Људи са обе стране косовске етничке поделе имају непријатан осећај да ће се о њиховој будућности одлучивати иза затворених врата иностраних престоница

Мурал у српском делу Митровице (Извор: Коссев)

Широка мултиетничка опозиција на Косову разговараће о граничним променама са Србијом

Са мале терасе њеног стана у Грачаници, Рада Трајковић има поглед на косовска поља на којима Срби живе више од 700 година.

Српски православни манастир у овом месту саграђен је 1321. године, док најмање 7.000 Срба још увек живи у Грачаници, они који су одлучили да остану на Косову деценију након што је 90 одсто Албанаца прогласило независност.

Трајковић, лекар, бивши посланик и оштар политички глас на Косову још од рата 1998-1999. године, сада страхује да су дани њеног народа овде одбројани.

Председници Косова и Србије предложили су мењање граница ових земаља с циљем да коначно успоставе нормалне односе, а што морају да ураде како би имали било какву шансу да се придруже Европској унији.

Такав договор би могао да врати Север Косова са српском већином под власт Београда, али би њихове сународнике у Грачаници и другим „енклавама“ – где живи већина од 100.000 косовских Срба – оставио изоловане дубоко у земљи у којој многи не виде перспективу за будућност.

„Срби би дефинитивно отишли одавде,“ рекла је Трајковић и почела да плаче, присећајући се недавног разговора са једним старијим суседом.

„Гледао је (српског министра спољних послова) Ивицу Дачића како прича на телевизији о Косову и рекао је тројици својих унука: Видите, видите шта он говори. Мораћемо да одемо.“

„Овде постоји ужасна паника међу Србима. Они не разумеју шта се дешава.“

Размена територија

Многи људи на Косову и у иностранству изненађени су што се могућност промене граница и размене територија на Балкану поново налази на преговарачком столу – а што је Запад категорично одбијао још од ратова у Југославији деведесетих година.

Амерички саветник за националну безбедност Џон Болтон (Јохн Болтон) и Комесар ЕУ за проширење Јоханес Хан (Јоханнес Хахн) изјавили су прошле недеље да се Вашингтон и Брисел не би противили таквом споразуму између Србије и Косова, ако он не доведе до дестабилизације региона.

Заговарачи ове идеје, на челу са косовским председником Хашимом Тачијем и његовим српским колегом Александром Вучићем, кажу да је потребан нови приступ – одважан и храбар, како би се осигурао историјски договор и прихватање суверенитета Косова од стране Београда.

Рада Трајковић (Извор: КоССев)

Доктор, политичар и активиста на Косову, Рада Трајковић, страхује да ће њени сународници Срби напустити места као што је њен родни град Грачаница, ако договор о размени територије буде успостављен са Србијом

Противници – који чине велику већину на Косову – упозоравају да би промена граница на Балкану могла да проузрокује низ територијалних и етничких спорова, и да брзо расцепа најбоље испланиране геополитичке стратегије које су исцртале западне престонице.

Они мисле да би неконтролисано померање становништва било неизбежно – Срби би из места, попут Грачанице, кренули ка Србији – а националисти широм региона би тако видели зелено светло за остваривање својих иредентистичких тврдњи, док би Босна и Херцеговина била посебно угрожена од стране сецесионистичког српског лидера Милорада Додика.

„Подела за мене значи рат,“ рекао је премијер Косова Рамуш Харадинај за „Ајриш Тајмс“ (Тхе Ирисх Тимес) ове недеље, износећи потпуно другачији став у односу на господина Тачија.

„Ако поново покренемо оно што је већ договорено, то значи поновно отварање прошлости, а поновно отварање прошлости у нашем региону значи поновно отварање ратова. Све ове границе су резултат трагичних ратова.“

Господин Тачи жели „корекцију граница“ како би Косову припојио српску „Прешевску долину“ – са већинским албанским становништвом, док високи званичници из Београда већ дуже време изражавају жељу да под своју контролу врате подручје на Северу Косова, на граници са Србијом.

Ово би омогућило, тврде присталице, и једној и другој страни да прогласе барем делимичну победу над овим веома осетљивим питањем и да почну да успостављању нормалне односе изграђене на компромису, узајамном признању и договореним границама.

„Пријатељи ме називају издајицом због подржавања овог споразума,“ рекао је Марко Јакшић, српски одборник и истакнути политички блогер у Митровици, етнички подељеном граду на Северу Косова.

