Све се мјери њемачким аршинима. Ми нисмо ни били, ни сада нисмо, а будућности ћемо бити ако будемо слушали.
Ми смо на неком развоју амебе слушајући оне који нас предводе. Њемачка је наша обећана земља, то је Србинов рај као Аврамов Ханан.
Њемачки кобасичарски менталитет на мјесту Косовског завјета. Лутер испред Светог Саве. Нутела за класу испред Еурокрема. Коло смо заборавили од силних ди-џејева. Ћирилицу не пишемо јер латиница је модерна. Енглески говоримо а српски нас не занима.
На телевизији Сенке над Балканом, Убице мог оца, Гранд парада, разни таленти, Фарма.
Политичке ставове нам креира Кесић Јахач апокалипсе другосрбијанства. Предсједник је заузет новим измишљеним мапама путева, отварањем страних фабрика, и предајом Косова. Премијерка Алиса у земљи чуда заогрнута дугиним бојама. Министар иностраних дјела „Миљацку“ од Халида пјева. Тресемо гаће кад нас посјети вршилац дужности замјеника помоћника министра иностраних послова Америке, Метју Палмер се зове.
Столтенберга дочекујемо уз све почасти. Убицу. Крволока. Лажног Викинга са папирним шљемом који каже да осиромашени уранијум не штети, не убија. Требало би отворити прву љековиту уранијумску бању – а пацијенти да јој буду Столтенберг и НАТО дружина. Не заборавите и гологузана Ахтисарија. То је врста финског пјетрена.
Ово је слика тренутна. Песимистична – тмурна. Но, свака слика се може дорадити и бољом и љепшом направити.
Кистова имамо то народ је добри наш, а боја домаћа, наша, предивна прошлост и култура. Имамо ми Св. Саву, цара Душана, кнеза Лазара, Обилића, Карађорђа, Синђелића, краља Петра, Мишића, Степановића, Путника, Теслу, Пупина, Миланковића, Андрића, Црњанског, Селимовића, Његоша, Владику Николаја, Аву Јустина, патријарха Павла, Тепића, Ђоковића, Бећковића, Ковића, Ломпара. Они нашу слику лијепим бојама боје, а наше је да учимо и на њих се угледамо. Осмјех вратимо на лице а вршиоцима дужности помоћника и сличним протувама за почетак може шамарчина.
Извор: Твитер
Догодине у Призрену.
Categories: Четири стотине речи
Оставите коментар