После само мало више од пола месеца долази камион ЈКП Градског зеленила да покупи грање, али то чини делимично јер одлази на нове радне задатке. Медији и даље не обавештавају јавност о овим јавним радовима, нити их званичници обилазе

Икебана Градског зеленила

12. 8. 2018.

Око десет часова пре подне радници ЈКП Градско зеленило (Ј значи јавно у скраћеници овог предузећа) обавештавају станаре зграда да уклоне аутомобиле са паркинга код зграда у улици Б. З. Ђинђића 197-207, јер ће сећи гране на оближњем дрвећу. Један аутомобил чији власник није био ту, на позив истих радника, уклања паук. ЈКП Градско зеленило није сматрало за потребно да дан–два пре тога упозори власнике да уклоне своје аутомобиле. Због тога је и објашњење да оно Ј у теорији, у скраћеници дотичног предузећа значи јавно, а у пракси значи мртво слово на папиру.

После два сата радници одлазе на нове радне задатке. Оно што ме чуди је да почетак ових јавних радова није забележио ниједан медиј, а није било ни политичара, макар оних на нивоу града. То ме уједно и брине.

Дрвеће је поткресано, а грање остало непокупљено, што је можда испланиран, далековид потез.

19. 8. 2018.

После недељу дана – ништа се не дешава, нити се ишта дешавало што се тиче поткресивања стабала. Пауза је верoватно направљена да би се стабла опоравила од шока, у складу са неком директивом ЕУ. Радници су, претпостављам, на новим радним задацима. Ове јавне радове нико од званичника не обилази. Нема о њима извештаја у медијима, ни у једном дневнику нису ударна вест, што ме веома баш, баш брине, јер о јавним радовима много мањег обима и значаја (пуштања кућица за врапце у погон, отварања тоалета, постављању контејнера и поштанских сандучића у зградама) медији националне фреквенције редовно извештавају.

Посечено грање и даље је непокупљено, што је можда далековид потез.

26. 8. 2018.

После две недеље поново долазе радници дотичног предузећа,  пошто су обавили оне радне задатке због којих су прекинули првобитну сечу и настављају да секу гране.

Посечено гране остављају, заједно са оним претходним, што је можда испланиран, далековид потез.

2. 9. 2018.

После само мало више од пола месеца долази камион дотичног предузећа да покупи грање, али то чини делимично јер одлази на нове радне задатке. Медији и даље не обавештавају јавност о овим јавним радовима, нити их званичници обилазе. То ме баш, баш много брине.

Део грана остављају, што је можда испланиран, далековид потез.

Приликом ових радних подухвата радници ЈКП Градско зеленило ломе поклопац шахта. Савесни грађани у насталу рупу убацују део остављених грана, и тиме постаје јасно зашто су гране остављене, односно далековидост поменутог потеза.

Ипак све гране нису употребљене у ту сврху, па и даље после месец дана стоје, можда као нека уметничка инсталација на отвореном, коју ми станари не разумемо. Надам се само да то није наставак далековидог потеза и да ће гране бити уклоњене пре нашег уласка у ЕУ.

10. 9. 2018.

Зовем позивни центар ЈКП БВК, пошто губим сваку наду, јер претпостављам да је перспектива замене поклопца једнака перспективи нашег уласка у ЕУ и пријављујем да је поклопац шахта поломљен. Обавештавају ме да они нису надлежни за поклопце и саветују да га купим на отпаду.

ВК у скраћеници овог предузећа значи водовод и канализација. То, како сазнадох не подразумева и поклопце за водовод и канализацију, па је овај савет сасвим логичан и разумљив, иако те поклопце набавља и поставља баш то предузеће. Сазнадох такође да су надлежни за оно испод поклопца, али не и за поклопац.

Испоставило се да тај позив није био мој далековид потез.

11. 9. 2018.

Зовем комуналну полицију. Обавештавају ме да ће обавестити надлежне.

12. 9. 2018.

Пре подне. Већ после месец дана грање је покупљено, што се испоставља као кратковид потез, јер ми станари остајемо без материјала да обележимо шахт, када овај који се користи постане неупотребљив, односно грање иструли – по стопи амортизације од педесет посто годишње. Ова стопа варира у зависности од временских прилика – узета је у обзир просечна.

Уз обилне падавине може се десити да грање у шахту пусти корење, па израсте у дрво и тако овај проблем трајно реши.

Тиме би се уједно ова стопа од педесет посто показала као погрешна, а кратковиди потез се испоставио као далековиди.

После подне. Постављен је бетонски поклопац! Мада, на бетону се већ целим пречником пружило лако уочљиво напрснуће. Напрснуће је можда и намерно постављено. Због тога ми одсуство медија и политичара који би прославили завршетак ових јавних радова постаје јасно, јер ће им се указати још једна прилика, када посечене гране израсту, а бетон пукне, па буде поново постављен, а гране поново сечене.

Уметничко напукнуће

То би се онда испоставило као далековиди потез.

13. 9. 2018.

На бетонском поклопцу су се појавиле нове пукотине. Да ли је то исти материјал од ког је направљен и потпорни зид на Коридору десет који се урушио? Ако је то случај, то онда треба да буде предмет озбиљне истраге, јер такође урушава углед владе и председника, а може се схватити и као још један од безбројних покушај атентата (на њихов и његов имиџ).

Грање које је извађено из шахта је остављено поред стабла са кога је посечено. То је сигурно кршење европских прописа о правима биљака јер је исто као кад би сте поред човека коме сте ампутирали неки уд, тај уд оставили поред њега да га свакодневно гледа. Последица је, да ће то ЕУ препознати као назадан потез, што ће успорити усвајање Србије у европску породицу народа.

То би се онда испоставило као далековид потез.

Фотографије: Љубиша Спасојевић

Categories: Сатиристика

Tags: Љубиша Спасојевић, сатира