Политички ставови председника САНУ о Космету, за разлику од ставова Цркве, некако се без мере труде да одговарају ставовима које износи врх државе
Миша Ђурковић (Извор: Печат)
У нормалним временима, када се зна ред, не би ми падало на памет да се оглашавам на овај начин поводом нечега што би требало да је водећа не само научна и уметничка, већ и морална институција српског народа и узор свима нама млађима. Ово нажалост нису нормална времена…
Тренутно је у фокусу јавности гужва која се подигла око очигледног непоштовања изборне процедуре у САНУ. Нажалост постоје многи други разлози за забринутост јавности када се прате дешавања око ове институције и посебно учестали наступи господина Костића, председника САНУ. Покушао бих на аргументован начин да скренем пажњу на неке неприхватљиве ствари и да апелујем овим текстом и на господина Костића и на људе који воде САНУ да се врате у оквире онога што је достојанство, морал, законитост и поштовање традиције коју су наследили.
Почнимо од проблема Космета. Господин Костић је претпостављам врхунски стручњак у медицинској области и као такав је добио поверење да води и представља САНУ. Но, он се нажалост у јавности не оглашава поводом области у којој је стручан, већ најчешће износи несувисле и неинформисане политичке ставове. Узгред, ниједан председник Академије није у тој мери пре њега трчао у медије што чини ми се не одговара представама о достојанственом наступу челника САНУ. Костић даје повелике интервјуе у којима се оглашава на актуелне политичке теме, а пре свега поводом „решавања” косметског питања.
Ставови које о томе износи су неприхватљиви за председника САНУ: господин Костић не познаје ситуацију на Космету, није се тиме бавио, није компетентан, не прати ни демографску ситуацију, ни безбедносни оквир нити разуме последице онога што прича по третман целокупне територије Србије. Даље, неприхватљиво је да председник САНУ директно позива на кршење Устава и законитости Републике Србије, као и међународноправног оквира. Он наравно може као и свако од нас да има своје политичке ставове, али не сме да злоупотребљава позицију председника САНУ да би се у јавности стварала лажна представа како су то ставови Академије. Колико ми је познато, управо је он инсистирао да САНУ неће имати свој став, него да сваки од академика у унутрашњем дијалогу треба сам да учествује.
Владимир Костић (Фото: Новости)
Узгред, недавно је Председништво САНУ забранило одржавање скупа о Космету који је покренуо председник Одбора за економске науке академик Оцић. Претпостављам зато што је списак учесника показивао да ће се ићи у правцу супротном од неинформисаних ставова господина Костића.
Поменути политички ставови председника САНУ о Космету, за разлику од ставова Цркве, некако се без мере труде да одговарају ставовима које износи врх државе. САНУ би, чини ми се, морао да води рачуна о свом наслеђу из комунистичких времена када је за академика прогласила бравара Јосипа Броза, а у своје чланство није никада примила Милоша Црњанског. Уместо да гради критичку дистанцу, подстиче слободу мишљења и културу законитости и уставности, председник САНУ нас нажалост враћа у доба титоизма.
Очигледно је систематско кретање САНУ ка дезавуисању позиције друштвених наука. Уместо да као некад буде носилац политике идентитета кроз науку и уметност, САНУ данас промовише идеологију која стиже споља, да се друштвене науке маргинализују. Познато је да већ дуго нико није изабран у Одељењу друштвених наука. Нетачно је да нема квалитетних кандидата.
Но, пошто је у јавности завладало мишљење да за САНУ нису потребни рад и резултати већ лобирање и политичка подобност, нажалост многи вредни и пристојни људи ни не помишљају да се за САНУ кандидују. Социолог Александар Молнар има опус светског калибра, а једини економиста који се данас озбиљно бави економском теоријом и пионир изучавања теорије игара Божо Стојановић, слично као и претходно поменути, ни не помишља да се пријави за кулоарске изборе у академији.
Зграда САНУ (Фото: Драган Јевремовић)
Коначно, са Костићевом управом, као и под управом претходника Хајдина, очигледно постаје усмеравање САНУ ка идеолошким позицијама левог либерализма, односно популарног „другосрбијанства”. Председништво САНУ управо такве кандидате покушава тренутно да убаци у Одељене друштвених наука. То је иначе јасан мотив који на јубилејима и перформансима пре свега промовише преумљени академик Симовић који је од писца сценарија за „Бој на Косову” и учесника у националном буђењу с краја деведесетих стигао до позиција Пешчаника. Последица је то што се преко САНУ нуди фалсификовање идеја Стерије Поповића, Слободана Јовановића и других великана.
