Патријарси Вартоломеј и Иринеј посадили дрво мира у Зејтинлику у част стогодишњице пробоја Солунског фронта
Стогодишњица пробоја Солунског фронта
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј у пратњи Високопреосвећеног Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија борави у вишедневној посети Солуну. Повод ове посете је обележавање стогодишњице пробоја Солунског фронта и завршетка Првог светског рата. Овај јубилеј биће крунисан светом Патријарашком Литургијом коју ће на војничком гробљу Зејтинлик у Солуну заједно служити Његова Свесветост Патријарх константинопољски и васељенски г. Вартоломеј и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј у пратњи Високопреосвећеног Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија борави у вишедневној посети Солуну. Повод ове посете је обележавање стогодишњице пробоја Солунског фронта и завршетка Првог светског рата. Овај јубилеј биће крунисан светом Патријарашком Литургијом коју ће на војничком гробљу Зејтинлик у Солуну заједно служити Његова Свесветост Патријарх константинопољски и васељенски г. Вартоломеј и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.
Патријарх српски Иринеј у Солун је стигао у петак, 28. септембра 2018. године, а на солунском аеродрому дочекао га је домаћин и организатор прославе овог важног јубилеја Високопреосвећени Митрополит неапољски г. Варнава.
Стогодишњица пробоја Солунског фронта
Првог дана своје посете Солуну Свјатјејши Патријарх српски Иринеј сусрео се са студентима које је наша помесна Црква послала у Солун на усавршавање у теолошким наукама.
Сутрадан, 29. септембра 2018. године, Патријарх српски Иринеј је заједно са Васељенским Патријархом Вартоломејем посетио природни резерват у месту Калохори где је патријарх Вратоломеј предводио молитву за очување животне средине.
Двојица Патријараха посетили су и фабрику Хаитоглу која се на традиционалан начин бави производњом халве. Власници ове фабрике су се током ратних дешавања деведесетих година одазивали на сваки позив митрополита Варнаве да нашем страдалном народу пошаљу помоћ.
Патријарх Иринеј и патријарх Вартоломеј посетили су и историјски храм Светог Атанасија у Евозмосу и свечано отворили новоизграђени старачки дом, народну кухињу и вртић Митрополије неапољске.
У поподневним сатима одржан је братски састанак Патријарха српског г. Иринеја и Патријарха константинопољског и васељенског г. Вартоломеја на коме се у духу обостраног разумевања и братске љубави разговарало на теме од међусобног и свеправославног значаја.
У вечерњим часовима у Културном центру Мони Лазаристон који се налази у непосредној близини Зејтинлика, отворена је изложба ретких фотографија са Солунског фронта и из Првог светског рата аутора Константина Нигделиса. Уследио је културно-уметнички програм на ком су говорили патријарх Вартоломеј, Митрополит неапољски Варнава и представници локалних власти, а потом је уследило премијерно извођење композиције познатог солунског композитора Емануила Лазаридиса написане поводом стогодишњице пробоја Солунског Фронта и завршетка Великог рата.
Извор: ТВ Храм
Патријарси Вартоломеј и Иринеј посадили дрво мира у Зејтинлику у част стогодишњице пробоја Солунског фронта
Патријарашка Литургија у част стогодишњице пробоја Солунског фронта
У недељу, 30. септембра 2018. године, у храму Светог великомученика Пантелејмона Његова Свесветост Патријарх константинопољски и васељенски г. Вартоломеј и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служили су свету Патријарашку Литургију у част стогодишњице пробоја Солунског фронта и завршетка Првог светског рата.
Патријарху Вартоломеју и патријарху Иринеју саслуживали су Митрополит Драме г. Павле, који је био званични представник Његовог Блаженства Архиепископа атинског г. Јеронима и Светог синода Грчке Цркве, Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије, Митрополит анкирски г. Јеремија, Митрополит иконијски г. Теолипт, Митрополит неапољски Варнава, игуман манастира Хиландара архимандрит Методије.
Током свете Патријарашке Литургије великом броју сабраних верника обратили су се домаћин вишедневног сабрања, митрополит Варнава, потом Патријарх српски Иринеј и на крају Патријарх константинопољски и васељенски Вартоломеј.
