Прени се, буди се, испод облака спусти се, никад није касно да се сопствени народ заволи

Лети, лепрша, лебди, мислима далеко изнад облака а тијелом повисоко таман изнад свог народа. Наш предсједник изнад облака. Много књига чита препаметан он је а ето ми тупави и глупави ни Константиновића нисмо читали. Филозофија паланке дјело се зове, предсједник га воли, радо чита, а ми ето тупи и глупи па ни не знамо за тог секуларног свештеника. Истакнути дјелатник то био је на пољу самопљувања и наметања српских кривица. И од свега што је наша и свјетска култура изњедрила ето наш предсједик баш се на то дјело угледа.

Није му страна ни калвинистичка етика, свака је изгледа добра само да није српска. Ратује са нама, ратује са свима, наш предсједник изнад облака. Објавио рат сопственом народу а за њега се бори, по сопственим ријечима изгара, а кога онда воли, за кога се бори – за Константиновићеве идеале и за такве секуларне свештенике – много Вам хвала предсједниче. Ламентира он изнад нас, далеко изнад облака гдје царује царство ММФ-а и буџетског суфицита. Предсједниче наш, и ми тебе волимо макар онолико колико и ти нас, и ми над тобом ламентирамо, и искрено те жалимо.

Прени се, буди се, испод облака спусти се, никад није касно да се сопствени народ заволи. Ето почни, читај Достојевског, можеш и Ломпара, окани се Константиновића и шупљих филозофија. А умјесто Вебера прихвати се Владике Николаја и Аве Јустина. Ето ми ти то желимо и од срца поручујемо – предсједниче изнад облака – ипак ми те волимо. Србин си брате, још само корак преостао је окани се Филозофије паланке.

Categories: Српске земље

Tags: Радомир Константиновић, Срећко Максимовић