Куцнуо је час кад нам више није допуштено да било ко кога познајемо каже било шта добро за секту која се издигла изнад Цркве, изнад науке, изнад историје. Да правда секту манипуланата који су изучили маркетиншка оруђа демократије и са злобним задовољством их примењују на поверену им „стоку“
Свештеник Ненад Илић (Фото: Медија центар)
Шта је то са нама, људи Божији?
Шта је то са нама мученичким, а палим народом?
Како то сви желимо да будемо цивилизовани, демократски и толерантни па отварамо могућност да и истина и лаж имају иста права?
Да ли је заиста могуће да ћемо мазохистички и даље да трпимо погану секту на власти и да се јадамо и помажемо једни другима да издувамо сигурносне вентиле како не бисмо експлодирали?
Неостварени штребери и улизице осредњих и нижих способности искачу нам са екрана и насловних страна новина да нам објасне како су они гиганти борбе за нас! Деле лекције, свакоме и у вези са свачим, зато што секта најбоље зна?!
Изнад свега су се издигли. Изнад сваке памети и знања, изнад сваке професије, изнад сопственог народа и његове историје, народног идентитета, изнад вере и Цркве.
Да ли је икад Србија имала бедније заступање у иностранству и сама пред собом?
Слабост нам је на сваком кораку и на сваком месту. И у држави и у професијама и у породицама и у Цркви. И шта ћемо сад. Да кукамо и јадамо се до бесвести?
Ако су нам поклекли неки јерарси – опомињимо их, салећимо их као осице, молимо се за њих.
Ако је политичка сцена трула – мењај под хитно, ризикуј. Као – „пазимо да не изгубимо више него што можемо да добијемо“. „Опозиција не ваља“, а ми ваљамо?…
То што се власт годинама бави само тиме да сатре своју опозицију ништа нам не говори, нама паметнима? Тражимо нијансе и појаве политичких спаситеља… Којешта. Само се бавимо оправдањем сопствене неодговорности.
Јадно, недостојно једног народа који има историју коју има. А све као – због памети. Каква је то црна памет која само шири безнађе! Каква је то памет која само тежи да уздигне онога који мисли да је има, а не може да се угради ни у шта што би рашчистило одрон на путу.
Што пре ми морамо да скинемо срамоту са себе.
Многи од нас не могу да се погледају у огледалу, благо онима који могу, да би употребили све оно што им се са реклама нуди. Да би престали да се осећају као колонијални бедници, него да постану грађани света без бора и перути, са дивним осмехом.
Куцнуо је час кад нам више није допуштено да било ко кога познајемо каже било шта добро за секту која се издигла изнад Цркве, изнад науке, изнад историје. Да правда секту манипуланата који су изучили маркетиншка оруђа демократије и са злобним задовољством их примењују на поверену им „стоку“.
Можда можемо да разумемо да без печата секте више људи који знају да праве паре не могу да их праве, да без секте нико не може да просперира у свом послу, да они без пара наседају на обећања секте, али ипак – рецимо свакоме од њих: „Треба да те је срамота, алавче себични и неодговорни!“ Ако можемо без љутње, без трошења емоција, мирно, јер сви знамо да је то чињеница. Не желимо да осудимо заувек, не ваља кад се некоме укине излаз, него да ставимо излуделе и пале пред огледало, да се ако Бог да врате памети.
И немојмо више да говоримо да и ту не можемо ништа да урадимо.
Можемо и те како.
„Срам те било“, „Срам вас било“! А не тражи расправљање. Сви све знамо. Ништа не објашњавајте.
Понекад и мале речи, добро усмерене могу да имају велике последице.
И код не учини овако – помогао је секти. Нека не тражи себи сувишна оправдања.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)
Categories: Преносимо
Сећам се, било је то 1945 г., тек сам пошао у први разред основне школе. Рат тек што је био прошао, “Црвени“ су отерали немачког окупатора, и отпочели своју вечиту окупацију… Трајала је бесомучна, насилничка кампања за (намештену) Уставотворну Скупштину. Једно кратко време, улицама Београда су повремено пролазила двојица-тројица брадатих људи, обучених у крпе, боси… на рамену су носили огромне, тешке дрвене крстове, а у руци мала звона и стално врло гласно понављали: “Покај сеее…!, “Покај сеее…!. Људи су их са чудом гледали, обилазили у широком кругу – а ми, деца смо их се плашили и бежали од њих. Ми, деца, (тада) још нисмо имали зашто да се покајемо… Многи одрасли , нарочито они који су тек скинули партизанску униформу, и преплавили Београд су их итекако имали… нису се кајали, уживали су у плодовима своје победе… Они позивачи на покајање су убрзо нестали са београдских улица – није тешко претпоставити како, и ко их је заувек уклонио. И сада, када помислим на њихову судбину, и њихове узалудне позиве, хвата ме језа… Не знам зашто сам на све то помислио док сам читао овај текст оца Илића; надам се да га од стране унука оних који су уклонили оне позиваче на покајање неће снаћи слична судбина после објављивања овог текста.
