Поменуте процене могу и данас да буду од користи у расправи за утврђивање ратних жртава. То нас је и навело да табелу објављену 1945. године актуелизујемо 

Готово свака расправа о ратним жртвама, првенствено српског народа, завршава се препирком о броју страдалих у комплексу концентрационих логора Јасеновац. Мало који од учесника тих расправа схвата да је утврђивање ратних жртава вишегодишњи и веома комплексан посао који би требало да ради екипа стручњака из разних научних дисциплина, од архивисте до статистичара.

Проблем утврђивања ратних жртава за комунистичку власт у Југославији, појавио се већ 15. маја 1945. године, мада се, с правом,може говорити да је то започело раније. Државни статистички уред Демократске Федеративне Југославије маја 1945. година штампао је публикацију Демографска статистика – Израчунат број становника Југославије за 1941. и 1945.

У уводу публикације је истакнуто:

„Последњи, општи попис становништва Југославије извршен је 31. марта 1931. године. По томе попису било је у Југославији 13.934.038 становника. Сваке године, међутим, број становника повећавао се али пописи нису вршени често, како због знатних издатака тако и због великог броја људства које у њима учествује. (За попис од 31. III. 1931 било је потребно око 150 хиљада кгр. образаца и 52.163 пописивача поред знатног броја осталог пописног особља које је било ангажовано у банским, среским и општинским пописним одборима). Да би се ипак дошло до броја који би показивао укупно становништво у појединим годинама, у периоду 1931-1941. тај се број израчунавао. Најпре се то израчунавање вршило геометријском прогресијом без коректуре а на основу стопе прираштаја становништва забележене пописима од 1921.-1931. године. Доцније је израчунавање геометријском прогресијом кориговано и висином природног прираштаја становништва после 1931. године. Овако су израчунавани бројеви становника за поједине године (и полугођа) у периоду 1931-1940. за целу државу и поједине бановине, док се по срезовима израчунавање није вршило јер се правилност „закона великог броја“ у малим јединицама не испољава у довољној мери а дејство случајних узрока често доводи до немогућих закључака. Ови прорачуни објављивани су у статистичким годишњацима које је издавaла бивша Општа државна статистика.

„Кад су прилике редовне и прираштај становништва нормалан израчунавање броја становника не претставља велику тешкоћу. Међутим, израчунати број становника Југославије овим начином сада, после четворогодишње окупације, великих ратних губитака и губитака услед ратних недаћа, као и несумњивог опадања природног прираштаја услед изосталог знатног броја нових бракова, немогуће је. Тај циљ немају ни резултати изложени у овој малој публикацији (рубрика за 31-III-1945).

„Број становника једне земље која је прошла кроз ратне недаће као Југославија може се добити само општим пописом становништва. Такав попис извршиће се, свакако, чим то прилике дозволе.

„Ова израчунавања показују колико је Југославија имала становника 31-III-1941, дакле пред сам рат. Бројеве из те рубрике треба сматрати као већ достигнуте, јер испред тога датума стоји период нормалног прираштаја становништва. Последња рубрика, пак показује колико би Југославија имала становника четири године касније, т. ј. 31-III-1945, скоро на завршетку рата, да није претрпела велике ратне губитке. И један и други податак, међутим, корисно ће послужити за израчунавање ратних губитака кад буде извршен нов попис становништва.“

Поменуте процене могу и данас да буду од користи у расправи за утврђивање ратних жртава. То нас је и навело да табелу објављену 1945. године актуелизујемо.

Напомена: Површина Краљевине Југославије 31. марта 1941. и Демократске Федеративне Југославије 31. марта 1945. године се разликују. Наиме, после рата извршене су мале промене граница, док је, на пример према Италији то било знатно јер су Истра и Задар са околином припојена Југославији.

Опрема: Стање ствари

(Музеј жртава геноцида, 19. 9. 2018)

Categories: Преносимо

Tags: Југославија, Други светски рат, Музеј жртава геноцида