Председник Вучић рекао за Би-Би-Си како он осећа да је време да Србија преиспита своја негативна осећања о НАТО
Снаге за хитно реаговање из Србије и регионални савезници учествовали су на вежби реаговања на непогоде (Избор: BBC)
Химна НАТО не изводи се нарочито често у Србији. Но, Србија је по први пут домаћин велике вежбе коју предводи НАТО, тако да је ова слабо слушана музика трештала ове недеље у Младеновцу, који је на око сат вожње од Београда.
Србијанци[1] нису заборавили деловање НАТО 1999. године када је савезничка авијација бомбардовала земљу током 78 дана у настојању да присили југословенског председника Слободана Милошевића да повуче трупе са Косова и дозволи долазак међународних мировних снага. Друге бивше бивше југословенске земље могу да се придруже НАТО, али јавно мњење у Србији се томе оштро противи.
Док се изводи химна, српски председник Александар Вучић и генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг стоје усправно, готово позорно, заједно са представницима тридесетак држава. Иза њих, на једном амблему су сједињени српска застава са стегом НАТО због вежби у које је укључен главни НАТО цивилни систем за одговор на ванредне ситуације.
Младеновачка сцена може да изненади оне који Београд сагледавају као посвећеног савезника Москве.
Јенс Столтенберг и Александар Вучић на заједничком обраћању (Извор: BBC)
У ствари, Србија већ дуго води политику војне неутралности и њене војне јединице редовно учествују на вежбама које организују и Русија и НАТО.
Обе стране се упињу да укажу како ово нису војне вежбе али је председник Вучић рекао за Би-Би-Си како он осећа да је време да Србија преиспита своја негативна осећања о НАТО.
„Мислим да су посреди емотивни проблеми – пре свега због 1999. и косовског питања. То је нешто на чему морамо да радимо – и то је оно што ћемо радити у будућности. Мислим да ћемо после неког времена морати да поставимо ствари на рационалније основе. И то ће се десити.“
Након што су обишли учеснике и њихове активности, господа Вучић и Столтенберг упутили су се за Београд да се обрате безбедносном форуму. Осећао се дашак офанзиве шармом. Али, господин Столтенберг је изјавио како нема сумње да је реч о тешкој трговини.
„Србија је неутрална држава; она ради са НАТО и изводи многе вежбе и пројекте са нама“, рекао је. „Али она такође сарађује са Русијом. И ми поштујемо то као одлуку суверене нације.“
НАТО је изводио једанаестонедељну кампању бомбардовања 1999. и овај београдски мост био је једна од мета (Извор: GettyImages)
И поред тога, Западни Балкан изазива НАТО-у много забринутости.
Почев од тврдњи о руском мешању у Црној Гори и Македонији до избора српског сепаратисте за члана босанског председништва и предлога за територијалну размену између Косова и Србије, постоје нередовне и, према речима господина Столтенберга, непожељне прилике широм региона.
„Партнерство са Србијом постаје све важније. Чињеница јесте да постоји тенденција повратка према веома снажној националистичкој реторици из прошлости. И ми морамо то да избегнемо.“
Али, друго је питање да ли су Србијанци спремни да прихвате ближе везе са НАТО.
„Сви можемо много да добијемо“
Шетња Београдом потврђује да Алијанса и даље изазива мучнину многим људима.
Мурали са порукама против НАТО подсећају на кампању бомбардовања коју је НАТО извео 1999. године и која је успела да присили тадашњег председника Слободана Милошевића да повуче трупе са Косова – али је оставила разорене државне зграде и трајну омразу у Београду.
Графит у Београду са натписом „Никад у НАТО“ (Извор: BBC)
Миша Ђурковић, директор београдског Института за европске студије, рекао је како је тешко приметити да се расположење мења.
„Након 2000. године НАТО државе су наставиле да, уопште узев, воде овдашњу регионалну политику засновану на двоструким стандардима“, рекао је. „Људи су дошли до потпуно логичног закључка да НАТО не ради много ствари које могу да побољшају перцепцију Запада.“
Но, други су уверени да је, како се буду наставили преговори о чланству у ЕУ, неизбежно да се Србија усмери даље према Западу. Јелена Милић из београдског Центра за евроатлантске студије једна је од њих.
„Сви можемо да добијемо много. Земља се креће ближе према политичком Западу – сада је она војно неутрална – али уз процес европских интеграција које могу да доведу до демократског надзора над војском. Али, што је најважније, пресећи ће се кључни пут руског утицаја у региону“.
Наравно, вежба за реаговање на непогоде може да се разуме дословно, уместо као знак промене привржености.
Но, како се ближи двадесетогодишњица НАТО бомбардовања, изгледа да се у ваздуху осећа, пре но мирис оптужби – дашак измирења.
Гај Делони/BBC News, Балканско дописништво
Са енглеског посрбио: Милош Милојевић
[1] Прим. ММ: У изворнику стоји Serbians што је најбоље превести као „Србијанци“ за разлику од Serbs што значи Срби.
Categories: Посрбљено
“Председник Вучић рекао за Би-Би-Си како он осећа да је време да Србија преиспита своја негативна осећања о НАТО.”
