Мање од 35 одсто Македонаца гласало о промени имена државе сходно јунском споразуму Скопља и Атине
Фото: Бета/АП
Упркос великим очекивања владе у Скопљу, Европске уније, САД и НАТО-а, македонски референдум о новом имену државе јуче није успео, будући да је привукао мање од 35 одсто, односно око 589.600, гласача на биралишта.
Више од 1,8 милиона становника Македоније имало је прилику да се на 3.480 бирачких места у 80 општина изјасни о питању: „Да ли сте за чланство у ЕУ и НАТО-у с прихватањем договора Републике Македоније и Републике Грчке?” Колико пола сата пре затварања биралишта, у 19 сати, на биралишта је изашло 34,09 одсто бирача, саопштила је Државна изборна комисија (ДИК). Тај податак добијен је на основу 84,83 одсто обрађених листића, изјавио је председник ДИК Оливер Деркоски, на последњој конференцији за штампу пре затварања гласачких места. Присталице бојкота референдума синоћ су око 20 часова испред Собрања славили гласним узвицима „Македонија, Македонија” пропали референдум, јавља грчки дневник „Катимерини”. Колико јуче у близини границе с Македоније, десетине Грка протестовало је против референдума о новом имену северног суседа, пренела је грчка штампа.
Референдум је иначе био расписан као консултативни, односно необавезујући, и био би проглашен успешним да је на њега изашло више од 50 одсто грађана (903.169 људи) уписаних у бирачки списак (50 одсто плус један). Слабим одзивом гласача, планови званичног Скопља, ЕУ и НАТО-а да се на Балкану региструје још једна чланица „бриселске фамилије” и алијансе сада делују неизвесно.
„Важно је да грчки премијер Алексис Ципрас и македонски премијер Зоран Заев финализирају јунски споразум”, бугарски премијер Бојко Борисов изјавио је јуче у Њујорку током заседања генералне скупштине УН. На који начин ће – након неуспелог референдума – Скопље и Атина бити у могућности да остваре споразум који је наговештавао отворена врата Македонији у ЕУ и НАТО, али и означавао крај вишедеценијском политичком спорењу два суседа на југу Балкана, тренутно је мистерија. Договор Македоније и Грчке, који се наводи у референдумском питању, тиче се споразума који су у јуну постигле владе Зорана Заева и Алексиса Ципраса. Тим споразумом предвиђено је да Македонија имену дода географску одредницу „северна”, уз предвиђене гаранције за македонски језик и национални идентитет. Успешан референдум и уставне промене до краја ове године, које гарантују промену назива државе у „Северна Македонија”, услов су за македонску интеграцију у ЕУ и НАТО, што је Грчка годинама блокирала, захтевајући да се најпре реши међусобни спор око назива. Договор с Грчком и референдум о имену Македоније, који су оценили као историјски и важан за будућност земље, снажно су подржале САД и земље ЕУ. Колико јуче, Петрос Каменос, грчки министар одбране, изјавио је да је референдум о промени имена Македоније неважећи због слабог одзива бирача.
Званична Тирана огласила се поводом референдума. Наиме, албански премијер Еди Рама отворено је позивао сународнике који живе у Македонији да листом изађу на биралишта и подрже промену Македоније у „Северну Македонију”.
„Недеља је дан када сваки Албанац треба да гласа за европску Македонију, Македонију будућих генерација Македонаца и Албанаца као два народа који су њени оснивачи и две стране исте паре”, изјавио је Рама на конференцији за штампу у суботу, а пренео Спутњик. Четвртину становништва Македоније чине Албанци, наводи руска агенција.
Иначе, македонски референдум надгледало је рекордних 12.500 посматрача од којих су 493 из иностранства. За извештавање о референдуму акредитовано је 83 страна новинара из 32 медија. Око бирачких места било је приметно присуство полиције, а раније је најављено да ће ред на референдуму одржавати више од 6.000 полицајаца. Министар полиције Оливер Спасовски најавио је да ће бити кажњавано свако онемогућавање и спречавање грађана да се изјасне.
Македонија је земља на политичкој прекретници: референдум се одвија у атмосфери политичких подела, које је споразум Скопља и Атине око промене имена државе још више продубио, примећују западни медији.
Председник Македоније Ђорђе Иванов унапред је најавио да неће гласати на референдуму. „Кампања бојкота подстиче сумње да ће излазност достићи захтевани минимум од 50 одсто који референдум чини валидним”, проценио је јуче Ројтерс.
У међувремену, македонски премијер Зоран Заев гласао је на референдуму у Струмици, одакле је позвао грађане да се у што већем броју појаве на гласачким местима јер, како је рекао, Македонци управо одлучују о судбини земље. Заев је, после гласања, рекао да је уверен да ће одзив грађана бити велики. „Позивам све да изађу и донесу озбиљну одлуку за будућност наше земље, за будуће генерације, убеђен сам да је више од 80 одсто становништва наклоњен уласку у ЕУ и НАТО” поручио је Заев. По речима македонског премијера, чланство у НАТО-у донело би преко потребне стране инвестиције држави у којој незапосленост премашује 20 одсто, наводи Ројтерс.