Митрополија Црногорско-приморска… наложила
ванредени пост због КиМ!
„Молитва и пост спасли су Ниниву од сигурне пропасти,
када је пророку Јони Господ заповедио да проповеда ту
пропаст. “
Пророк Јона се није дружио нити општио са иновернима,
као Митрополит Амфилохије са архијеретиком Папом!
Нека се Митрополит јавно поспе пепелом, због тога,
нека се измири са Братом Артемијем, “бившим“ Епископом,
и својим примером заслужи пред Богом и Људима, да
Господ услиши Његов и глас Његове пастве.
Помирење са Братом Артемијем би био догађај изнад
сваке политичке одлуке и ујединило би сав србски народ,
у Матици и Расејању, претке са потомцима, и јединство
Земаљске и Небеске Србије!
Нека јавно покуша, то ништа не кошта, не боли, а може да
помогне,!
Уз Божију помоћ, Владико, поведи Своју словесну паству
на пут избављења од “АДОВИХ ЖВАЛА“!
Драган Славнић
Колко се сећам, ова црна рука која сад хара Србијом је била антикомунистичка радикалска, која је ради власти радо сарађивала с комунистима. Исто тако данашње демократе су углавном са давно познатим презименима. Значи, идеологија је само камуфлажа за скотове жељне власти. Једни исти су у право време увек на правој страни. Можемо само причати о добрим и лошим људима, идеологија с тиме нема везе. Значи, аутори текстова и коментара могу страдати од зле власти, а не од некога ко се бори за неку идеологију. Обашка што у СНС и не постоји нека одређена идеологија или мишљење о било чему. Председник странке одређује све. Идеологија, закони, морал и сличне трице њих не занимају и сувишни су.
Уз садашње околности, народ сам спонтано не може да уради ништа. Али, да би се очувала клица здраве памети за време кад ће се “спонтано” дешавати промене, морамо послушати савете умних људи као што је свештеник Ненад Илић.
Дошло време да сви који су лупали у шерпе деведесетих замене исте сопственим главама, а они који су урлали испред и разбијали зграду Скупштине октобра 2000-те, стану пред огледало сопственог безумља и признају свој удео у наметању окупационог конопца око врата Србије. Садашњој власти је допало у задатак да измакне клупу испод ногу. Има ли излаза или смо у филму страве и ужаса без краја?
Помаже Вам Бог оче!
добро Вам јутро!
јесте лепо пајкили?
ма, нека сте се Ви нама налалали лепо и одморили…
Слава Богу милостивом и Хвала Му на свему! као да Вас је Св ВМ Пантелејмон (свемилостиви) продрмао и разбудио.
него, видим нашиљили сте плајваз и Ви и Ваш колега по школској спреми…
ако сте…
некако чудно, баш у исти час …
убрзано оче падају маске, убрзано…
и врло брзо че се открити ко је чији играч (био)…
тешко че бити оном ко није (био) Христов (војник) играч
сБогом у миру и здрављу остајте!
Миодраг
Свештеник Илић доследан својим капацитетима, умним и интелактуалним. Плитак и последично – ужасно неукусан.
Повлачим све што сам рекао против јадног свештеника. Није он крив, него онај који нас излаже овим баналностима. Тек сад схватих да је ово са његовог фејсбука, и да је то, поред осталог, на неки начин задирање у његову приватност. И баналаност.
Тако да, све што сам рекао, иде на душу ономе ко бира овај јад и беду.
Добар и оштар чланак Ненада Илића против СЕКТЕ која се издигла изнад Цркве, изнад науке, изнад историје. Против секте манипуланата који су изучили маркетиншка оруђа демократије и са злобним задовољством их примењују на поверену им „стоку“.
Чланак је изазвао бурне реакције ЧЛАНОВА СЕКТЕ :
– @Драгана, који је окривио Архијеретика Папу
– @Дон Кихота, који лије сузе за Слободаном Милошевићем
– @Миодрага, кога брине ауторово здравље
– @Порфирија, који сматра да је аутор глуп и ужасно неукусан
Чланак је такође изазвао књиговодствену реакцију
— @Деда Ђоле, који одређује ко су и пописује наводне чланове ”секте”.
