Инвеститори који имају интерес, не испуштају контролу ни над конкурсом. Они утичу и на састав жирија, где по правилу седе „подобни“ чланови који реализују одлуке моћника
Kineska fontana sa internet prodavnice (Извор: alibaba.com)
Великан наше модерне архитектуре Никола Добровић написао је још 1946. следеће: „Урбанизам и држава имају заједнички интерес, али улога државе је организациона, а архитектура је та која има визију и даје себи за право да одређује улогу свима, па и држави“.
Данас од овог става није остало ништа, јер у односу политике према урбанизму одавно ништа није случајно, нити се препушта случајности. Управо зато, ради добијања најквалитетнијег урбанистичко-архитектонског решења постоји институција јавног и анонимног конкурса. Међутим, да ли су ова надметања заиста анонимна, или су само „неопходно зло“ које обезбеђује нужну подршку јавности за неки друштвено значајан пројекат? Инвеститори који имају интерес, не испуштају контролу ни над конкурсом. Они утичу и на састав жирија, где по правилу седе „подобни“ чланови који реализују одлуке моћника. Али, које смо конкурсе недавно имали и какав је њихов резултат?
На два конкурса за уређење београдског трга „Славија“ добили смо више добрих решења, а политичари су одабрали најлошије – типску тзв. „кинеску фонтану“, што ниједан учесник надметања није предложио. Након више конкурса и израђених пројеката за реконструкцију Народног музеја, усвојено је ванконкурсно решење малих интервенција, што није понудио ниједан учесник на конкурсима. На надметању за споменик Зорану Ђинђићу прва награда дата је учеснику који је прекршио конкурсне услове јер није имао право да учествује на њему. Конкурс за зграду Београдске филхармоније је пропао због кршења услова заштите подручја културе од сва три награђена учесника. Првонаграђени рад на конкурсу за стамбену зграду у Грамшијевој улици предложио је рушење чувене зграде „Икарус“, а првопласирани рад за Градску галерију на Косанчићевом венцу незаконито је проширио објекат на туђу имовину. Такмичење за национални Споменик Стефану Немањи изнедрило је првонаграђени рад са руским, а не српским националним симболима. На конкурсу за урбанистички пројекат подручја Макиша, расписивач конкурса је противзаконито определио градњу чак 856.800 квадратних метара стамбених зграда!
Листа урбанистичко-архитектонских целина пројектованих мимо јавних конкурса далеко је дужа. Међу њима су: реконструкција рушевине Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, Студентског трга, Гардоша, Музеја савремене уметности, комплекса Генералштаба, градње стамбеног комплекса на месту некадашње Амбасаде САД, комплекса „Белгрејд скајлајн“, „Београдске куле“ и „Београда на води“, стамбеног насеља „К – дистрикт“ подно Калемегдана, Националног стадиона у Сурчину, десетине шопинг молова, стамбено-пословни комплекси и многи други. Без обзира што су инвеститори неких наведених урбанистичких целина држава, приватни страни или домаћи субјекти, процес урбанистичко-архитектонског пројектовања морао је да прође кроз институције јавних конкурса.
Наcлов и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Не пада ми на памет да обесмислим значај архитектуре, посебно урбанизма. Само констатујем да архитектура није прошла ништа горе од било чега другога у овој земљи. У свим сферама живота све је доведено до апсурда и бесмисла. Не могу се ствари решити појединачно. То све иде у пакету са променом власти и “система вредности” које је она поставила за важеће. Наравно, треба имати евиденције о кршењима закона и штетама које су начињене. Требаће за суђења онима који претекну после смене која неће поткачити све шићарџије и зумумћаре.