Слободан Антонић: Преживети време лажи

На „грдном косовском судилишту“, не знам ко ли ће бити јачи? Јункер с његовим ишијасом и Вучић с његовом протестантском етиком? Или можда ми, с нашим дедовима и с нашим синовима

Слободан Антонић (Извор: Јутјуб)

Лажу нас, скоро бесрамно и готово неограничено. Не само српски политичари и њихови новинари – о чему сам писао у чланцима: „Усне које лажу“ и „Лажљивче, лажљивче“.

Лаже нас и бриселски естаблишмент. Управо онај који Србији, наводно, треба да обезбеди „поштену медијацију“ с Приштином, као и да нас „уведе у Европу“.

Да ли сте, можда, видели снимак веселог Жан Клод Јункера, премијера ЕУ („председника Европске комисије“), пред недавни састанак лидера НАТО-а? (Рецимо, овде?)

Љуљао се, посртао, клиберио се и љубио сваког око себе – баш како раде раздрагани пијанци.

Кажем „пијанци“ а не „алкохоличари“, јер се први држе лозинке „кад умерено конзумираш алкохол, можеш да пијеш колико хоћеш“, док су други намргођени и туробни – пошто иду на оне сеансе.

Још 2014. вође ЕУ биле су забринуте због Јункеровог „животног стила“ (овде). Али, он је, у једном интервјуу, самоуверено порекао приче да дан почиње чашицом коњака, тако што је, током разговора с новинаром, испио – четири чаше шампањца (исто).

Једна пољска посланица изјавила је да ју је било срамота колико се Јункер „налио“ у Ватикану, током прославе 60 година ЕУ (овде). Слично се наш добри Луксембуржанин понашао и на прошлогодишњем састанку УН на врху у Женеви (овде).

Али, из званичног Брисела стигло је објашњење да, када је реч о прошлонедељном испаду, господин председник је „имао нарочито болан напад ишијаса који су пратили грчеви“ („a particularly painful attack of sciatica, accompanied by cramps“; овде).

А сада молим читаоца да поново погледа снимак и по души каже – да ли тако изгледа човек који има „нарочито болан напад ишијаса који прате грчеви“?

Дакле, бриселска нас бирократија лаже потпуно безочно. Стога се човек пита: колико ли тек лажу о ономе што раде „испод жита“ и „иза кулиса“? На пример, када је реч о Косову.

Небојша Стефановић за РТС: „Вучић иде (у Брисел) да преговара о утакмици на којој је судија одсвирао крај и све је завршено с убедљивом гол-разликом против вас, а од њега се очекује да преокрене резултат у невероватну победу“ (овде).

Да ли Стефановић и остали стварно мисле да ми Срби имамо памћење златне рибице (a three second memory)?

Вучић, после потписивања Брисела 2 (2015): „Мислим да наш народ има разлог за задовољство, вечерас смо одличан посао обавили за наш народ!“ (овде).

Марко Ђурић (у истој прилици): „Спортским речником – Србија је победила са 5:0!“ (овде).

Па чекајте, мајстори. Како смо од 5:0, из 2015. године, стигли до „убедљиве гол-разлике против нас“, у 2018? И ко је за то крив – опет кнез Лазар?

Извор: Блиц

Али, њихове лажи – „Косово је изгубио још кнез Лазар, Тито, Милошевић, Тадић…“ – одбијају се од истине коју заправо сваки Србин носи.

Неважно је да ли су на Космету Бондстил, НАТО и милион Албанаца, а тек 100.000 Срба. Јер, наспрам милион Албанаца стоји нас много више – милиони и милиони, и с Косова и око Косова.

Стоје мртви и живи. Јер, за нас Србе, ето, мртви су некако сви живи. Жив је, тако, и мој покојни деда Момир, и прадеда Милисав, и чукундеда Петар и наврдеда Марко.

А ту су и сви нерођени што тек треба да се појаве. А рачунају се, богами, и сва она деца што су побијена по Јадовну или Клечки. И она су, у међувремену, стигла да порасту и да заглавате.

Е па сад, сви су они ту, са нама. И када смо ми на Косову, сви су на Косову. Када сам на Косову ја (59), са мном су не само моји синови Лукијан (19) и Адријан (15), и мој отац Чедомир (85), ту је и мој покојни деда Момир (125), и прадеда Милисав (148), и чукундеда Петар (191) и наврдеда Марко (226)…

Треба знати да када су важне ствари у питању, Срби не живе тек осамдесетак лета. Чим на дневни ред дође Косово, одједном се појаве и старине од осамсто година.

