Србија без небеског Завета не постоји. Нигде везе са Вучићем који нам стално доноси минусе, поразе и гази нам српски идентитет, пише Марко Пејковић поводом представљања платформе Националне авангарде

Представљање Maнифеста Националне авангарде о српском националном питању (Извор: ФБ Националне авангарде)

Национална авангарда: Србија реалног завета

Удружењe „Национална авангарда“ представило је платформу са конкретним мерама за унапређење статуса Срба у региону као допринос националног цивилног сектора унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији.

Сматрамо да је потребна промена парадигме посматрања политике и националног интереса. Та потреба произилази из претпоставки које су нове у међународној политичкој стварности. Српска нација мора да препозна тренутак као што није препознала сличан такав 1989. године. Тадашње рушење Берлинског зида једнако је данашњим подизањима бедема у САД, Мађарској, Израелу итд. Сведочимо повратку националног суверенизма у покушају да се поврати изгубљена безбедност услед неконтролисаних масовних миграција ка Европи и пропасти концепта мултикултурализма.

Упоредо са тим евидентне су промене у принципима међународног права и рада међународних институција које губе значај у светлу припајања Крима Русији, насилној сецесији КиМ, сличним покретима у Каталонији и Шкотској. Тим процесима доприноси пад униполаризма у свету, те наступа доба равнотеже сила као нови тип међународног поретка. Очекују нас процеси као што су реформе ЕУ после брегзита и друга велика економска депресија. Све указује на отворено враћање силе и моћи као главних основа политике. Живимо у доба политичког реализма.

Због свега наведеног НА се залаже за заузимање курса националног реализма у погледу политике државног и националног интереса. Из тога произилази овај политички манифест који носи назив „Србија реалног завета“, који има за циљ да прихвати постмодерну која је неумољиваи да споји идентитетске матрице предмодерне у смислу заветне Србије и савремености потпуног политичког реализма. Зато се овај манифест обраћа разумном делу наших грађана који су већина у Републици Србији.

Лого Националне авангарде (Извор: ФБ Националне авангарде)

Ова политика српског националног интереса треба да донесе мере које ће да произведе фактичка побољшања на терену а не да игноришу константно пропадање националног интереса. У том смислу једини критеријум успеха било које политичке мере је резултат. Резултат може бити победа или пораз. Из тога произилази потреба да се престане са слављењем култа пораза.

(ФБ страница Националне авангарде)

Марко Пејковић: Вучићевци из Националне авангарде и њихов „реални завет“

Вучићева епоха је донела једну сасвим нову појаву у српској, а мислим и у светској, историји. Раније, они који би радили сасвим очигледно против државног и националног интереса и културног идентитета су се крили и стидели тога када би били откривени. И – ако су откривени – престајали би да глуме патриоте и лојалне грађане. Додуше, у последњих пар деценија појавили су се и они који су отворено били у издаји, без потребе да се крију и стиде, јер су добили свакојаку помоћ од глобалистичких заговорника светске владе. Такви су говорили да их државе не занимају и да оне треба да се укину како би смо се утопили у ЕУ и светску владу потом, али и такви нити једног момента нису глумили патриоте и лојалне грађане.

Вучићева секта је изнедрила нешто незамисливо. Сада имамо оне који у моменту док издају све живо што је српско за рачун глобалиста и култур-марксиста, гледају све нас у очи и убеђују да су они патриоте, а ми сви који им то поричемо или лудаци или издајници. Финансира их Вучић иза кулиса, а себе представљају као „српски цивилни сектор“, односно лове десничаре и манипулишу њима како би отупели њихов напад на највећи проблем у земљи данас и главног кривца за стрмоглав Србије – Вучића. Као што је ова Национална авангарда (НА). Њихов омиљени спорт је да узимају теме из српске историје и праве сулуде и лажне паралеле како би свог газду Вучића опрали од мрља, а и себе саме. Наводно, Вучић је вазал као Милош Обреновић, Св. деспот Стефан, Св. Стефан Немања, Милан Недић… Лаж до лажи. Неке од тих паралела сам оборио овде. Међутим, нови историјски бисери ове групировке – како би оправдали Вучићеве термине „разграничење“ и „решавање замрзнутог конфликта“ – навели су ме да их кратко оборим и у овом статусу.

Вучићевци из НА кажу да Вучићево „разграничење“ са Шиптарима није издаја, јер ако је то издаја, онда је по њима и издаја и оно што је Србија добила (тачније требало да добије) Сан-Стефанским уговором из 1878, издаја је онда по њима и нератоборно поступање Србије 1908, када је Беч анектирао БиХ, а по овим паралелема НА и за Ирце је њихов отац-оснивач Мајкл Колинс био издајник, јер је 1921. ослободио само већину ирског острва од Британаца (без Алстера), али не и цело острво. Слично су лупили и за РС да је Дејтоном почињена некаква издаја ако бисмо ми данас тврдили да Вучић сецка Косово. На почетку и на крају трибине су рекли да морамо да се одрекнемо небеског завета и прихватимо некакав њихов „реални завет“.

