Доскорашњи амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић рекао је за „Радио Београд“ да питање пријема Косова и Метохије у тој институцији није решено
Дарко Танасковић и Ана Томашевић
Дарко Танасковић је, гостујући у емисији Седмица, рекао да је пријем Косова и Метохије у Унеско стратешки циљ власти у Приштини и њихових међународних покровитеља.
Очекује да ће наредне године поново бити покренут захтев за пријем КиМ у Унеско.
„То би онда подразумевало понављање, можда у нешто другачијим околностима, свега што смо прошли у Паризу 2015. и 2017. године, где је у центру пажње свакако и наше културно наслеђе, али не само оно. То је политичко питање, може ли се обезбедити довољан број гласова, да, упркос свему, КиМ буде примљено у Унеско. Мој је утисак и процена да, кад би данас тај захтев био поднет, сигурно Косово не би могло да добије двотрећинску већину на Генералном заседању Унеско“, објаснио је Танасковић.
Наглашава да је српска баштина на Косову и Метохији, иако је под заштитом Унеска, и даље у опасности, а да је јасно да је угрожавају они који тамо спроводе власт, с обзиром на то да Србија нема могућност да делује на терену.
„Ту долазимо до апсурдне ситуације да се неке државе, из чисто политичких разлога, залажу за то да КиМ уђе у међународну институцију културе и баштине, иако знају да је српска културна баштина и српски народ тамо угрожен, а гласали су за то да наша баштина буде на листи заштите Унеска. То су двоструки стандарди“, рекао је Танасковић.
Објашњава да је једна од тенденција да се на простору Косова и Метохије затре сваки траг српског вишевековног присуства, о чему, каже, сведочи српска материјална баштина, која има универзалну вредност.
„Поједностављено речено, они који настоје да кажу да је Косово њихово, а не српско и да српско никада није ни било, веома би волели да та културна баштина уопште не постоји, као што би, усуђујем се рећи, неки у Црној Гори волели да Његош не постоји“, рекао је некадашњи амбасадор Србије при Унеску.
Указује да ће Приштина наставити да врши притисак на монашке заједнице и да административним смицалицама отежава живот свештенству и верницима.
„Кад то већ постоји и кад има универзалну вредност и кад они пред очима света не могу то да униште, јер није уништено ни за време османског царства, власт у Приштини прибегава опаснијем моделу“, напомиње Танасковић.
Објашњава да је у питању настојање да се изгради нови идентитет Косова, који уствари никада није постојао, један синтетички неоидентитет и ту почињу претензије да, напомиње, преко историјских фалсификата српско постане „косовско“.
„У научној заједници то не може да прође. Међутим, у сфери паралелне реалности коју ствара политика и конкретне моћи на терену, на овом пољу може бити злоупотреба и то је потенцијално већа опасност од физичког уништавања баштине“, упозорио је Танасковић.
Уредник и водитељ: Ана Томашевић
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Vec sam napisao nesto sto je u vezi sa temom ovog teksta pa bih da ponovim za one koji nisu procitali. Svaki misleci Srbin I rodoljub treba sada, u odsudnom casu, maksimalno da se zalozi I da da svoj doprinos odbrani Kosova I Metohije. Da li mozemo da odbranimo KiM sa nasom falsifikovanom prednemanjickom istorijom? Zasto cutimo o tome? Da li se plasimo ili smo samo korumpirani? Da li srpska inteligencija zasluzuje to ime ako zavlaci glavu u pesak I pravi se da ne zna ono sto bi morala da zna I da stane na celo svog naroda u trazenju istorijske istine?
Sada, kada je SANU moralno posrnula I verovatno nema opravdanja za svoje dalje postojanje, kada su sve druge nacionalne institucije osim Crkve urusene ili instrumentalizovane da pruze logistiku predaji srpskih zemalja, ostaje samo na patriotskim pojedincima sa integritetom, cija imena (nadam se) citam na ovom sajtu, da pokrenu borbu za oslobadjanje nase istorije. Pobeda u toj borbi ce biti najbolji I odlucujuci doprinos odbrani KiMa i opstanku srpskog naroda.
Evo, napravimo prvi korak u toj borbi, potrazimo odgovor od onih koji znaju – kada su Albanci (koji sebe zovu Scipetari) prvi put dosli na Balkan na teritoriju danasnje Albanije, kako su dosli I zasto su dosli, koja je tada bila tamo drzava koja ih je primila, koja je bila prestonica te drzave, kada je ta drzava osnovana, sta su radili u toj drzavi, ko je osnovao grad Berat (=Beograd) po kome je Albanija dobila ime, kada su prvi put dosli na Kosovo I Metohiju? Odgovor na ova pitanja ce odjeknuti u celom svetu i probice medijsku blokadu kojoj smo izlozeni.
Darko, hocte li Vi da odgovorite na neka od ovih pitanja ili da nas uputite na one koji znaju odgovre?
Српска Историографска наука мора да прво унутар својих редова разјасни неке противуречности. Званична наша Историја још увек говори о доласку Словена на Балкан иза планине Карпата. Тако је и стајало у старој немачкој Историографији из XIX и већим делом XX века. Пре извесног времена, крајем прошлог века, дошло се до нових открића о старим народима и сеобама. Немачка Историографија је потпуно одбацила раније тврђење о сеоби Словена. Сада се говори о Словенима као прастановницима Балкана. Та нова открића су унета у њихову нову Историографију. Немци су нама послали један примерак те нове Историографије који се налази у Народном музеју у Београду. О томе је говорио наш познати историчар Др Јован Деретић. И поред тога, један број наших познатих историчара се и даље држи старе немачке Историографије. А то иде у прилог тврђењу историчара из неких других нација, међу њима и албанску, да су они потомци старих народа на овом простору.