Знање уопште није у сукобу са вером, треба се свестрано образовати, „хришћанин не сме да буде глуп“
Протојереј Андреј Ткачов
Протојереј Андреј Ткачов у својој редовној ауторској емисији Света истина (Святая правда), емитованој првог дана нове школске године, који се у Русији слави као Дан знања, говори о људској потреби за учењем и знањем, илуструјући то арапском пословицом „Мастило ученог равно је крви мученика“
и одломком из Чеховљеве приче „Степа“. Знање уопште није у сукобу са вером, треба се свестрано образовати, „хришћанин не сме да буде глуп“.
Емисија је емитована 1. септембра 2017. на руској ТВ Цариград (ТВ Царьград).
Превод: Зоран Шаренац
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Зорана Шаренца)
‹ Митрополит Порфирије: Држава, избори и демократски поредак постоје да би решавали питања попут КиМ
Categories: Преносимо
Православни хришћанин не сме да буде глуп, необавештен и примитиван. Мада у једној варијанти српског православља, коју ја називам турбо-фолк православље, доминира управо глупост, бахатост и незнање. Илустроваћу то само једним примером а таквих примера у нашој српској стварности је превише. У једном нашем манастиру, у манастирској продавници, на питање верника да ли у том манастиру читају врачевске молитве, неука продавачица одговара да се они не баве враџбинама!? Можда би било некаквог оправдања за необавештеног православног верника на неком другом месту, али ако претпоставимо, сасвим оправдано, да ће дотична продавачица бар у 20% случајева одговорити на сличан начин, онда оправдања нема. Нема оправдања за немар и незнање! Још мање има оправдања за фантастичне изговоре или тврдње како нама образовање није потребно (довољно је да верујемо – то често човек може да чује од просечног православног верника овде код нас). Такво незнање и незаинтересованост је као некакав црв који изнутра разједа ионако дискутабилну веру…
@Katarina Поштована, не може бити међусобно опречних варијанти православља. Оно што није православно може бити само инославно. То природно важи и за назови-православље о коме говорите.
”Хришћанин не треба да буде глуп!”
Ништа мање од тога, чак и више:
Хришћанин не треба да буде горд!
Онај који више зна од њега ће се више и тражити!
Добра дела највећих незналица – спашавају душу,
једнако као и добра дела највећих зналаца – зар не?
Незнање може човека начинити глупим, али велико
знање га може учинити – ГОРДИМ, зар не?
И, шта је од ово двоје грђе?
Глупог још и можеш подучити, али ученом – ”ни вилама
не можеш прићи – зар не?
Доброта је у срцу, није у уму!
Старац Арсеније Папачок каже: ”Бог није у уму, Бог је у
срцу!”.
Говори Господ: ”Сине, срце своје дај ми” – кроз уста
прeмудрог Соломона!
Свет не спашава занање – него доброта!
Драган Славнић
У праву сте, може да буде само турбо-фолк инославље.
Везано за други коментар, овде није реч о гордости него о незнању, и не можемо бесконачно релативизовати ствари. Нико не очекује да поменута продавачица решава диференцијалне једначине него да разликује извесне елементарне појмове. Незнање никако није могуће оправдати у данашњем свету. А доброту народа који не зна, најбоље можемо да сагледамо кроз расколе и грубе предрасуде којима је оптерећена наша стварност. Зато је још важније питање шта стоји иза незнања? Немар, незаинтересованост, недостатак усрђа? Погрешна схватања и мишљења о вери, или погрешно целокупно настројење, произашло из одговарајућег начина живљења… али то већ, на известан начин, превазилази оквире ове теме…