Ја знам стање у војсци, и како да вам кажем да 2021. или 2022. године ми више нећемо имати пилота. Имамо проблем са тим ко ће да нам вози тенкове у будућности
Александар Вучић (Фото: Сава Радовановић / Танjуг)
Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас да је одједном кренула организовања кампања у јавности.
– Исти они који организују малолетничке кампове, онда видите како део медија све то брани, па каже да има и у Америци и Аустралији. Има наравно, али уз лиценцу државе. На све то, свакодневне критике: хоће да издају Косово, хоће да дају… Је л’ су они дали пресуду Албанцима Међународног суда или ја, или су они или ја изместили причу из Уједињених нација – рекао је Вучић.
Како је казао, њему је савест потпуно мирна.
– Ја знам стање у војсци, и како да вам кажем да 2021. или 2022. године ми више нећемо имати пилота. Имамо проблем са тим ко ће да нам вози тенкове у будућности – осврнуо се Вучић на критике увођења војног рока.
Шта сад, како је рекао, значи то: хоћете да јуришате на Качаник, а тешко вам је да три месеца намештате кревет и пакујете пиџаму?
Како је казао, цифра од 700 милиона евра за увођење војног рока није тачна.
– Ко је то дао, је л’ Ђорђевић (Зоран)? Какав геније. Ако би било три месеца било би око 90 милиона, а ако би било шест онда око 120 милиона, али све ћемо то тек да видимо. Анализа ће се радити шест-седам месеци – навео је Вучић.
Како је казао, не може да чита „глупости Саше Јанковића“, већ дивне историјске књиге које сакупља.
– Не могу да читам глупости Јанковића, који ће да иде поново у Беч да се грчи – рекао је председник Србије.
Он се осврнуо и на лидера Народне странке Вука Јеремића, рекавши да треба да каже за шта му је страна амбасада платила 200.000 евра.
Вучић: Брнабић је за разлику од Вука Јеремића модерна и образована
Он се осврнуо и на окршај између премијерке Ане Брнабић и Вука Јеремића и рекао да је бесмислено поредити их јер је она, за разлику од њега једна модерна, образована жена. Говорећи о њиховом дуелу на друштвеној мрежи Твитер, Вучић каже да је то њена ствар, да је она модерна жена и користи мрежу, на шта он нема шта да дода.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Dal je partizanski sin sluzio vojsku?
Sumnjam.
Немојте кривити нас за стање у војсци Србије већ себе и премијере који су вас подржавали у вођењу политике која нас је довела до тога.У времену када сам служио војни рок, било који грађанин, а поготово војно лице ( а ви сте данас главни у војсци и државној безбедности) би одговарао пред војним судом због јавно изреченог стања у војсци којом командујете. Због своје осионости и заљубљености у своје способности грађани Србије су изузетно забринути за своју и будућност своје деце.
Јел господин неуставно преузео сву власт у држави, или није? Је ли узео за министре плагијаторе диплома, примаоце новца сумњивим каналима, људе без стручног, моралног и образовног интегритета? Јел урушио демократију, изговорио безброј лажи и празних најава, организовао ботове који су уништили смисао коментарисање у медијима, организовао отварање фабричица и по више пута неколико километара истог пута … Да ли штити спортску мафију и хулигане и поклања им државни новац, да ли је урбанистички, архитектонски, правно и финансијски бацио закон под ноге у БнВ и на Копаонику? Да ли безочно манипулише статистичким подацима о животном стандарду, висини плата, стопи запослености, стању у привреди … ? Да ли је иједном од када је у власти изашао некоме другачијег мишљења на разговор у јавности? Да ли је у јавни политички говор спустио на пијачарски ниво …?
Александре Вучићу – Врховни команданте!
Шаље ти поздрав ”МРТВА СТРАЖА СА КОШАРА!
Mртва стража са Kошара
(Стихови: Ненад Милкић;
стихове рецитује: Миле Васиљевић)
Лутајући светом земљом,
где одавно нема мира,
пратио сам уске стазе
ловаца и пастира.
Од људи сам склањао се,
да зликовци ме не би чули,
пут жеља доведе ме
у ходочашће караули.
Ал’ превари ме Божје време,
мрак на путу ухвати ме,
зграду свету ја угледах
у сумраку, усред зиме.
