Изложба је отворена у галерији „Луцида” (Београд, Чика Љубина) 11, до 24. октобра. Радно време галерије је 14-18, суботом 9-12, недељом не ради
Вермахт је током Другог светског рата оставио крвав траг у лозничком крају, а стрељање у Драгинцу 1941. године први је масовни злочин немачке војске над цивилима у Србији и претходио је масовним стрељањима у Крагујевцу и Краљеву у октобру исте године.
Трагедија села у Јадру догодила се половином октобра, после злочина које су Немци починили у Шапцу и Мачви. Продор Немачке „Казнене експедиције „ у Јадар започео је 10. октобра. До 20. октобра 1941. године у Подрињу је стрељано 3.631 лице, највише у Јадру 1.951 особа.
У селу Драгинац је за четири дана од 13. до 16. октобра стрељано 1.379 лица.
Масовна стрељања и злочини које су починили војници 342 немачке пешадијске дивизије забележени су поред Драгинца у следећим селима Јадра:
– Из села Јаребице од 11. до 15. октобра 1941. године убијено је 475 мештана.
– Из села Цикоте 19. октобра 1941. године стрељано је 396 особа, међу њима 135 деце млађе од 10 година и 190 деце млађе од 14 година;
– Из Великог Села од 13. до 21. октобра 1941. године стрељано је 270 особа, међу њима 23 деце млађе од 10 година;
– У селу Чокешина од 181 особе која је страдала у рату њих 90 је стрељано од 11. до 15. октобра 1941. године, међу њима 19 деце млађе од 10 година.
– У селу Коренита 17. октобра стрељано је 170 особа од којих 95 деце млађе од 10 година
– У Новом Селу је убијено 55 особа, од тога 10 деце млађе од 10 година,
– У Варош Лешници током 1941. године живот су изгубиле 142 особе. Највише Лешничана стрељано је у Драгинцу 15. октобра.
Детаљ са изложбе у галерији „Луцида” (Фото: И. Милутиновић/Политика)
Злочини су вршени и у другим селима Јадра, што потврђује извештај комисије НР Србије формиране после рата ради утврђивања злочина окупатора и његових помагача.
До краја 1941. године из јадарских села страдало је 2.385 лица. Треба посебно истаћи велики број страдале деце. Своје животе изгубило је 305 малишана млађих од 10 година. Нека од ове деце била су стара само неколико дана, и како још нису била крштена знали су их само по презимену.
(Извор)
Categories: Моба
99% Срба никада није чуло за Драгинац.
Не желим да коментар буде још једна кукњава без смисла.
Понављати својој околини, посебно млађима, док не уђе у памћење, свест и подсвест.
Драгинац.
Na zalost I draginacke zrtve su skrajnute u srpskoj istoriji kao I dogadjaji koji su prethodili ovome. Otpor okupatoru, oslobadjanje Loznice, Banje Koviljace, bitka na Gajica steni i stvaranje velike slobodne teritorije, sve je to ostalo skriveno I iskljuceno iz udzbenika. Taj slobodarski kraj gde je bila jedna od najvecih bitaka Prvog srpskog ustanka, boj na Loznici, gde se 2000 ustanika satima borilo nozevima sa 30000 poturica, gde je bila jedna od najkrvavivijih bitaka u Prvom svetskom ratu na Mackovom kamenu, koji je iznedrio Drinsku diviziju koja je probila front na Kajmakcalanu I oslobodila Beograd, gde se narod prvi digao na ustanak u Drugom svetskom ratu I porazio Nemce.
Danas, kada NE proslavljamo 100 godina od pobede srpske vojske, njen predsednik se izvinjava Austrijancima za 1914. Da li je onda cudno zasto imamo falsifikovanu istoriju, nametnutu upravo od tih Austrijanaca, I to ne samo oslobodilacku istoriju druge polovine proslog veka nego daleko u proslost sve tamo do Vince.
Не сме се прећутати и оно што су у истом селу орадили Аустроугари 1914! То је ништа мањи злочин од овога што су Швабе урадиле. Не могу нам опростити пораз на Церу никад. Ни ми њима невине жртве. Ја им не могу опростити ни Вучића.