Оно што треба да забрине све самомислеће људе, јесте питање шта је НАТО и чему служи његова организација? Прошло је доста времена од њихове оружане агресије на Србију и СРЈ 1999. године. Ми смо тада оптужени и нападнути зато што се боримо против албанских сепаратиста на Косову и Метохији. У чему је била грешка наше државе? Све нормалне земље у свету се боре за заштиту свог Уставног поретка и своје територије. Они су нам одузели део наше територије и дали га на управу сепаратистима из Приштине. И даље се супротстављају враћању покрајине Србији. Сада очекују и тајно траже да приступимо НАТО-у. НАТО пакт је у последњим деценијама наставио своје нелегалне, или силом у СБ УН наметнуте, интервенције против суверених држава Азије и Африке. Свима је јасна њихова намера да освајају богата подручја енергентима и рудама по свету. Русија им је из тих разлога стална мета. Проширивањем новим земљама чланицама, они хоће да се прикажу као светски фактор мира и стабилности и борци за демократију. Србија као слободољубива земља не би требало да улази у тај савез. Јер се он бори против слободних и суверених земаља. НАТО је формиран средином прошлог века као заштита од “комунистичке опасности” из СССР-а. Сада када је комунизам, тј. социјализам, нестао са светске сцене, те “опасности” више нема. Остала је једино намера и тежња за освајањем и присвајањем богатства других слободних земаља.
Најбољи правник је изгледа и најбољи психијатар. Он ће да процени кад је време и на који начин ће Срби да промене свој болесни став о НАТО! Болесник умишља да треба нас да лечи.
Да бисмо се ослободили, прво морамо да почистимо окупационог управника. Нити нам треба он, нити ЕУ, нити НАТО. Е за то је време, а не за неко преиспитивање ставова.
НАТО и његови домаћи плаћеници, свакако – уосталом, домаће издајице су клицале када је НАТО почео да нас засипа осиромашеним уранијом.
Срби и Србија, пак, никада неће оставиди Бомбардовање ‘иза себе’, док не примимо извињење и одштету.
ОЧЕКУЈУЋЕ, ОЧЕКИВАНО И – ОСТВАРУЈУЋЕ!
Одломак из књиге „Космички додир“, Београд, 2010, стр. 2о1
проф. др Светозара Ђ. Радишића, пуковника у пензији
„ГЕНЕРАЛШТАБ ВЈ ……………………………………..- војна тајна
24.март 1999. године …………………………………….- строго поверљиво
Београд, 2о,оо* …………………………………………..- врло хитно!
ОДБРАНА ОД НАТО АГРЕСИЈЕ
„Специјална дејства“
– допуна Директиве –
1. Агресор – “НАТО КОАЛИЦИЈА 19” – први пут припрема и изводи специјална
дејства, по садржају и обиму незабележена у досадашњим ратовима.
У арсеналу су:
– парапсихолошка дејства са територије БиХ, Хрватске, Албаније, Мађарске, те
преко невладиних организација на нашој територији и њима лојалних
медија, чак и ВУДУ (магијска) дејства;
– електромагнетно (ЕМ) пулсно оруђе типа “ХААРП” са Аљаске (област Гаконе),
Норвешке, Мериленда (САД) и других локација, којима се утиче на душевно
стање људи, циљано изазивање земљотреса, као у ширем рејону Мионице,
Ваљева и Маљена 1998.г, те променама микро климе преко “загревања” јоносфере
и формирања озонских рупа;
– класична психолошко-пропагандна дејства – лажи – преко локалних и нарочито
светских медија о “геноцидности” српског народа и тако појачавања мржње и
нетрпељивости, толико потребне “Коалицији 19”, ради политичког правдања (своје)
агресије код свог становништва;
– масовније коришћење муниције са ниско-радиоактивним уранијумом, у сенци
језуитског, циничног назива “МИЛОСРДНИ АНЂЕО”, са одложеним, стравичним
последицама по здравље становништва (ж/с) и контаминацију животне средине,
као у БиХ – околина Хаџића и на другим локацијама;
– околност да АГРЕСОР прети масовним ваздушним ударима по војним и неселек
тивно цивилним циљевима, објектима инфраструктуре (водоводу, електричним
централама, мостовима,…) додатан је психолошки притисак на наше снаге и
целокупно становништво.
2. Међутим, наши пријатељи Руси – РУСКИ НАРОД, РУСКА ВОЈСКА и РУСКА
ЦРКВА – здушно помажу СРБСКОМ НАРОДУ, СРБСКОЈ ВОЈСЦИ и СРБСКОЈ
ЦРКВИ, то:
– РУСКА ВОЈСКА шаље довољан број ПВО система “С-300” и других мобилних
система последње генерације -” КУБ”, “БУК”- изузетно моћног учинка;
– РУСКА ЦРКВА узноси молитве и доноси ЧУДОТВОРНУ ИКОНУ МАЈКЕ БОЖИЈЕ
КАЗАЊСКЕ и ИКОНУ СВ. СЕРАФИМА САРОВСКОГ са честицом моштију;
– РУСКИ ПРАВОСЛАВНИ НАРОД узноси молитве, скупља велику материјалну
помоћ и шаље НАШЕМ – ПРАВОСЛАВНОМ СРБСКОМ НАРОДУ преко своје Владе.
