Промена граница између две државе не би била лака. Такође је врло контроверзна. Како је наглашено у ауторском тексту за Њујорк Тајмс, то би истовремено био „облик мирног етничког чишћења“ и „исправна одлука“
(Извор: КоССев)
Извор: The Economist (Текст је изворно преведен са енглеског)
Никада није било лако
„Сваки идиот са мапом и пушком почиње да се узбуђује“, рекао је међународни званичник у Приштини, главном граду Косова, којем је десет година након што је једнострано прогласило независност од Србије и даље забрањено чланство у Уједињеним нацијама. Срби и Албанци били су запањени својим лидерима који су недавно разговарали о размени делова територије насељеним десетинама хиљада људи. То је идеја која подиже наду и страх широм Балкана и изазива политичке немире на самом Косову.
Када су се Југославија, Совјетски Савез и Чехословачка деведесетих година распали, њихове државе-наследнице појавиле су се унутар постојећих граница. Међутим, када би Косово и Србија прекрајали границе по етничким линијама, то би била велика промена која би могла да доведе до дестабилизације региона. На пример, то би значило да би српски лидер из Босне и Херцеговине могао да појача своје сопствене захтеве за независност, тврдећи да су старе унутрашње границе Југославије сада пробијене, тако да би онда могле да буду пробијене и границе БиХ. Ово би био ризик за нови рат.
Скоро незапажено, прва етничка промена границе ускоро ће се догодити. Општина Грачаница, подручје са српском већином на Косову, 12. септембра гласала је да преда део своје територије комшијском округу са албанском већином. Ново албанско стамбено насеље променило је однос Срба и Албанаца у Грачаници, тако да је ово начин да се Срби отарасе Албанаца. Промена граница између две државе не би била лака. Такође је врло контроверзна. Како је наглашено у ауторском тексту за Њујорк Тајмс (New York Times), то би истовремено био „облик мирног етничког чишћења“ и „исправна одлука“.
Више од 90% косовског становништва чине Албанци, док Срби можда 5%. Србија не признаје Косово, које је искључено из УН, а његову државност не прихвата неколико земаља, укључујући Шпанију и Русију. Суштина договора је да Север Косова, насељен Србима, који влада у Приштини не контролише, треба да буде враћен под суверенитет Србије. Заузврат, Србија би Косову дала „Прешевску долину“ са југа Србије, у којој претежно живе Албанци, и признала Косово. Део било каквог договора би морао да обухвати то да Русија и Кина одбаце вето на чланство Косова у УН.
Када су се у августу Албанци кући због празника вратили из дијаспоре, у „Прешевској долини“ је врило. Родитељи су се обраћали деци на швајцарско-немачком и белгијско-француском. Локални Албанци одушевљени су идејом да ће живети са другим Албанцима на Косову. Локални Срби верују да се ово никад неће догодити. На крају крајева, рекао је двадесетдвогодишњи Марко, власник продавнице прехрамбених производа, Срби и Албанци никада нису мирно решавали спорове, зашто би сада почели? У близини, булдожери су завршавали аутопут који пролази кроз „долину“, поред пруге. Ове транспортне руте повезују Србију са централном Европом и Грчком. Тешко је поверовати да ће их се Србија одрећи.
На Косову, село Бабин мост, претежно насељено Србима, налази се на брду које надгледа бојно поље на којем су Срби изгубили Косовску битку против Турака 1389. године. Не налази се на Северу, подручју које би поново постало део Србије. Већина од 120.000 Срба са Косова не живи на Северу те њих ужасава идеја да би Србија могла, како они то виде, да их се одрекне. Отац Сава, игуман средњевековног српског манастира Високи Дечани на Косову, гласно се противи подели. Због тога је ‘зарадио’ непријатељство оних медија које контролише влада Србије, који су га прогласили за издајника.
У Пасјану, још једном селу у којем живе Срби на Косову, постоји улица која носи име Добрице Ћосића, утицајног романописца који је преминуо 2014. године. Он је сматрао да су Косово и Албанци који живе у њему „тумор“, који се поделом мора хируршки одстранити.
И ЕУ и Америка раније су одбациле прекрајање граница на етничкој основи, верујући да би то дестабилизовало регион. Оне су сада дале зелено светло косовском председнику Хашиму Тачију и његовом српском колеги Александру Вучићу да виде да ли могу да постигну споразум. Ипак ће бити тешко, ако не и немогуће. Вучић је 7. септембра одбио да се састане са Тачијем на састанку у Бриселу под покровитељством ЕУ. Затим је отишао на Косово и хвалио Слободана Милошевића, српског ратног вођу, који је вршио репресију над Албанцима, а затим је етнички очистио стотине хиљада њих током рата на Косову.
Вучић жели гаранције да ће у случају постизања договора, уследити и чланство Србије у ЕУ. То је обећање које ЕУ не може да да. Међутим, јасно је да је само постављање овог питања отворило нове могућности за регион. „Увек постоје друге опције,“ рекао је вођа косовских Албанаца. Он овим подразумева да ако Србија не призна Косово и ако Косово не може да приступи УН, онда би Косово уместо тога могло да се уједини са Албанијом. Неки српски националисти, који схватају да је Косово за њих изгубљено, можда би ово подржали. Ако би Велика Албанија постојала онда би они могли да захтевају Велику Србију присвојивши српски део Босне – за шта је Милошевић и водио рат.
Oпрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар