Крајина је као симбол важна, јер када кажемо „Крајина“, не мислимо толико ни на партизане ни на четнике, него на Јасеновац, Јадовно. То сећање на Јасеновац морало је да нестане, рекао је Ковић
Извор: Глас Српске
Београд – Историчар Милош Ковић рекао је вечерас у Београду да је Српска Крајина као, уз Српску православну цркву /СПЦ/, једина слободна институција коју је вијековима имао српски народ, морала да нестане да би се остварили злочиначки пројекти из 19. и 20. вијека.
Он је на промоцији 14. зборника у оквиру едиције „Грађански рат у Хрватској 1991-1995” истакао да се, без претјеривања може тврдити да су СПЦ и Крајина спасили српски народ у вијековима које је провео без државе – у турско, аустријско и млетачко доба од 15. до 19. вијека.
„Крајина је подручје на којем су Срби били слободни. Они су служили цара, али су заузврат избегли статус кметова, били су слободни војници на свом парчету земље. То није могло нигде ван Крајине. Мислим и на аустријску и на турску Крајину – и на Лику, Банију, Кордун, а и на Дрвар, Грахово, Гламоч, Бањалуку”, рекао је Ковић.
Он је истакао да је Крајина била чак и средиште партизанског покрета 1941. године и спасила га, али да је, због тога кажњена.
Ковић је навео да је Милован Ђилас у мемоарима описао како је Моша Пијаде, „који је знао шта је Јасеновац”, узалуд тражио од Јосипа Броза Тита да Крајина буде аутономна покрајина у саставу Хрватске.
„Зато је Крајина морала да нестане. Крајина је као симбол важна, јер када кажемо ‘Крајина’, не мислимо толико ни на партизане ни на четнике, него на Јасеновац, Јадовно. То сећање на Јасеновац морало је да нестане и то је главни пројекат, који се и сада покушава спровести. То ради Хрватска под заштитом ЕУ”, каже Ковић.
Удружење Срба из Хрватске сваке године за годишњицу „Олује” издаје зборник из едиције „Грађански рат у Хрватској 1991 – 1995” уз финансијску подршку Комесаријата за избјеглице Србије.
Генерални секретар Удружења Милојко Будимир навео је да овогодишњи, 14. број садржи радове са научног скупа одржаног 10. јула, а тематски је био везан уз стотодишњицу оснивања Краљевине Срба Хрвата и Словенаца са посебним аспектом на Српску Крајину.
Према његовим ријечима, зборник не говори само о грађанском рату, него и о настанку Крајине, трајању, геноциду над Србима у НДХ и посебно поратни период од 1945. до почетка грађанског рата 1991. године.
Говорећи о дубоким корјенима српског народа на подручју авнојевске Хрватске, Будимир је истакао да се навршава и четири вијека од оснивања више српских парохијалних цркава.
„Жељели смо да обухватимо све теме и домаћу и свјетску јавност упознамо о страдању Срба који су живјели на простору авнојевске Хрватске. Срби су огромне жртве дали у Другом свјетском рату за ту авнојевску Хрватску, а доживјели су да 1990. буду избачени из Устава”, навео је Будимир.
На промоцији су говорили и историчари Милан Кољанин и Милан Гулић из Института за савремену историју у Београду, а присуствовали су и директор Информационо-документационог центра „Веритас” Саво Штрбац, као и предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у Региону Миодраг Линта.
(Срна/Глас Српске, 1, 8. 2018)
Categories: Преносимо
Понекад нам се учини да се пламен свеће коју држимо у руци угасио на ветру, нестао. Али, често уме да нас изненади и поново запламса…
Једнако заветан као Завет Косовски јесте Завет Земаља Србских – Вечно памћење и Вечна суштост, битијска Вечност Срба на Земљама Србским, на земљама које им је Десница Господња и Милост Његова даривала да као народ Божји славословимо и причастимо у непоколебивости вере и радости патње… Да, отимају нам и окупирају, пустоше и јалове нам земље но, Заветно су вазда наше и Заветно Ми ЈЕСМО те Земље Србске – ЈЕСМО и Крајина и Херцеговина и Босна, И Славонија и Барања и Црна Гора и Стара Србија… Уз помоћ Божју вратићемо их себи јопет, у исте ћемо се вратити, на огњиште и праг, колевку и гроб, градину и обалу, камен и грумен, зденац и источник, под облак и ведрину, међу благо и летину, под дуб и у ћувик, на откос ливадњи и пашу пчелињу, како год, то Бива и то ће Бити, јер Домострој је Господњи… Вратићемо их себи јопет, тек да се Богу Свемилосном и себи вратимо, Србље моје напаћено…
Не треба губити из вида ни млетачку Крајину у Далмацији и Приморју, која је функционисала стотинама година. Такође територије Црне Горе и Старе Херцеговине, које су, уз подршку Млетака, Русије и Аустрије, биле простор релативне српске слободе и вишевековног отпора.
Ја не знам да ли да се боримо за Западне српске крајеве? Склон сам идеји да пресечемо линијом Осијек-Сарајево-Макарска-Вис и да извршимо размену, тако да то буде западна српска граница, а на југу још допуњена Скадром и Севереом Албаније, ЦГ, Косовом и свакако Македонијом.
Поштовани @dulebg
Против кога и са ким бисте се борили за Западне српске крајеве ?
Као и Шешељ, и ви бисте Југославију пресекли линијом Осијек-Сарајаво-Макарска-Вис ?
Како ви замишљате размену којом бисте допунили Скадром и Северном Албанијом, ЦГ, Косовом и Македонијом ?
@
Деда Ђоле, замишљам да се уклопимо у руски, кинески, турски, а можда и немачки интерес: очито је да Немцима не треба Балкан источно од те линије, осим да праве штету Русима.