Наметање служења непоменику започело је содомским поворкама улицама наших градова, настављено је постављањем содомита на највиша места у држави, а већ сада видимо да се захтева признавање истополних заједница као тзв. „бракова” 

У данима када би требало да читава Србија буде у знаку прославе стогодишњице пробоја Солунског фронта и ослобађања поробљене Отаџбине, у нашој земљи се догађа нешто потпуно страно и супротно духу наших славних предака.

Београд, град кога је Свети Деспот Стефан Лазаревић посветио Пресветој Богородици, данас је изложен срамоти и гадости какву ни Деспот ни витезови са Кајмакчалана нису могли ни да замисле.

Распродајући Србију онима од којих су се наши преци ослобађали, садашњи властодршци отишли су и корак даље. Да би могли држати земљу и народ у стању покорности, они разарају богољубиви и слободољубиви дух Србинов. А да тај дух не би имао одакле да васкрсне, ударају нам на најважније стубове народне душе: православну веру и здраву породицу.

Као што издају Косова покушавају да оправдају ругајући се Царству Небеском, тако и разарање породице подстичу доношењем наопаких закона, рушењем ауторитета мужа пред женом и оца и мајке пред децом, као и законским и медијским подстицањем нерађања деце и растурања бракова.

Најстрашније од свега тога јесте отворена подршка коју власт пружа содомским „активистима”, који се због свог греха не кају, него се њиме „диче” и желе да га наметну свим осталим људима. Постављање содомски огреховљене особе на место председника Владе Србије није било случајно. То је смишљени потез у циљу привикавања Срба на зло, отупљивања свести и потребе људи да се боре против зла и греха. То за последицу неминовно има удаљавање од Бога, а ко не служи Богу, тај служи мамону.

То и такво наметање служења непоменику започело је содомским поворкама улицама наших градова, настављено је постављањем содомита на највиша места у држави, а већ сада видимо да се захтева признавање истополних заједница као тзв. „бракова”. Оно што би неминовно уследило након тога било би давање дозволе морално изопаченима да усвајају децу, и као круна свега – одузимање деце од православних хришћана, који се труде да их васпитавају у страху Господњем, и давање деце у канџе оних који чине гадост пред Господом.

Због свега тога, у ово време када издајници Бога и Србије претварају наше Отачаство у колонију и када је много бивших Срба који су продали веру за вечеру, оно што нам нико не може одузети јесте право и обавеза да својим личним примером и непоколебивом вером сведочимо и негујемо светосавске вредности.

Узнесимо молитву Господу да избави наш народ и Отачаство од невоља које су нас задесиле, а својим делима у сваком тренутку и на сваком месту казујмо и показујмо да Србија није Содома и Гомора, већ земља светаца и витезова.

Categories: Разномислије

Tags: Београд, Младен Обрадовић, геј парада