Путин не жели да Вучић оснажи своје позиције до те мере да на Западном Балкану буде доживљен као нека врста новог Јосипа Броза Тита јер када би се то догодило, Москва би у великој мери изгубила позиције моћи у овом региону, кажу извори листа „Данас“
Александар Вучић и Владимир Путин (Архивска фотографија: Кремљ)
Могуће је да ће се руски председник Владимир Путин, познат по прагматичности, у скорије време сусрести са неким од политичких представника Албанаца или косовских Албанаца, кажу за Данас незванично представници дипломатских кругова.
Према речима наших саговорника, и Албанцима и Русима је у интересу да побољшају међусобне односе, што је показао недавни кратак сусрет косовског председника Хашима Тачија и руског премијера Дмитрија Медведева у Анкари, на свечаној инаугурацији председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана, којој је присуствовао и председник Србије Александар Вучић.
Извори Данаса тврде и да руско руководство, предвођено Путином, настоји да унапреди везе са осталима на Западном Балкану, попут Црне Горе, која је, подсетимо, недавно постала чланица НАТО. У том контексту, они истичу да је руски председник честитао свом црногорском колеги Милу Ђукановићу 13. јул, Дан државности Црне Горе, те да је у честитки наведено да Путин жели Црној Гори „мир, благостање, просперитет“, као и да је управо Путин био први утицајни светски званичник који је у априлу честитао победу Ђукановићу на председничким изборима, уз констатацију: „Сматрамо да би развој руско-црногорских односа у духу традиционалног пријатељства био у складу са интересима народа обе земље.“
Односи Русије и Црне Горе били су пољуљани одлуком Црне Горе да се придружи санкцијама које је Запад наметнуо Москви после руске анексије Крима, као и придруживањем Црне Горе НАТО-у. Као један од наговештаја „отопљавања“ тих односа, наши саговорници наводе чињеницу да Дмитриј Рогозин више није део руске владе. Рогозину, који је био руски вицепремијер, прошле године је забрањен улазак у Црну Гору, због, како је наведено, „улоге Русије у украјинској кризи и анексије полуострва Крим“.
„У недавној реконструкцији владе Дмитрија Медведева, спроведеној на основу његовог договора са Путином, смењени су поједини министри који су сматрани тврдом струјом, попут Рогозина“, наводе извори Данаса.
Коментаришући односе српског руководства, предвођеног Александром Вучићем, са Кремљом, дипломате незванично констатују да су „везе пријатељске“, наводећи као пример за то и присуство председника Србије на обележавању Дана победе у Москви, али готово у потпуности искључују могућност да ће се Србија, због решавања косовског проблема, у потпуности приклонити Москви.
„Путин не жели да Вучић оснажи своје позиције до те мере да на Западном Балкану буде доживљен као нека врста новог Јосипа Броза Тита јер када би се то догодило, Москва би у великој мери изгубила позиције моћи у овом региону. Истовремено, Вучић је свестан да би у случају потпуног окретања Србије ка Русији и одустајања од европског пута изгубио на снази, односно да не би припадао такозваном првом кругу руских савезника“, кажу наши извори.
Што се тиче руског виђења расплета косовског „чвора“, саговорници Данаса наводе да, упркос увреженом мишљењу да Кремљу највише одговара опција „замрзнутог конфликта“, у последње време из Москве „стижу извесни сигнали“ да би Русија могла да подржи сценарио поделе Косова, по којем би Србију припали север Косова и манастири.
„Русија се, вероватно, неће противити договору Београда и Приштине, који се очекује у наредним месецима, најкасније до пролећа 2019. године. За Москву би опција поделе Косова била повољнија од чланства Приштине у Уједињеним нацијама, јер би чланство Приштине у тој међународној организацији могло да представља опасан преседан за статус територија попут Абхазије и Јужне Осетије“, указују дипломате.
Пратимо дијалог
Руска Федерација прати дијалог Београда и Приштине у коме Србија има конструктиван приступ, насупрот радикалне позиције Приштине, изјавио је јуче отправник послова амбасаде Руске Федерације у Београду Денис Кузнедељев приликом сусрета са директором Канцеларије за Косово и Метохију Марком Ђурићем, преноси ФоНет. Кузнедељев је истакао да Руска Федерација доследно подржава територијални интегритет и суверенитет Србије и даје допринос политичком решењу питања Косова и Метохије у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН и међународним правом.
Марија Стојановић
Наслов и опрема: Стање ствари