Наши магарци мисле да иду на запад, а у ствари врте се у круг. Претпоставља се да је то због тога што слепо следе вођу крда или су сви магарци оболели од опаке менталне болести – ЕУтизма
Извор: srbijadanas.net
Магарац (Asinus) је подврста рода коња (Equus), што значи да је у хијерархији на нижем месту, што је лако и доказати јер је већа увреда ако неко некога назове магарцем, него коњем.
Магарци служе као теглећа марва, али некада су били дивљи и слободни. Припитомљени су шаргарепом, а потом је почео њихов прави магарећи живот, пун батина и тешког рада, јер шаргарепе више није било, него је радио само штап.
Интересантан је начин како магарци бирају вођу. Они бирају међу њима оног који најгласиније њаче, потом га тврдоглаво следе, без обзира на последице. Научници који су проучавали ову појаву масовног лудила верују да се магарци тако понашају јер слушају, а не размишљају, пошто имају велике уши, а мали мозак. Такође су приметили да размножавању магараца много доприноси гледање телевизије. Објашњење је слично – магарци имају велике очи, а мали мозак, или га уопште немају.
Још једна интересантна појава су магареће миграције, за које научници и поред великог труда нису нашли објашњење. Наиме, наши магарци мисле да иду на запад, а у ствари врте се у круг. Претпоставља се да је то због тога што слепо следе вођу крда, а он је одавно изгубио компас, или су сви магарци оболели од опаке менталне болести – ЕУтизма.
Наши, домаћи магарци се користе и у иностранству. Чак би се рекло да се тамо више искоришћавају него овде. Народна пословица је забележила изреку – Магарац у Беч, магарац из Беча, јер је Беч некад био центар света и циљ коме наши магарци теже. Сада више то није тако. Сада су то Брисел и Вашингтон. Тамо наши магарци доказују како могу бити корисни, јер имају вишеструку намену. Могу да тегле, могу да их јашу, а могу и да се фотографишу. Од свега тога, наши магарци највише воле да се фотографишу, позирање су развили до савршенства. Магарци не добијају новац, за позирање и фотографисање. Њега узимају газде, односно магарци могу само да се сликају. Исти је случај и са магарећим сиром који је најскупљи. Магарци немају никакву корист, а газде скидају кајмак.
Необјашњиво је зашто наши магарци обожавају да служе иностраним газдама. Због тога са уживањем носе самаре, а свакога ко им каже да су насамарени, једноставно презиру и мрзе.
Интересантно је још и то да глаголи насамарити и намагарчити имају исто значење.
По повратку из иностранства наши магарци окупе друге магарце и њачу како су лепо били дочекани, како су постали пријатељи са иностраним газдама, да је терет који носе лакши када њима управљају странци, да је препозната њихова посвећеност страним газдама и да то стране газде изузетно цене, да их подржавају и охрабрују у њиховом служењу, а фотографисање са газдама из иностранства сматрају својим највећим успехом.
Магарци који у то поверују стварно су магарци.