Сергеј Железњак: Западно наметање размене територија има провокациони карактер

Разматрање могућности „корекције граница“ крије опасност по суверенитет и територијални интегритет Србије, БиХ, Македоније и Црне Горе, рекао је Железњак

Сергеј Железњак

„Сарадња парламената је важан инструмент јачања традиционалних братских односа Русије и Србије“, казао је члан комитета Државне думе за међународне послове Сергеј Железњак у току заједничког заседања руско-српске парламентарне Комисије, одржане данас у Москви. Он је истакао да је парламентарна Комисија ефикасна платформа за дискусије о акутним проблемима и изазовима, који данас стоје пред Балканом и Европом у целини.

Парламентарац се зауставио на проблему Косова, подвукавши да Русија као један од иницијатора темељне Резолуције СБ УН 1244 подржава дејства Србије усмерена на мирно регулисање косовског конфликта.

Политичар је истакао: „Покушаји да се вештачки убрза овај сложни процес, наметнути услове размене територија, које чујемо од западних представника, имају провокациони карактер. Огромну опасност представља убрзан процес трансформације косовско-албанских снага безбедности у пуноправну армију, што отвара директан пут ка новим војним конфликтима. Посредничка мисија ЕУ у преговорима Београда и Приштине дискредитована је и не може даље успешно да решава питања Косова. Настале околности захтевају да се врати водећа улога СБ УН и Мисије УН на Косову у регулисању косовског питања“.

Према речима посланика: „Изазива забринутост став колега из Европског парламента о регулисању косовског питања. Разматрање могућности ‘корекције граница’ међу европским посланицима крије опасност по суверенитет и територијални интегритет Србије, Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе. Такође треба се крајње опрезно односити према европским формулацијама о ‘мултиетничким државама’  на Балкану које прете новом трагедијом и геноцидом.“

Политичар је посебно истакао дискриминисан положај и ускраћивање права српском народу у Црној Гори. Према мишљењу парламентарца, руководство ове земље вештачки ствара такозвани „црногорски идентитет“, који прецртава богато културно-историјско и духовно наслеђе црногорског народа. Захваљујући томе стотине хиљада црногорских Срба нашло се у положају таоца ове опасне политичке технологије, усмерене на раздвајање од Србије и Русије. Црногорским Србима су ускраћена права приликом запошљавања у државним институцијама, не могу слободно да се образују на матерњем језику, а они који иступају против тог алармантног положаја, подвргавају се гоњењу. Користим прилику да изразим речи солидарности нашим колегама из скупштине Србије и многобројним црногорским пријатељима који, без обзира на хапшења и репресије власти, воде борбу за очување братских веза наших народа.

Железњак је такође истакао: „Речи америчког сенатора Рона Џонсона о томе да се српска економија и српско друштво креће у страну Запада делују прилично претенциозно, а чињенице говоре о потпуно супротном. Српска компанија са руским капиталом Нафтна индустрија Србије на данашњи дан је највећи донатор у буџет земље, интензивно се развија сарадња са Русијом у области трговине, индустрије, железнице, саобраћаја, финансија и у многим другим сферама.

Камен-темељац друштвених и хуманитарних веза остају духовне традиције наших народа. Током векова руски и српски народ чине јединствени културно-историјски простор православно-словенске цивилизације и ове везе само јачају“.

Говорећи о савременом актуелном дневном реду руско-српских односа, политичар је издвојио као кључни догађај предстојећу посету Председника Русије Владимира Путина Србији. „Интензивни рад наше Комисије, дискусије о актуелним питањима, размена мишљења, продубљивање међупарламентарних контаката дају важан допринос развоју стратешког партнерства Русије и Србије. Парламенти наших земљама имају огроман потенцијал међусобне сарадње и његова реализација у пуној мери захтева од нас даље напоре по актуалним питањима руско-српске агенде“, закључио је Железњак.

(Стање ствари)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , ,

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading