Шта би било да Жељко Митровић изгуби компас, па у неки од својих програма убаци ликове ЛГБТ популације и прикаже их на начин који се гђици Брнабић не би свидео

Извор: Нови стандард

На монотоној политичкој сцени Србије, коју загушују пренемагања А. Вучића и његових сарадника о тешкоћама решавања Косовског питања или хвалисања о изузетном привредном расту земље и довођењу страних инвеститора, спасилаца и препородтитеља извесно освежење (иако вероватно не дугог века) донела је јавна расправа о ријалити програмима ТВ Пинк.

Вероватно претпостављајући да су му дани у Влади Србије одбројани, министар културе и информисања, Владан Вукосављевић, одлучио је да се часно опрости од досадашње дужности, па је изјавио да су ријалити програми срамота за медијску сцену јер духовно и морално уништавају народ, и да би их требало емитовати на посебним каналима који би се наплаћивали (као што се то чини са каналима који приказују порнографске филмове – прим. аут.).

Oдмах се на то огласио Жељко Митровић, власник ТВ Пинк, који је министра назвао површном незналицом и инквизитором савременог доба уз већ отрцану причу о томе како народ данас све бира па тако и програм који воли да гледа.

На то се могло чути реаговање премијерке, гђице Брнабић. Она је имала сасвим другачији став о овим програмима, па смо од ње сазнали како су они веома популарни у разним државама у свету, а посебно у Сједињеним Америчким Државама (што би, ваљда, требало да буде најбоља препорука за грађане Србије да и они полуде за њима?).

Владан Вукосављевић и Жељко Митровић (Фото: Јутјуб/Танјуг)

Премијерка је подсетила јавност како је прве ријалити програме код нас увео Драган Ђилас а не Жељко Митровић, али је остало нејасно шта је тиме желела да каже, пошто је Драган Ђилас за све људе на власти у данашњој Србији најочигледнији пример безобзирног тајкуна и озбиљне штеточине државних интереса.

Рекла је и да није посао Владе да се бави телевизијским програмима, а затим јој се придружио министар просвете изјавом да га је баш брига за ријалитије. Скоро за неверовање јесте да се у расправу укључио и министар полиције – њега не чуди нпр. оволики број запаљених аутомобила по улицама али га чуди што министру Вукосављевићу не смета „што му је отац ријалитија, Ђилас, први притрчао у заштиту“.

Остали чланови Владе су, макар за сада, на ове изјаве остали неми, па би се њихово ћутање морало разумети као одобравање – испада да је све њих „много брига“ за непрекидно заглупљивање телевизијских гледалаца, посебно оних најмлађих и најнеспособнијих да на лоше слике реагују критички.

Да нешто Жељко Митровић изгуби компас (што је тешко замисливо), па у неки од својих програма убаци ликове ЛГБТ популације и прикаже их на начин који се гђици Брнабић не би свидео, питање је како би такав испад дочекала ЛГБТ удружења широм света и да ли би и тада Влада Србије била одлучно против тога да се меша у уређивачку политику Телевизије Пинк.

Categories: Четири стотине речи

Tags: Ана Брнабић, Владан Вукосављевић, Војислав М. Станојчић, Жељко Митровић, ријалити