Занимљиво је, узгред, да сам Костић уводи у све ово и причу о слободном зидарству. Ова традиција неоспорно има велику улогу у комплетној историји САНУ, што се симболички види по пирамиди која стоји испред и у мноштву масонских симбола на витражима зграде. Но, док су некада слободни зидари носили процес националног ослобођења и изградње националног идентитета, данашњи, можда и несвесно, углавном раде на његовој разградњи.
Научни саветник Института за европске студије
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Sve bi bilo u redu da se samo akademija preimenuje u Drugosrpska Akademija Nauka i Umešnosti (DANU) a da ostalim poštenim naučnicima i umetnicima ostave da formiraju pravu SANU!
Миша Ђурковић пребацује г. Костићу
-“да се његови политички ставови о Космету, некако без мере труде да одговарају ставовима које износи врх државе”
-“да не познаје ситуацију на Космету, није се тиме бавио, није компетентан, не прати ни демографску ситуацију, ни безбедносни оквир нити разуме последице онога што прича по третман целокупне територије Србије”
-“да злоупотребљава позицију председника САНУ да би се у јавности стварала лажна представа како су то ставови Академије”
Не бих се сложио са г. Ђурковићем.
-Председник САНУ је рекао оно што је свима познато тј “да Косово де факто и де јуре више није у рукама Србије”. То није став врха државе, то је став свих људи који схватају реалност.
-Рекао је и “да је Србија у овом тренутку усамљена и да се налази у најстрашнијем политичком окружењу . . . да морамо наћи начин да изађемо из те усамљености, да не смемо бити земља окружена непоћудним суседима агресивно расположеним, а ни ми нисмо мирољубиви”. Прецизна слика !
-Г. Костић је рекао врло јасно да говори у своје име, као било који грађанин Србије.
Професор Брдар је све рекао о САНУ, у задњим излагањима.
То је сада, организација.
То више није институција српског народа.
Треба им укинути финансирање па нека пређу на Сороша.
Поштеније је.
И још једна напомена:
ПокојнаСмиља Аврамов – Икона међу Србима – није била члан САНУ!
Нека је на част САНУ!!
Оно ”СРПСКА” слободно може да избрише, нема разлога да се пише као ”српска” када више није!
прво и основно, не ради се о САНУ, него о ЈАНУ, испостави ЈАЗУ, а све у стилу “братства и јединства” између кољача и закланог. Изјава овог грађанина је једнака изјави насумичног ******. Као и идеологија, у својој огољеној основи…
Kostić širi defetizam i moguću izdaju Srbije pokriva time kao da iza svega stoji i SANU. Kostić je politički analfabeta i ne ume da se izmigolji iz ralja loše i neuspešne politike, naprotiv, ide joj na ruku i zloupotrebljava instituciju na čijem je čelu. Da nije u njoj, njegovi ovakvi stavovi ne bi ni žutoj štampi bili zanimljivi. SANU mora na bazi nacionalnih interesa da da svoj stav, kako sačuvati Srbiju a ne kako verifikovati njeno razbijanje. Šta je korisno SANU učinila za državu, da joj ekonomija bude bolja, da joj zdravstvo bude bolje, da joj školstvo bude bolje, da ne školuje kadrove za inostranstvo, da u njoj vladaju pravna sigurnost građana i da pravna država funkcioniše punim kapacitetom,… šta je korisno dala da u bilo kojoj oblasti bude bolje? Sve što rade članovi, zahvaljujući i rukovodstvu SANU, se odnosi na samo njihove lične interese. Đurkovićev tekst je dobar ali i on nije uspeo da pobegne od demagogije i politikantstva što mu kao naučnom savetniku predstavlja veliki minus. Nemoguće je da ne zna da nikada i nigde nije bilo komunizma a govori u duhu poraženih u prošlom ratu, da su bila neka “komunistička vremena”, te o “titoizmu” i “bravaru”. Kakve to veze ima sa problemom o kojem piše i kome se šalje ovakva blic i nekorektna poruka sa potpuno negativnim konotacijama? Neka naučni savetnik uradi uporednu analizu stanja i funkcionisanja države u vreme posle Tita i u vreme “titoizma”, polazeći od temelja koje je imala država, ona 1945 sasvim porušena, i sa kojih je temelja startovao “posttitoizam”. Očigledno je da se danas teško izlazi iz šinjela demagogije, nekako se tu lakše uklapamo i “podmirujemo” očekivanja svih, sa svih strana plotova, što nema naučnu težinu.
У вези коментара г-дина Јакова:
Плашим да ће САНУ, попут многих других институција, уместо имена “Српско/Српска … нешто” добити име “нешто … Србије”. Биће велика невоља са скраћеницом.