После свете Литургије служен је помен палим борцима у Првом светском рату. Патријарх Вартоломеј и патријарх Иринеј посетили су највеће војничко гробље на Балкану – Зејтинлик, где су положили венце и поклонили се гробовима палих српских и остали савезничких војника пострадалих приликом пробоја Солунског фронтa.
После свете Литургије поглавари две велике и вековима нападане и намучене Цркве положили су венце на гробљу Зејтинлику, месту где лежи на десетине хиљада српских јунака из Првог светског рата а поводом стогодишњице пробоја Солунског фронта. Зејтинлик је место и споменик српске Голготе и распећа, али и место српског васкрсења и победе. Ових дана смо се подсетили великих догађаја који су се одиграли пре тачно сто година када су наши прадедови кренули у пробој Солунског фронта, што је довело до ослобођења Србије и краја Првог светског рата.
Управо ту, на Зејтинлику, патријарх Вартоломеј и патријарх Иринеј посадили су дрво маслине као симбол мира.
Извор: ТВ Храм
Фотографије: СПЦ
Categories: Вести над вестима
Не упуштајући се ни у какве друге коментаре констатовали бисмо да је трагични србски јунак и родољуб, генерал Милан Ђ. Недић, претседник јадне србске владе у току Дргугог св. рата, објавио значајну књигу „СРПСКА ВОЈСКА И СОЛУНСКА ОФАНЗИВА“, где између осталог, стоји:
„Последице незавршеног дела. – Пробој солунскога фронта и солунска офанзива 1918 године ту су нашли свој крај. У тим великим војничким радњама српска војска имала је главну улогу и сме се изрећи без устезања да је она допринела активно и непосредно распаду централних сила. Усамљеној Немачкој која малаксаваше већ под ударцима наших савезника на западном фронту, није остало ништа друго, но да и она погне главу и моли за мир. Молила је и прихваћена је. Учињено је опет нешто на штету човечанства и доброг завршетка светскога рата.
Изгледа као да у редовима савезничких политичара и војника не беше онда и људи с далекосежним погледима. Све као да је гледало на ондашње ствари с девизом: од данас до сутра. Због тога се уговори о миру и изигравају, од пријатеља се праве непријатељи, оборени се дижу и деле Европу за и против ревизије уговора о миру. Упрвоме табору су, с Немачком на челу, Италија, Аустрија, Мађарска, Бугарска, а у другоме, с Француском на челу, Југославија, Пољска, Чекословачка и Румунија. У позадини с неизвешношћу у ствар стоје Русија и Енглеска. Шта ће из свега овога да изиђе? На ово питање није тешко одговорити и поред хумане мисије Друштва народа и поред свих пактова и
дипломатских игара око разорзжања…“ (Види: Арм. ђенерал, Милан Ђ. Недић, Српска војска и солунска офанзива, Београд, 1932, стр. 114-115).
У позлаћеним одеждама и под златним крунама Високопреосвећени Митрополити, Његова Светост Српска и Његова Свесветост Васељенска – скромни и смерни Христови следбеници . . .
У тексту стоји : “поклонили су се ГРОБОВИМА палих војника”
Можда би боље било : “поклонили су се СЕНИМА палих војника”
Поздрављам коментар @Душана Буковића
Генерал Милан Недић је текстом кога сте навели још 1932 год, седам година пред Други св рат, осетио и најавио трагику Версајског мира.
11 новембра 1918, пре 100 година, у Компјењу је потписано ПРИМИРЈЕ (а не капитулација) па су немачке трупе напустиле Француску и вратиле се својим кућама под оружјем и опремом. Осам месеци касније, 28 јуна 1919, у Версају је, без немачких представника, објављен уговор (мир) који је свирепо казнио Немачку и њене савезнике одузимањем територија и колонија, оружја, фабрика, имања. . . осудом на дуготрајне (100 година) ратне репарације итд, тако да се немачки народ нашао у тешкој ситуацији.
Што је ускоро искористио већ знамо ко.