3. Према обавештајним сазнањима, код АГРЕСОРА се видно појачава страх због
(нашег) поседовања ефикасних ПВО система које нам дају Руси у довољној
количини.
Страх је нарочито присутан код пилота – посада – јер нема ништа од приче да
задатке извршавају на незаштићеном небу, ван домета ПВО.
4. Наведени подаци о агресору све више стварају нарастајућу зебњу код више
команде и политичког врха земаља агресора – КОАЛИЦИЈЕ 19: САД, Велике
Британије, Норвешке, Шведске, Финске, Белгије, Луксембурга, Холандије,
Немачке, Француске, Аустрије, Италије, Шпаније, Португалије, Грчке, Турске,
Канаде, Аустралије, Јапана, те земаља сарадника у окружењу: Ватикана,
Хрватске, Словеније, Мађарске, Румуније, Бугарске, Албаније, Македоније, БиХ –
са чијих територија полећу агресорски авиони и крстареће ракете.
5. Редовне извештаје доставити до 23 сата, а ванредне по потреби.
К о м а н д а н т,
НГШ – генералпуковник
Добар Човек, с.р.
Допуна Директиве дoсатвљена:
– Командама армија КоВ,
– Команди РВ и ПВО,
– Команди РМ.”
*Уношење делујућих информација у „колективно несвесно“ je време читања
/сада!/, што значи да онај ко чита уједно умно уноси делујуће информације у
„колективно несвесно“, по Јеванђелском принципу, Христовим речима: ”НЕКА
ВАМ БУДЕ ПО РЕЧИ ВАШОЈ!”,
Тако прошлост /прошла садашњост/, преко садашњости /тренутка читања/,
подржава будућност /будућу садашњост/.
Увези са реченим, Старац Арсеније Папчок, румунски Старац, каже:
“КО ЖИВИ САДАШЊОСТ, ИСПРАВЉА ПРОШЛОСТ И ОСВАЈА БУДУНОСТ!“
Драган Славнић
Драгане, ти си геније !
Ако сам те добро разумео, ми би смо помоћу руског наоружања могли напасти агресоре који су нас бомбардовали 1999 године.
Одлично си приметио да се код агресора видно појачава страх због нашег поседовања ефикасних руских ПВО система С-300 и да невиђена паника влада у генералштабовима САД, Велике Британије, Норвешке, Шведске, Финске, Белгије, Луксембурга, Холандије, Немачке, Француске, Аустрије, Италије, Шпаније, Португалије, Грчке, Турске, Канаде, Аустралије, Јапана, те земаља сарадника у окружењу: Ватикана, Хрватске, Словеније, Мађарске, Румуније, Бугарске, Албаније, Македоније, БиХ.
У рату од 1999 година ми смо имали између 1 200 и 4 000 цивилних жртава и 754 војне жртве. Агресор није имао ниједну жртву.
Не знам да ли Србија после толиких ратова и страдања има деце за нови рат, али, ствари би се можда промениле обзиром да нам – као што кажеш – РУСКА ЦРКВА узноси молитве и доноси ЧУДОТВОРНУ ИКОНУ МАЈКЕ БОЖИЈЕ КАЗАЊСКЕ и ИКОНУ СВ. СЕРАФИМА САРОВСКОГ са честицом моштију.
Шта мислиш Драгане ?
@Деда Ђоле
“Ако сам те добро разумео, ми би смо помоћу руског наоружања могли
напасти агресоре који су нас бомбардовали 1999 године.”
Очигледно да ништа ниси разумео!
Како можемо помоћу С-3ОО да нападамо, ако је то ПВО дефанзивно
средство?
Офанзивне су, рецимо, крстареће ракете, авиони – ловци-бомбардери –
а не ракетни систем С-300 за противваздухопловну одбрану.
Да смо га само имали, и да га нисмо уопште употребили, то би био довољан
разлог за панику и страх код непријатеља, да добро размисли због могућих
жртава авио-пилотских посада, тј политичких последица у земљама НАТО,
које никако не би могли правдати те жртве никаквим ”државним” интересима
код јавног мњења свог становништва.
Видиш како су Израелци устукнули са бомбардовањем Сирије, од када су
Руси поклонили тај фамозни С-300 сиријској војсци.
Није то тек тако: пошаљеш авионе, а друга страна их пообара, а ти твом јавном
мњењу, ни мање ни више, кажеш да је то, наводно у ”вишем интересу”?!
А, што се тиче жртава, па сваки одбрамбени рат мора имати жртве!
Непријатељ/агресор није имао жртава, али само зато што чизмом није смео
да крочи на тло Земље Србије, а да се полакоумио, жртава би било на претек.
Тако велики број цивилних жртва говори о геноцидности агресора, а не о
његовим химанитарним мотивима за напад/агресију без објаве рата – одобрења
Савета Безбедносту УН-а.
Драган Славнић