Уз шеретски осмех Вучић се обратио инвеститору из Турске: „Па ти си, Топрак, овде све жене узео да раде. Зато си ти срећан, мислиш да ћеш да… Еееее!“

Александар Вучић приликом обиласка радова на изградњи фабрике текстила Јуротај (Фото: Танјуг/РАС Србија)

Председник Александар Вучић, који веома цени сопствену духовитост и користи сваку прилику да је подели са нашим грађанима, пре неколико дана је, обилазећи изградњу фабрике „Јуротај“ у Адранима код Краљева, изрекао још један свој „бисер“. Уз шеретски осмех обратио се инвеститору из Турске: „Па ти си, Топрак, овде све жене узео да раде. Зато си ти срећан, мислиш да ћеш да… Еееее!“

Реченица му је остала недовршена али је и без тога и прилично разумљива, па је Александра Јерков из Демократске странке у Народној скупштини поставила питање да ли би Вучић могао да до краја изговори своју мисао, оцењујући како је она поприлично увредљива по жене.

Вучић, дабоме, није био присутан – ко зна шта је и где отварао или примао неког шестог подсекретара америчког или немачког министра спољних послова, али је, на сву срећу, реаговао његов верни заточник Александар Мартиновић – дежурни чувар председниковог лика и дела у Народној скупштини.

Он је најпре рекао како се Вучић с највећим поштовањем односи према женама (о чему би, вероватно, најбољи сведок била његова прва супруга – прим. аут.), а затим се посветио тумачењу његове изјаве у Адранима, односно, превођења на српски.

Он је објаснио својим колегама посланицима како је Вучић желео „да се на најлепши начин захвали инвеститору што ће да запосли 2.500 грађана Краљева и околине, а и што ће посао добити не само млађе жене, него и оне од 40 и 50 година, које теже налазе посао“.

Александар Мартиновић (Фото: Курир)

Вишевековно искуство српских жена са турским господарима, односно агама и беговима, код неког мањег духовитог државника вероватно би било сметња за овакве шеретске пошалице, али, разуме се, не и за Вучића и његовог мегданџију у Народној скупштини, А. Мартиновића, који је, по свом устаљеном обичају, наставио да блати опозицију што је нашла замерке председниковој изјави:

„У недостатку аргумената, на друштвеним мрежама уследиле су најгоре увреде на рачун Александра Вучића, човека који је омогућио да у Краљево дође инвестиција од 3,5 милиона евра. То показује да једино умеју да мрзе и вређају, а у време своје власти показали су да умеју да се богате, а да грађане остављају без радних места“.

За разлику од многих других прилика, А. Мартиновић, изгледа, у овом наступу није поменуо Ђиласа, без кога у последње време нема ниједног блаћења опозиције. Заточниково тренутно попуштање пажње или срачуната намера?

Током заседања Народне скупштине, Александра Јерков је замолила министарку Зорану Михајловић, која је и координаторка за родну равноправност, да пита Вучића шта је желео да каже својом недовршеном реченицом, на што је одмах уследио одговор како, заправо, Александра Јерков вређа жене (!), а приписује председнику да је мислио нешто ружно.

Огласио се затим и сам аутор реченице неизговорене до краја, тирадом о својим заслугама и врлинама, о опозицији која га мрзи и о томе како никада није дигао руку ни на дете ни на жену.

Било је, међутим, довољно да само доврши реченицу, мада је она савршено јасна и без речи које није изговорио.

Categories: Судбина као политика

Tags: Александар Вучић, Александар Мартиновић, Војислав М. Станојчић