Лидер самопроглашене Доњецке Народне Републике је сатима примао у ресторану „Сепар”, али чврсто окружен обезбеђењем
Александар Захарченко (Фото: Бета/АП)
Доњецк – Експлозија у доњецком ресторану „Сепар”, која је убила увече, 31. августа, шефа Доњецке Народне Републике (ДНР) Александра Захарченка, одјекнула је у целом свету. Како је био могућ тако дрзак злочин, ако су Захарченка врло брижљиво чували? Покушавали су да га убију и раније, а ове године је претња достигла критичан степен…
Први пут сам о могућој погибији Александра Захарченка као о практично решеном питању чуо у августу 2017. године. „Захар неће дочекати октобар”, уверено ми је рекао извор у Доњецку. „Умреће као јунак!”
Тада, почетком септембра 2017, на Дан ослобођења Донбаса, Александар Захарченко је дошао рано ујутру и пре него што се народ окупио снимио је за телевизију свој говор „пред митингом”. Већ тада су сви чекали атентат, па су мере предострожности биле дотад невиђене.
Поштено говорећи, 2017. нисам озбиљно схватио то обавештење. Доњецк је посебан град, овде као у Казабланки 1942, број гласина и припадника специјалних служби по квадратном метру туку све рекорде.
Упорно се о скором одласку руководства ДНР причало целе јесени, зиме и пролећа 2018. Баш „руководства” – презимена двојице Александара – Тимофејева и Захарченка – увек су ишла заједно. Ако је Захарченко био оличење политичке власти, онда су сва комерцијална и економска питања овде ишла преко свемоћног и умног Ташкента (надимак Тимофејева).
Приликом експлозије обојица су погођена. Тимофејев је рањен заједно с досад непознатом девојком. У ДНР је у то време царевала отворена политичка борба без преседана. Овде су ратно стање, полицијски час, сурова политичка цензура и с тим у позадини она критика, која је ишла на Александра Захарченка из Русије и, главно, Доњецка, примана је као „дозвољена”, „санкционисана”.
Постови и иступања на интернет ТВ каналима Александра Ходаковског, бившег шефа Савета безбедности ДНР и команданта бригаде „Исток”, по овдашњем схватању били су на ивици фаула, па и преко ње. Питање није у томе што је Ходаковски објавио о свом учешћу на будућим изборима за шефа републике, што је само по себи било сензација.
Од јула су у самом Доњецку чистке без преседана. Једну од најутицајнијих установа у ДНР – Републичку државну службу за обезбеђење (РГСО) почели су да расформирају. У РГСО је улазило лично обезбеђење Александра Захарченка, из ње је половина депутата фракције „Доњецка република” Народног савета ДНР.
Штавише, шеф фракције „Доњецке републике” је постао један од Захарченкових бивших телохранитеља Александар Костенко. Бившем Захарченковом телохранитељу је и припадао ресторан „Сепаратист” (тако је на јеловнику, на табли је „Сепар”). Он није велики, павиљончић с „грчким” стубовима, који је уочи рата грађен као још један ресторан преко пута продавнице за фанове ФК Шахтјор.
У односу на „Сепар” је све врло близу: седиште мисије ОЕБС и УН (стотинак метара), пословни центар „Пушкински”, где је део кључних републичких министарстава (80 метара). Може се рећи да су око ресторана најважније републичке установе.
И ја сам једном био тамо. Замолио сам да се сликам с рекло би се шефом персонала и открио да прелепа девојка има војнички пиштољ на боку. Можда није ни припадала персоналу – пола сата касније са својим обезбеђењем у ресторан је ушао Захарченко. Иначе, он је често давао овде интервјуе руским новинарима.
Веома је тешко да се претпостави да је у ту надгледану и много пута проверавану зграду, полупразну на дан општедржавне жалости (у ДНР је проглашена тродневна жалост поводом смрти певача Јосифа Кобзона) неки обичан пролазник, туђ, могао да паркира аутомобил претворен у бомбу. Тим пре да неки туђ постави унутра експлозивну направу.
То превазилази моћ месних украјинских партизана. Вероватније је да су то урадиле искусне специјалне службе с информаторима и својим људима у обезбеђењу Александра Захарченка.
Верзија СБУ о „обрачуну за профит” такође изгледа без основа. ДНР је врло мала творевина, простире се на једну трећину Доњецке области. Сав постојећи бизнис је пред очима и у условима блокаде функционише у посебном економском режиму.
Према томе је сва економија била прецизно подељена између две силе – владе ДНР, чије је оличење био Александар Тимофејев, и „Вњешторгсервис”, нарочите структуре под чију су контролу прешли највећи металуршки активи. „Вњешторгсервис” нема званичну канцеларију, прес-службе и адреса упућују на место споменика Лењину на централном тргу Доњецка.
Све што може да се разуме из затворених извора о тој структури јесте да у њој ради до стотинак стручњака, службеника, инжењера, без икаквих припадника полиције. Привремени вршилац дужности председника ДНР Дмитриј Трапезњиков је по утицају формално трећа фигура у руководству ДНР у последње време и активни супарник Александру Тимофејеву у борби за утицај на Захарченка.
Док је трајала затворена седница владе, центар града је био блокиран, Булевар Пушкина у његовом даље делу опкољен. Узгред, он почиње од Дома владе и тамо нико, кога је „Московски комсомолац” питао, није чуо експлозију. Судећи по томе, није подметнут огроман експлозив, него нешто што се активирало на људе који су улазили у ресторан.
(Московски комсомолац/Политика, 12. 9. 2018)
Categories: Преносимо
Оставите коментар