„Постоји много противника ове идеје, али ниједан од њих нема алтернативно решење,“ додаје он, уз кафу, на српској страни реке Ибар, где су руске заставе и плакати са ликом Владимира Путина уобичајен призор.

„Оно што сада имамо је најгоре могуће решење – не може бити горе од овога,“ рекао је, умањујући страхове од егзодуса становништва из јужних енклава.

„Срби сада овде умиру у тишини… Са овог Косова сви Срби нестаће за 20 година.“

Јакшић (34) је жестоки критичар Вучића, али он сматра да је овај потенцијални договор једини начин да Србија и Срби са Косова из мучних разговора са Приштином, под покровитељством ЕУ, добију нешто и да се пут обе земље ка могућем чланству у ЕУ одблокира.

Након рата из 1998-1999. године, Београд је у претежно српским подручјима задржао утицај на Косову и то формирањем „паралелних структура“ на северу и финансирањем јавних служби и социјалне помоћи.

Међутим, у процесу интеграције Косова под окриљем Брисела, Србија је постепено смањила присутност у својој бившој покрајини, због чега је код многих Срба изазвала осећај напуштености, упркос реторици – „нема предаје“, коју понављају Вучић и његови сарадници.

Када би Србија коначно признала независност Косова и повратила Север, онда би Срби у јужним раштрканим енклавама на југу можда и напустили земљу, јер не би желели да прихвате будућност коју би обликовала влада у Приштини – искључиво албанске националности, а коју многи оптужују за дискриминацију и занемаривање њихових (српских) интереса.

Тачи инсистира да његов још увек нејасан предлог не би проузроковао хаос или створио моноетничко Косово. Међутим, овај предлог је широк спектар критичара одбацио – од бившег побуњеничког команданта Харадинаја до косовских либерала и српских православних свештеника.

Црквени критичар

Најистакнутији црквени критичар је Сава Јањић, игуман Високих Дечана, још једног 700 година старог манастира који је, попут Грачанице, светска баштина УНЕСЦО-а и доказ дубоке историјске и духовне везе Срба са Косовом.

Нападнут је и вређан, као и Трајковићева, и други противници поделе – од стране београдских медија који су лојални Вучићу, а који је пре 20 година био министар информисања за време ратнохушачког српског лидера Слободана Милошевића.

„На Балкану се све понавља,“ Јањић је недавно објавио на Твитеру.

„Можда зато што нас воде они који деле исте деструктивне идеје и пориве да стварају срећу на несрећи других људи. Морамо рећи НЕ – не поделама, не ’етнички чистим ентитетима’.“

Јањић о овом питању дели мишљење са косовским Албанцима, као што је заменик лидера либералне странке „Алтернатива“ – Иљир Деда.

„Имамо широк мултиетнички фронт против прекрајања граница, а имамо и два председника који желе да пронађу решење засновано на ономе шта је Милошевић покушао да уради,“ рекао је Деда у Приштини.

„Ако сада поново отворимо питање границе, то се неће зауставити између Косова и Србије и то се неће зауставити на западном Балкану.“

Деда предвиђа да ће, пре него што се Тачи састане са Вучићем у Бриселу следећег петка и пре посете српског лидера предвиђене два дана касније, велика већина посланика подржати парламентарну резолуцију следеће недеље, одбацујући било какву промену косовских граница.

У месецу који би могао да буде важан за Косово и регион, Вучић ће се 15. септембра састати са Путином у Русији, а руски министар спољних послова Сергеј Лавров (Сергеи Лавров) посетиће Босну и Херцеговину дан касније, док ће се светски лидери 18. септембра окупити у Њујорку на Генералној скупштини Уједињених нација.

Људи са обе стране косовске етничке поделе имају непријатан осећај да ће се о њиховој будућности одлучивати иза затворених врата иностраних престоница.

У Грачаници, Трајковић је спремна да окупи опозицију која је против поделе Косова.

„Не могу да верујем да људи уопште причају о томе… Као да не схватају да овде живе прави људи који желе ту да остану,“ рекла је она.

„Али ми ћемо победити“, истакла је она, разведривши се изненада.

„Мислим да се овај пројекат неће реализовати. Верујем у Бога. И такође се надам да ће неки одговорни људи у ЕУ окончати ово лудило.“

Извор:  Irish Times (Текст је изворно преведен са енглеског)

Опрема: Стање ствари

(КоССев, 4. 9. 2018

Categories: Преносимо

Tags: Косово, Рада Трајковић, размена територија