Владимир Костић, академик и председник САНУ: Молим оне који ме нападају да ми на време јаве коју улогу да прихватим

Владимир Костић (Фото: Новости)

Српска академија наука и уметности припрема се за изборе нових дописних и редовних чланова, заказане за 8. новембар. Изборни поступак прате негодовања и примедбе кандидата који су остали испред зграде у Кнез Михаиловој. И ове године, у јавности су покренуте приче о протежирањима кандидата, релативизовању и преувеличавању научних заслуга, а поводом критика САНУ огласило се и Председништво Академије.

Академик Владимир Костић, председник САНУ, каже у наставку разговора започетог у броју “Новости” објављеног у уторак да је изборни процес у овом циклусу исти као и у претходним, осим двеју новина.

Има ли истине у критикама незадовољних, јер су остали испред врата Академије?

– Изборни процес у овом циклусу је исти као и у низу циклуса који су се одигравали протеклих деценија. Две једине разлике су увођење numerus clausus-а и додавање чланова Одељења за историјске науке члановима Одељења друштвених наука, у процесу избора нових чланова. Обе ове могућности предвиђене су статутом САНУ и великом већином су прихваћене на Скупштини САНУ. Све остало је непромењено, сем што неки људи, који су oд почетка морали знати правила игре, нису добили потребну подршку.

Да ли у изборном процесу постоје притисци „са стране“?

– САНУ није јавна установа, како се тврди, него посебна установа која је дата, као у далеко највећем броју националних академија, на управљање њеним члановима! Поједини захтеви су несумњиво ишли ка успостављању старатељства над овом кућом и одузимању права академицима да сами одлучују кога ће примити у своје редове. Да ли су резултати избора у САНУ увек праведни и без одређене субјективности? Не, али у којој то установи и у којим то околностима јесу? Најзад, само онај ко не познаје процедуру избора и природу САНУ може да тврди да би неко могао бити изабран притисцима „моћних“ појединаца.

Чини ли вам се да су повици против часништва САНУ овога пута гласнији него уочи ранијих избора?

– Напади су усмерени углавном на мене. У протеклих неколико месеци о себи сам чуо чудовишне тврдње, које једноставно нису тачне: да сам масон, да сам сорошевац, да руководим „жутом групацијом“ у САНУ, да сам крипто СНС-овац, Вучићев човек, да сам обична “црвена банда”… Страх ме је да ћу све те људе који ме оптужују разочарати. Чак ни због њих не могу бити све то у исто време. Молим их да се одлуче и да ми на време јаве коју улогу да прихватим.

Могу ли медијска препуцавања утицати на исход избора за нове чланове?

– Није било медијских препуцавања – бар не до пре неки дан. Једна врло мала група, не само ван САНУ, жестоко и упорно, уз подршку извесних медија нападала је САНУ, људе који је тренутно воде и неке од академика. Ово су моји седми избори у САНУ и сумњам да ће напади које помињете битно утицати на ставове академика. Али ће у недовољно информисаној јавности нанети штету овој институцији и нарушити јој углед, што им је и био циљ. Да „охрабрим“ нападаче: да, до извесне мере ће у својим наумима имати успеха.

Очекујете ли успешне изборе и да се поправи бројно стање Академије?

– Искрено се надам, јер је уложен напор да се чланови САНУ упознају са ситуацијом, а предузети су и не посебно популарни кораци (numerus clausus) да се омогући да се клатно врати у нормалу. Наиме, после дугог времена САНУ дочекује изборе са мање од 130 чланова, али је знатно већи проблем поремећај равнотеже између друштвено-хуманистичких (петина чланова) и уметничких области (тек сваки седми члан) и, са друге стране, природних и математичких области. Уколико би се поновили резултати претходна три избора, следеће изборе, 2021. године дочекали бисмо са око 120 чланова. Број чланова САНУ је на 100.000 становника међу најмањима, ако не и најмањи, у поређењу са другим националним академијама у региону.

Академија јача него икад пре

Треба ли Академија да се мења, и у ком смеру да иде?

– Упорно понављамо став да само „традиција која је спремна да се мења по захтевима времена и потреба средине која ју је изнедрила, има права да рачуна на дуговечност“. Током 2016. године тражили смо од одељења и академика да дају своја виђења шта то треба мењати. Одзив није био посебно велики, али су сви детаљно сагледани, послати академицима са захтевом да се покрене дискусија која ће трајати две године. САНУ није у кризи, сасвим супротно. Јача је и делатнија него што је икада била у мом памћењу.

Нисмо најстарији

Да ли је наша академија најстарија?

– Није! И није проблем у старењу него у неадекватном обнављању. У три претходна изборна процеса у Одељењу друштвених наука изабран је само један дописни члан. Није битно боље било ни у неким другим одељењима. Уз то, удео чланица у САНУ је тек око 10 одсто. Али уочио сам занимљив парадокс – често су стари, па и најстарији чланови САНУ, били међу најактивнијима, најприсутнијима, и, још парадоксалније, спремнији за суочавање са могућим променама.

Опрема: Стање ствари

(Новости, 17. 10. 2018)

Categories: Преносимо

Tags: Владимир Костић, САНУ