Вицепремијерка Македоније и министарка одбране Радмила Шекеринска изјавила је јуче у Скопљу да очекује да ће на референдуму већина грађана снажно показати да је за то да Македонија постане чланица НАТО-а и ЕУ. „С том снажном подршком заиста можемо да направимо чудо”, рекла је она, након што је гласала на референдуму у Средњој школи „Георги Димитров” у главном граду Македоније.
Шекеринска је навела да очекује да референдум о имену „буде као што је данашњи дан, пун вере, наде и љубави, пун вере да Македонија може да буде боља држава”.
Испитивања јавног мњења Македоније различито процењују спремност тамошњих бирача да прихвате промену имена државе. Македонски Институт за политичка истраживања (ИПИС) прогнозирао је почетком прошле седмице да ће на референдум изаћи 30–40 одсто грађана с правом гласа, што је испод захтеваног минимума, преноси британска агенција. Истовремено македонска ТВ мрежа Телма ТВ утврдила је да се протекле седмице 57 одсто гласача спремало да изађе на референдум, међу којима је 70 одсто најавило да ће се изјаснити за ново име државе.
Драган Ђукановић из Центра за спољну политику у Београду истиче да су Влада Македоније и премијер Зоран Заев доста урадили да би се добио позитиван резултат на референдуму о споразуму између Скопља и Атине, али да остаје стрепња да би излазност могла бити испод 50 одсто, а да буде позитиван одговор на референдуму.
„Пошто је споразум саветодаван, а ЕУ и други актери, као што су САД, рекли су да ће се он и даље имплементирати кроз Собрање и друге органе, мислим да ће он бити имплементиран. Пре свега зато што је опозициона ВМРО-ДПМНЕ, као што видимо, индиферентна по овом питању и вероватно ће бити ослабљена и један њен део ће у Собрању гласати за имплементацију овог споразума”, каже Ђукановић за РТС. Ђукановић сматра веома важним по процесе у региону и предстојеће изборе у БиХ, следеће недеље. „Чини ми се да ће у ову рану јесен многе ствари на Балкану да се убрзају и да добију једну значајнију динамику. Ипак, надам се и да ће регионална стабилност бити очувана”, закључио је Ђукановић.
Taња Вујић
Зоран Заев: Или подршка у парламенту или нови избори
СКОПЉЕ – Македонски премијер и лидер СДСМ Зоран Заев оценио је вечерас да је референдум у тој земљи био демократски и да ће, уколико се испостави да је већина грађана гласала „за”, њихова воља бити спроведена у парламенту, док ће у супротном бити организовани ванредни парламентарни избори.
Македонски премијер Зоран Заев у пратњи свог сина гласао је на референдуму (Фото: Бета/АП)
„Воља бирача на овом консултативном референдуму треба да се претвори у политичку активност у законодавном дому”, рекао је Заев обраћајући се по завршетку референдума на којем су грађани одлучивали о промени имена Македоније и евроатлантским интеграцијама, преноси Танјуг.
„Очекујемо да чланови ВМРО-ДПМНЕ поштују демократску одлуку, а у супротном треба употребити другу алатку, а то су превремени парламентарни избори”, рекао је Заев на конференцији за новинаре.
Због слабе излазности референдум, који су многи називали историјским, о промени имена и евроатлантским интеграцијама, по свему судећи доведен је у питање.
(Агенције/Политика, 30. 9. 2018)
Грчка: Референдум у БРЈМ контрадикторан, остајемо посвећени
АТИНА – Резултат консултативног референдума у пријатељској Бившој југословенској републици Македонији (БЈРМ) је контрадикторан, велики број грађана је рекао „да”, али то није у складу са излазношћу на референдум, саопштило је данас Министарство спољних послова Грчке и поручило да та држава остаје посвећена Преспанском споразуму.
Фото: Бета/АП
„Велики део грађана суседне државе је подржао споразум (са Грчком). Ипак, значајан део њих је према њему био скептичан. Грчка поштује избор грађана Бивше Југословенске Републике Македоније. Даљи кораци захтевају трезвеност свих страна, без изузетка, да би позитиван потенцијал Преспанског споразума био очуван”, наводи се у саопштењу грчког министарства, преноси Танјуг.
Министарство је поручило да пажљиво прати развој догађаја у пријатељској држави.
Генерално, како се наводи, ово министарство сматра да клима национализма, сумње, лажних вести на дневном нивоу и екстремног фанатизма, „нажалост онемогућава трезвену процену величине бенефита овог споразума и спречава неопходно међусобно разумевање народа и развоја међусобне сарадње”.
Примедбе на рачун Преспанског споразума су се показале као погрешне и нетачне, сматра грчко министарство и наводи се да потреба за сарадњом у региону расте.
„Екстремни и агресивни национализми у нашем региону, неодговорност према будућности региона… не дају шансу региону у целини”, напомиње се у саопштењу.
Categories: Вести над вестима
Наравно, најдегутантнији су ови грчки *****.
Цајпер “паметњаковићима” од Македонците.