Љубим зидове рушевине,
сузе не знам сада скрити,
ја по мраку не смем назад,
овде морам преноћити.
Ватру палим од сувог лишћа,
ту где беше спаваона,
полусрушен зид заклања,
не види се споља она.
Покушавам да се згрејем,
од студени док се склањам,
ипак, не кајем се што сам дош’о,
већ ноћима ја је сањам.
Вук се зачу у даљини,
и фијук ветра који дува,
а ја сам у планини,
не бојим се – Бог ме чува.
Глуво доба, поноћ прође,
тмина овде тајне крије,
док цео свет спава, снива,
тад се буде Проклетије.
Оживе караула.
Све утваре Бог да прости,
на њима су униформе
наше војске из прошлости.
,,Ко сте ви добри људи?,,
гласом страх се мени ствара
„Не бој се, ми смо стража,
мртва стража са Кошара.“
Тад угледах око себе
свако својим путем иде,
млади момци чедних лица
као да ме и не виде.
„Којим добром дође брате?“
тргнух се на глас дечака,
„овде ретко и дању сврате,
а камоли усред мрака.“
„Углавном су то шверцери
што беже из Албаније,
многи од њих што дођоше
не напустише Проклетије.
Али и њих је сад све ређе,
због тога је овде тама,
живи више не долазе,
сад припада она нама.“
„Видим наш си, нашег рода,
како си стиг’о довде,
Хајде реци сада нама,
Што си дошао? Шта ћеш овде?“
„Дошао сам“ – одговарам,
а срце ми од страха бије,
„да се Богу ја помолим
на месту ваше погибије.“
Тад утихну караула,
у свом су послу стали,
граничари тужних лица
у мене су погледали.
Уплаших се те тишине,
уз кичму ми крену зима,
као да сам и сам мртав,
стрељан њиховим погледима.
„Откуд знаш да смо мртви?“
проговара тад утвара,
па се смех заорио
одјекујући са Кошара.
„Шалим се. Знаш да јесмо.
Свако од нас у смрти спава,
али дрхтимо сваке ноћи,
бојимо се заборава.“
,,Ето ја сам имао мајку,
што је мене срећом звала,
на пут често гледала је,
мене није дочекала.
И имао сам трудну жену,
са њом сам снове снио,
родила је мени сина,
син ме није запамтио.“
„Видиш ли оног тамо,
сви му помреше кад су чули
да су му горе у планини
вукови тело растргнули.
А јауке које чујеш,
тај нам се вратит’ жели,
њега су још живога,
у ланцима к’о пса одвели.“
„Не жали нико од нас
што је свој живот дао,
ја бих се опет, кад бих мог’о,
за Србију жртвовао.
Али не желим ћутати више
о неправди што нас дави,
ми смо српству све предали
а српство нас заборави.“
„Гробови су расути нам
њих пазити нико неће,
кад нас наши забораве
ко ће за нас палити свеће.
Само другови што су живи
присете се током разговора
о данима заједничким.
Него брате сад’ ће зора,“
„Хајде крећи, брзо иди,
нек’ ти пут прође у срећи,
о нама пиши, причај,
ал’ више се не окрећи.
Не долази, не тражи нас,
легенда се речју ствара,
Србију поздрави нам
од мртве страже са Кошара.“
Пробудих се сав у зноју
од ватре тек дим оста,
присетих се прошле ноћи,
нека им је земља проста.
Палим свећу, Бога молим,
сузно око наду тражи,
ја вас нећу заборавити,
завет дајем мртвој стражи.
Слава палим херојима Кошара!!!
https://www.youtube.com/watch?v=CKnW5-eOtqk#t=32
Драган Славнић
Boban kaze:”…bi odgovarao pred vojnim sudom”. Tacno!, kada se ima i jedno i drugo: i vojska i vojni
sud. Ali ne moze se biti MODERNIM ima li se prvo i iz prvog, posljedicno, drugo, te smo, navreme- radi m o d e r n o s t i-,
ukinuli p r v o, te, posljedicno, i drugo; jedan fakticitet smo zadrzali- vrhovnokomandujuci-, kojeg je zadatak da z b o r i o onoj modernosti; i, moram priznati: izvrsno se zbori, bas po d o b i j e n o m zadatku…
Почетак мудрости, је страх Господњи.