Битно је да својим неустајањем не повриједите усталу државицу, а ако вам се већ лежи, суздржите се док не дођете дома
Сцена из серије „South Park“ (Извор: CEO News)
Колико ли ћете бити неустајања, питају се овлашћени службени органчићи за заштиту химне од неустајања и задовољно трљају своје службене љепљиве прстиће. Што више неустајања, одиста исправно резонирају тупави службени органчићи за заштиту химне од неустајања, то више у буџет од кога, како исправно закључују службени органчићи за заштити химне од неустајања, зависи наша срећица и срећица наших обитељи. Дакле, заштита химне од неустајања постала је и званично, а по сили Закона о заштити химне од неустајања-обитељска ствар у дукљанској државици у којој је све заштићено, па је и химна заштићена од неустајања…
– Да видимо шта смо имали ође, лаписом биљежи службени органчић за заштиту химне од неустајања док неки великосрпски кабадахија наручује још два неустајања за своје четничко друштванце- сто устајања и три неустајања. Танко, али заувар, исправно толкује службени органчић. Даће дукљанско божанство из Катунске нахије, биће и више неустајања. А што је више неусташа, више је и пара у буџету, а буџет је мајка у мајци нашој пред којом се устаје и кад ти се чини да ти није до устајања…
Тако отприлике може да изгледа заштита химне од неустајања и рад службених органчића за заштиту исте од истог. Јер ако исту не заштитимо од истог, онда нема ни заштите химне од неустајања. А ко не устаје на химну, односно ко се одлучи на неустајање, боље да није ни устајао из кревета и боље да се никада и не појављује на мјестима на којој се свирка свирка која је заштићена од неустајања. Зна се свуда, а код нас се одскора и наређује: кад засвира, устајте и стојте док не одсвира. Ко не устаје по Закону о неустајању, дебело ће платити државну свирку и неће му бити до свирања. Такав јуродивац и великосрбин жестоко ће платити морбидну потребу да му се свира, а да не устаје. И наравно, никада није наодмет поновити кад је лова у питању: његове паре којим је платио неустајање напуниће буџет који је такође својим неустајањем на устајање увриједио и понизио. А зна се чему буџет служи, особито онај паралелни којим се чувају све тековине устајања у државици у којој се по наредби устаје, клечи и залијеже…
Кад већ засвира свечана државна свирка, покорни грађанин, збуњен и додатно престрашен, не треба да легне, већ по Закону о неустајању, треба да устане. Лијегање док свира државна свирка није кажњиво по закону, али се по правилима модерног човјечанства, не примјењује макар на јавном мјесту. Дакле, грађанин покорни треба да се уздржи од залијегања док свира државна свирка иако његово залијегање није чин непоштовања, него покорности. Било како нам било, и тај аспект покорности могао би се законски регулисати Законом о залијегању и лежању на јавним мјестима док свируцка државничка свирка…
Елем, могло би се ради успјешне примјене закона о државној свирци, апеловати на све покорне грађане са вишком домољубља да не залијежу док свира државна свирка јер се тако не доказује домољубни занос, мада то није забрањено. Ко има неодољиву потребу да легне, може залећи, али је ипак боље устати док свирка свира, а застава вијори. Једноставније речено: битно је да својим неустајањем не повриједите усталу државицу, а ако вам се већ лежи, суздржите се док не дођете дома.
Вијорење заставе такође је регулисано новим Законом о вијорењу заставе са златним ресама и златним кокама. Застава мора вијорити на вјетру изнад главица покорних грађана чак и кад вјетра нема. Уколико се не обезбиједи њено вијорење, примјењује се Закон о заштити државног барјака од невијорења. У свечаним приликама мора да вијори, а ако нема вјетра, свечане прилике се отказују до налета државног вихора и пропуха који ће такође бити заштићени Законом о заштити вјетра и пропуха који је у припреми. Све је, закључили сте, регулисано законом у државици у којој се примјењује све осим закона. Што ће, опет, бити регулисано Законом о заштити закона од примјене закона који је у нацрту…
И тако, док свируцка државна свирка и вијори домољубни барјачић на државничком пропуху, сјетите се како је лијепо живјети у држави у којој се Секулина химна слуша поносито и зорно и у којој се домољубље брани распамећеним законима, а милољубље испамећеним казнама…
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Оставите коментар