Мишa Ђурковић: Заклетве

Поштовани политичари, чему служе заклетве и Устав ако не мислимо да их поштујемо

Миша Ђурковић (Фото: Дарко Ћирков)

Крајем октобра прошле године почео је унутрашњи дијалог о Косову и Метохији у републици Србији. Током овог процеса постало је јасно да преко 90 процената укључених види будућност Косова и Метохије у складу са Уставом Србије и резолуцијом 1244 као део државе Србије. Било је и појединих гласова који сматрају да треба ићи на поделу (министар Дачић), а заиста су ретки били гласови који су тражили одрицање Србије од Космета.

У наш унутрашњи дијалог укључили су се и међународни гости. Мудри амбасадор Норвешке нас је више пута подучио како треба да се одрекнемо Космета да бисмо уши у ЕУ где његова домовина неће да иде. Но, нешто већу тежину од његових речи имају ставови представника Русије и Кине који су врло децидирано подсетили да се наша политика тиче и ширих међународних односа у којима је по њима резолуција 1244 уз пуно поштовање суверенитета и територијалног интегритета Србије једини релевантни оквир који њих занима. Господин Манчанг, амбасадор Кине, лепо нас је подсетио да у таквим стварима не треба журити: они су чекали сто година и Хонг Конг се вратио кући. На ово је битно подсетити, јер једна од лажних вести – коју су овдашњи спин доктори почели да пуштају – јесте како је Резолуцију 1244 потписала СР Југославија, па је њеним распадом наводно Србија изгубила право на Косово. Дакле међународноправно је потпуно јасно да је Србија сукцесор СРЈ, односно СЦГ, и да је територија Косова и Метохије њен неотуђиви део.

Као део унутрашњег дијалога очекивало се да председник Србије крајем марта изађе са својим предлогом. То, међутим, до данас нисмо добили. Но, нажалост, и он и председница Владе и министри почели су током последњих месец дана да излазе у јавност са прилично забрињавајућим изјавама. Подсетићу најпре шта стоји у заклетвама које они полажу приликом ступања на дужност. Председник државе се заклиње да ће све своје снаге посветити „очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући Косово и Метохију као њен саставни део, као и… поштовању и одбрани Устава и закона…“. Председник Владе се заклиње и „својом чашћу“ обавезује да ће поштовати Устав и закон и бити посвећен очувању Косова и Метохије унутар републике Србије. Дакле овде нема креативних решења, нема прича о подели, задатка да се што пре разреши наслеђе прошлих генерација и ослободе деца итд. Ту се јасно дефинише шта је њихова обавеза: да предано раде на очувању (што значи реинтегрисању) Косова и Метохије у састав Србије.

Уместо тога, они у последње време врло нервозно говоре ствари које су супротне уставним обавезама и које не одговарају ни реалности на терену. Наиме, председница владе је изнела запањујућу тезу да онај ко се залаже за опстанак КиМ у саставу Србије није за компромис. Недавно је у Америци учествовала на скупу организације која јој је предочила како Бриселски дијалог треба да се заврши признавањем независности Косова, а медији нису известили да се она томе супротставила. Председник је у интервјуу хрватском листу „Глобус“ изнео тезу како наводно сви Срби знају да је Косово изгубљено и то није касније демантовао. Став Сабора СПЦ, унутрашњи дијалог и истраживања јавног мнења јасно показују да то није тачно: Срби не само да не знају да је Косово изгубљено, него већински сматрају да оно јесте и треба да буде у саставу Србије. Макар то било и за сто година или за триста као што смо прошли пут толико чекали да се оно врати у састав Србије.

Затим је врх државе неозбиљно наставио са изношењем нетачних информација и плашењем грађана о томе како наводно Албанци настављају са својом демографском експанзијом и како ћемо за 40 година бранити Врање, ако не урадимо… шта? Ако се не разраничимо? А где? То нам још није речено.

Албанци су одавно зауставили онако висок природни прираштај који су некада имали. Сви простори где они живе бележе пад фертилитета и пад броја становника. Они због тога свуда избегавају пописе. Штавише, они су народ који се данас највише и најбрже исељава са Балкана. Бели „шегнен“ за Космет ће то још више да појача. Сигуран сам да врх државе има податке које имам и ја да на Космету свеукупно данас има мање од милион људи. Дакле, Албанци са Космета, иако пропорционално млађи од осталих народа, губе више становништва него сви остали и стога више не представљају никакву демографску претњу ни за Митровицу а камоли за Врање.

Слична је и претња да ће бити рата ако не постигнемо решење. Албанци на Космету тренутно највеће проблеме имају сами са собом где су велики сукоби између кланова Харадинаја и Тачија, те целе старе политичке елите са надирућим таласом социјалног исламизма. Ратовање са Србима им је задња ствар на памети.

Најопаснија ствар коју смо прочитали је да неко из врха државе озбиљно разматра причу о „замени“ севера КиМ са простором Бујановца и Прешева. То би тек било самоубиство ове државе – погледајте шта је Ђинђић говорио о томе 2001.

Поштовани политичари, чему служе заклетве и Устав ако не мислимо да их поштујемо? Да ли и обични грађани могу да престану да поштују Устав и законе и куда то води?

Научни саветник, Институт за европске студије

Опрема: Стање ствари

(Политика, 2. 8. 2018)

Advertisements

3 thoughts on “Мишa Ђурковић: Заклетве”

  1. Pitanje je sta radi drzavni tuzilac.
    Verovatno negde na plazi, sunca se covek.
    Pa nece valjda da se uzbudjuje zbog ugrozavanja teritorijalnog integriteta zemlje..

    Zaste se ne oglasava crkva,akademija,…?
    Nestacemo u tisini…

    Свиђа ми се

  2. Zanimljiva, psiholoski, je potreba Vucica da se pogani nad crkvom, napustanju SRS je prethodilo zaklinjanje u crkvi da nikada nece izdati principe SRS-a, zatim je sam trazio „Miroslavovo jevandjelje“ da se zakune da ce cuvati KiM u sastavu Srbije, crtali su svece po onom vozu koji se sada nalazi ko zna gde…

    Свиђа ми се

  3. Слична је и претња да ће бити рата ако не постигнемо решење. Албанци на Космету тренутно највеће проблеме имају сами са собом где су велики сукоби између кланова Харадинаја и Тачија, те целе старе политичке елите са надирућим таласом социјалног исламизма.

    Из више различитих извора сам чуо да муслимански друштвени покрети задобијају све већу подршку међу Арнаутима. Није реч само о сунитском екстремизму (о чему је писао чак и Њујорк тајмс, како и не би када је приличан број Арнаута ратовао за Исламску државу). Реч је о широкој лепези разних покрета, неких далеко умеренијих, али ипак субверзивних у односу на сецесионистичку квазимонолитност.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s