Да је по праву и закону, Вучић би – као предводник оних који земљу упропашћују – својим чињењем и нечињењем већ одавно требало да се нађе на суду
Александар Вучић (Фото: Бета)
Што је неко дуже на власти, све му се више чини да све зна и разуме и да му нису потребни ничији савети како би успешно водио заједницу коју су му бирачи поверили – како од месне заједнице тако до државе.
Обузет уверењем у сопствене способности и непогрешивост, он и није у стању да запази своје грешке – којима можда доноси извесну корист малој групи људи, али у исто време и велику штету општим интересима
Погрешке људи на власти не могу се увек уочити, поготово не у најважнијим тренуцима (када се доносе одлуке), већ углавном тек онда када изгубе власт и замене их њихови политички противници. Јавност је често тек тада у прилици да нешто више дозна о лошем и штеточинском деловању претходне власти (уз разумљиво прећуткивање „заслуга“ многобројних прелетача који су се придружили новом предводнику).
Деценијама већ – сем краткотрајних изузетака – Србија није имала срећу са својим управљачима, па тако ни данас.
Сем потпуно необавештених људи и оних који имају мање или веће користи од подржавања апсолутистичког режима Александра Вучића, остали грађани наше земље могу, нажалост, само да закључе како се стање у њиховој земљи из дана у дан све више погоршава.
Узалудна су настојања добронамерних и забринутих стручњака да нарцисоидном владаоцу укажу на погубност његових намера и одлука. Он их једноставно не чује, а када дођу од неког опозиционог политичара, Мали Алек их оцењује као резултат зависти и мржње, да му затим поручи како никада неће доћи на власт, настављајући затим по своме, односно, онако му његови даљински западни управљачи наложе.
Србија убрзано постаје земља јефтине робовске радне снаге за иностране улагаче, зида се мали Абу Даби у Београду, шурује се са Северноатлантским савезом, гради се аутопут Ниш-Драч за потребе НАТО-а (наша земља је, како неки кажу, поду тихом окупацијом ове злочиначке организације), распродају се природна добра, рудници, ПКБ…
Законодавни систем је урушен, а неодговорност „одговорних“ све очигледнија. Као да намерно пркосе свима који траже правду и чисте односе. Одлуке се доносе обичајима који владају у бесудној зeмљи, којом управља један аутократа а помажу му блиски сарадници из дружине.
Ништа није ведрија ни прича о мигрантима. Јавност не зна колико их има у Србији, али мора да буде забринута, јер све наводи на претпоставку да нам је Европска унија наменила знатно повећање броја становника придошлицама из Азије и можда Африке.
Неодмерена и непромишљена изјава посланика Двери о томе шта нам се спрема, уз помињање вешања Брнабићеве и Вучића на Теразијама није нимало допринела да се питање са мигрантима разјасни, али је изврсно послужила владајућој дружини за дреку против читаве опозиције и прикривање сопствених мутних послова који им доносе огромну зараду а земљу упропашћују.
Да је по праву и закону, Вучић би – као њихов предводник – својим чињењем и нечињењем већ одавно требало да се нађе на суду. О томе је, међутим, сувишно и размишљати, све док његов имунитет чува велика већина владајуће коалиције у Народној скупштини.
Categories: Судбина као политика
Човек, читајући овог танкоћутног Станојчића, може да закључи само једно – да је несрећно заљубљен у Вучића.
Извин’те, а зашто је изјава посланика Двери неодмерена и непромишљена? Да ли је у њој нешто нетачно или лажно? Човек који непромишљено, неодмерено, глупо, сујетно и пре свега издајнички поступа, апсолутно не може да се нада ничем другом осим онога што је у изјави речено. А пресуде ће свакако бити, у суду или ван њега.