1. Србија није никада пристала на Сан-Стефански уговор. Нити је тај уговор икада ступио на снагу. А и да је пристала, то опет не би била издаја. Србија би тим уговором добила независност коју до тада није имала и добила би проширење територије (Нови Пазар, Косовску Митровицу и пола Приштинског санџака), дакле Србија би добила више, а не мање. Притом, за разлику од онога што Вучић данас ради, а то је да се одриче територије коју међународно-правно у целини и фактички делом има – или је имао до 2013/2015. – унутар независне Србије, Сан-Стефански уговор је регулисао територије које су тад биле потпуно ван домашаја српских власти (и правно и фактички). Да је заживео Сан-Стефано, то би све било супротно од онога што ради шеф Националне авангарде Вучић – даје све за ништа, односно одриче се Северног Косова, тј. скоро пуне фактичке контроле једног солидног дела територије Србије која је привремено под окупацијом НАТО – КиМ. Тачније, Вучић даје све за пуко обећање да ћемо ући једног дана у ЕУ у коју, и ако уђемо, можемо само изгубити од слободе и независности као држава и стога је и то само по себи антидржавни циљ.
2. Србија није начинила никакву издају када је прихватила Анексију 1908. БиХ је тада прешла из руке једног окупатора у руке другог окупатора. Србија је била на нули пластично речено. Напротив, све што Вучић ради и говори је из дана у дан минус за нашу моћ, територију и идентитет.
3. Такође, Мајкл Колинс је пристао да Алстер остане у Британији, али је добио остатак острва као слободну ирску државу која до тог момента није постојала ни у траговима. Дакле, такође је добио неупоредиво више него што је имао раније, док Вучић оно што је наследио крчмио и распродао под сулудим изговорима. Исто важи и за РС – каква год да је испала на крају, она пре 1991. није постојала и оно што су Срби добили није довољно, могло је и више, али не може се рећи да је издаја, јер су Срби у БиХ 1995. имали неупоредиво више него 1991. Осим тога, 20% територија је изгубљено не због обећања да ће РС ући у ЕУ или шта већ, већ напада НАТО-а и издаје из Београда.
4. Необразовани чланови Авангарде кажу да једна нација не сме да има „небески завет“ који је ирационалан, већ да мора само да се обазире на моћ и силу и трговински рачун. Да су читали класике реализма – од Чанакје, преко Тукидида до Макијавелија (његове Дискурсе нарочито) – знали би да је реализам само оруђе за заштиту културног идентитета и вредности који су све само не рачунџијски рационални. То тим пре важи за наш небески Косовски Завет, без ког ми не постојимо као Срби.

Да сумирамо: Сан-Стефано је био плус за Србију, Анексија нула, а Мајкл Колинс је за Ирску донео такође један велики плус. Србија без небеског Завета не постоји. Ниђе везе са Вучићем који нам стално доноси минусе, поразе и гази нам српски идентитет.

П. С. Рекао бих да су вучићевци из Авангарде мало окаснили са овом трибином. Месецима су смишљали шта још да извуку из историје како би опрали нечувену издају, самопорицање и култур-марксизам свог газде. Међутим, Вучић је јуче добио пацку од ЕУ и Меркелове да нема корекције граница и одмах је рекао да нећемо добити било шта ни од разграничења, већ просто једно велико ништа. Прецизније, не да нећемо добити ништа, већ ћемо изгубити све што смо до Вучића имали, јер је он први који ће се сагласити да се свега тога одрекне. Огроман минус. А на крају крајева, он је покренуо тзв. разграничење у јавности само како би добио алиби за оно што је знао да никад неће урадити. Јер, да је хтео истински да подели Косово, никада не би предао Север у руке Шиптарима и потписивао Бриселске споразуме. Да је хтео да тргује, чувао би те адуте за касније преговоре, али није.

Ове ликове када видите на улици, док се не покају за издају и безобразлук, заобиђите у широком луку и примените тотални бојкот док поново не постану људи са образом и док не постану Срби. Барем то учините. Учинићете велику ствар за Србију.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Марка Пејковића)

Прочитајте још

• Марко Пејковић: Због чега Вучић није нови Милош Обреновић или О разлици између вазала и издајника (Стање ствари, 30. 3. 2018)

Categories: Преносимо

Tags: Александар Вучић, КиМ, Косовски завет, Марко Пејковић, Национална авангарда