Косовски чвор, каже владика, мрсили су деценијама многи којима Косово није била “најскупља српска реч” и оставили га да га други одреше
Митрополит Порфирије (Фото: В. Данилов)
Питање Косова је толико болно и истовремено важно да не смемо дозволити да буде злоупотребљено за постизање било чијих личних или партијских политиканских интереса, указује митрополит Порфирије и истиче да се моли да наши политички лидери буду кадри да пронађу решење у којем ће незадовољство обе стране бити сведено на минимум.
Косовски чвор, каже владика, мрсили су деценијама многи којима Косово није била „најскупља српска реч“ и оставили га да га други одреше.
Како и може ли безболно, пита се владика и додаје да он сам не зна.
„Нисам политичар, него свештеник“, рекао је за „Експрес“ митрополит Порфирије.
Епископ загребачко-љубљански указује да свештеници, књижевници, историчари, филозофи, расуђују на основу искустава, историје, предања, завета, емоција, а политичари на основу егзактних показатеља, привредних, статистичких, дипломатије, „онога што се зове ‘интелиџент сервис’“ и додаје да свештеници о томе „не знају довољно, или можда неки знају, али он свакако не“.
„Ваљда зато и постоје држава, избори и демократски поредак“, да реше тако крупно питање, констатовао је владика.
Наводећи да је питање Косова толико болно и истовремено важно да не смемо дозволити да буде злоупотребљено за постизање било чијих личних или партијских политиканских интереса, он наглашава да оно не сме да продуби постојеће и створи нове поделе међу нама.
„Напротив, нормално би било да нас приближи једне другима, да обједини наше снаге, да нас покрене на сарадњу, да нам помогне да оштре емоције и речи, као и међусобна оптуживања оставимо по страни и почнемо да сарађујемо трагајући за решењем“, рекао је он.
Митрополит загребачко-љубљански је рекао да се моли за помирење српског и албанског народа, као и за владику Теодосија, његово свештенство и верни народ, да му, како је казао, Господ да мудрости и снаге.
„Молим се за помирење српског и албанског народа. Молим се Богу да, узимајући у обзир све изречене ставове и мишљења, наши политички лидери у дијалогу са албанским и међународним факторима, што је неминовно, буду кадри да пронађу решење у којем ће степен незадовољства обе стране бити сведен на минимум. Бојим се да идеалног нема“, закључио је митрополит Порфирије.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
врло ме чуди да преосвећени владика има тако дипломатски и академски став, онако некако као из далека, неодређен и нејасан, нпр као да о космету коментарише тамо неки јапански аналитичар, а не Српски владика. Мислим да су ствари са Косметом много једноставније и јасније преосвећени владико, полазећи шта се тражи од нас, да признамо неку окупирану творевину на нашој најсветијој земљи и заузврат добивши неке мрвице или не добивши ништа, свакако да став у вези тог питања сваког Србина Православца треба да буде кристално јасан: нема признања, нема столице у УН, статус кво до ослобођења!!! Ако ви преосвећени имате овако “дипломатски и академски” неухватљив став, па шта онда очекивати од нас мање мудрих и мање образованих, смућених светом и свакодневним егзистенцијаним бригама
“Pre-osveceni” je, po recniku I sadrzaju izgovorenog- reklakazala!-, verzirani politicar. Mitropolit, a nezna sta sa Kosovom!- AVE Justine…
Том аналогијом исто је Патријарх Варнава могао да каже када је требао да се склопи Уговор о конкордату између Ватикана и Краљ. Југославије да “држава, избори и демократски поредак постоје да би се то питање решило”…. али није, него је запретио изопштењем из Цркве – Анатемом онима који у име Краљ Југ такав уговор склопе. Превише је ово важно питање да би се тако пилатовски односили према њему преосвећени владико
Ah, da: “Pre-osvecenom” je nuzno I zahvaliti se na iskrenosti: Ovo vam je
sto ja govorim smisao Saborskog Saopstenja o Kosovu, a ne ONO…,te: Kad bijah (i) u “intelidzent servisu”,
znao sam svaku f r e k v e n c I j u i to moje znanje p l a c e n o mi je… A sada sam (tek) mitropolitom…
За мене је најважније шта каже и шта ће радити игуман дечански Сава Јањић.
Његов је политички и црквени утицај већи од Патријарховог.