***** ****** ***** ***** *****. ****** ******* ***** ***** ***** ****** **** **** ***** ***** ****. ***** ***** **** *****.
Његово подје.авање на овом сајту би било слично досадном зујању комарца да није подмукло провоцирање од стране једног Србо-мрзитеља, нарочито на тему најтежег страдања Срба у другом рату као и током растурања бивше ЈУ.
Заклања се иза тобожњег антикомунизма е да би себи дао бланш карт да убада прст у очи и пљује по Србима, зато га повремено ваља разоткрити на ползу новијој СС публици.
#Деда-Ђоле-за-дом-спремни-У-бот
Генерално се сваки хтишћаним патриота може сложити са писањем Ненадс Илића. Али – какво право има на критоку онак у мантији који јвачи богпхулну содомистичку представу и млатарање полним органиђа по сцени. И још ту скарадност предлаже за приказивање на Богословском факултету!
http://www.politika.rs/scc/clanak/389579/Dakon-Ilic-Olimp-treba-prikazivati-na-Bogoslovskom-fakultetu#.WcqEZZ3kwWQ.facebook
@ Порфирије Петрович
Добро је што сте се јавно покајали и повукли оно што сте написали “против једног свештеника”. И што сте кривицу пребацили на нас/мене, што са радошћу прихватамо!
Кад већ причамо о “гресима наше душе”, могли бисмо додати да је грешка и пуштање вашег коментара – па ћемо убудуће, пратећи ваше савете, о томе више повести рачуна (да нам каква неподопштина опет не промакне).
хвала на корисним саветима,
Александар Лазић
@Александар Лазић
Добар савет злата вреди:)
Интересантно!
Какви смо то ми постали?
Па, таман по прилици и ситуацији.
Када је Патријарх слао Народ са Косова на шиптарске изборе ни речи?
А, сада догорело па би сви да ваде прсте из пекмеза?
Не бива, нису сви златне рибице!
Молитва архиепископа Антонија за спас српског народа
„Владыко Вседержителю, приими смиренное моление наше о крестоносном роде сербском.
Вемы, Господи, яко царь наш мученик, благоверный страстотерпец святый Николай, еще на земли живый, обеща николиже оставити Сербию, в бедствии сущу, без помощи! Новым же бедствиям ея начало бысть убиение краля Югославии благоверного Александра, и на стогне Марсельском, кровию сего последняго, удерживавшего зло, орошенном, архипастырь праведный, позде во святых прославленный, Иоанн о крале и о чадех сербских пророчески, яко о сирых, о плачущих и болезнующих, чающих Христова утешения, моляшеся.
Вспоминая деяния сиих триех: царя, краля и святителя, – сердца свои людем российским и сербским отверзавшим, молим и мы Тя, о Многомилостиве, о толико страждущих ныне братиях наших рода сербскаго, ихже, яко алтарь заповедный, священное поле Косово насильнически жаждут отъяти изгнавшии потомственных сербских насельников края сего, обидчики жен их и дев, убийцы, не щадящии и младенцев.
Вспоминая же и вся благая, яже дана быша нам и отцем нашим, избегшим некогда мук и смерти от безбожных, братиями же нашими сербами приятым во отечество их, молим Тя, Всеблагий, воздаждь им в жизни сей временней защиту Твою от напавших на них, в вечной же жизни – спасение и радость вечную, молитвами Пречистой Владычицы Богородицы, первопрестольника же Сербскаго святителя Саввы и всех святых славянских и вселенских.
Спаси Господи, люди Твоя, вся бо возможно Тебе, и Тебе, яко всесильну, благодарение и славу мы вси возсылаем, Отцу и Сыну и Святому Духу, во святей Троице Единому Богу, ныне и присно, и во веки веков. Аминь“.
Писац: Архиепископ санфранциски Антоније (Медвједев).
“ Докле ћемо да трпимо погану секту на власти?” Пита нас отац Ненад Илић
Ових дана је секта дотакла дно
Уплашен од побуњених грађана, вођа секте је упозорио :
Чуо сам да НЕКО спрема државни удар, да НЕКО намерава да уђе у Скупштину и почне штрајк глађу . . . Све то можемо и ми – рекао ја вођа
Сервилни чиновници пожурили су да изврше наређења.
Наш нобеловац пише : Постоји прича да је на двору неког султана био нарочит чиновник чија је титула гласила : еветефендија. Његова једина дужност била је “да клима главом у знак одобравања на све што султан каже”.