Видовдан на Газиместану (Фото: Танјуг)

И стога, када причате о референдуму „о Косову“ – хоће ли Срби да га се одрекну или не – морате у бирачки списак да упишете и све те старине. Јер, како може један нараштај да одлучује о питању за вечност, а у име свих поколења, прошлих и будућих?

Уопште, ви што нас учите да оно што видимо сопственим очима заправо и није истина: да Јункер није пијан, него има ишијас; и да је 5:0 из 2015. године данас 0:15, у корист наших непријатеља – али да то никако није кривица Њега и његових (о не, никако, крив је кнез Лазар који није на време схватио предност протестантске етике)!

Па онда, морате да се одлучите. Хоћете ли истину или постистину?

Јер, у свету постистине отвара се процеп старе добре светскоисторијске метафизике. И из тог процепа излазе и мој Момир, и Милисав, и Петар, и Марко. Долазе све с њиховим пушкама и косама – да стану раме уз раме с нама и с нашим синовима.

А у том случају, на „грдном косовском судилишту“, не знам ко ли ће бити јачи? Јункер с његовим ишијасом и Вучић с његовом протестантском етиком? Или можда ми, с нашим дедовима и с нашим синовима?

Не шалим се. Срби су посебан народ. Показало се то и 1914, и 1941, и 1999. У све три прилике, звер је заустављена, макар онолико колико је требало да „отац лажи“ не постане неупитни „кнез овога свијета“.

Па да видимо има ли нас и даље. И докле.

Постаните приложник-сувласник Стања ствари!

Поштовани читаоче,

Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.

Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.

Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.

Како нам можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Такође, молимо вас да се претплатите на нашу мејлинг листу (лева колона на сајту), прикључите нашој страници на Фејсбуку, налогу на Твитеру и/или Linkedin мрежи.

Advertisements

11 thoughts on “Слободан Антонић: Преживети време лажи”

  1. И видими и невидими, видовчицом умивени, причешћени и олитурђени, ИМА НАС ! Србља, народа Отројиченог и Утројиченог, Заветног и Светосавског, има Србадије довољно и довека да сведочи истину, слободу, правду, да јесу и буду истина, слобода и правица… Залуд болесни и издајници,потурице и протестанти, безбожне комуњаре и полусвет што “ кушача “ служи, залуд лаж и зло свеколико, јер Један је Пут, Истина и Живот којег ћемо славити и хвалити, којему ћемо причастити најпрво и најпоследње на Косову Лазаревом, Небесном, Божјем…

    Свиђа ми се

  2. Ne zna se šta je bolje – Antonicev tekst ili komentar brata Zorana Nikolića. Ima nas mnogo više nego što oni mogu da zamisle. I na Kosovu, i u Šumadiji, Timočkoj Krajini, Vojvodini, Kolubarskom i Moravskom regionu… Crnoj Gori i Makedoniji, oko i preko Drine. I u Rusiji, i drugde po belom svetu. Tek će da nas vide i tek će da nas čuju. I ove moderne poturice po Beogradu i ovi što se sile po Kosovu trenutno. Tek će da nas vide i čuju. Tek…

    Свиђа ми се

  3. „Па онда, морате да се одлучите. Хоћете ли истину или постистину?“

    Већ 70 година друштво и држава живе у неистини, лажима и фалсификатима. Срби нису више посебан народ. Нису више онај народ, већ народ препариран комунизмом.
    Бојим се да нас нема, но, никада не треба губити наду, све остаје могуће.

    Свиђа ми се

  4. Нисам сигуран, једино, да 1999. можемо да улијемо у онај низ који са 1914. иде на 1941. годину. Моја је теза нешто друкчија. После 1944. бољшевизам је испрао много патриотске свести у Србаља.

    Свиђа ми се

  5. Србе Слога Спасила!
    Излаз из моралног и духовног мрака, све опште анархије постоји, а то је СЛОГА између појединаца, народа, удружене умрежене и делима активне умне елите, издане, опљачкане, културно-привредно-политички, делимично територијално окупиране Србије! Овај текст уваженог и поштованог Слободана Антонића је корисна информација, ништа више, која без активног стручног деловања неће познату свакодневницу Србије променити, од умне елите Србије очекује се далеко више:
    1. Оснивање стручних тимова, култура-привреда-политика, војска-полиција-државна безбедност;
    2. Стручна израда планова спасоносних реформи, одвајање ЖИТА од кукоља-штеточина;
    3. Оснивање стручног тима за окупљање масе-НАРОДА;
    4. План намењен маси-народу, који народ разуме-подржава-има КОРИСТИ;
    5. Предлог обичних људи:
    Гарантована минимална примања-живот достојан живљења;
    Бесплатно школство-реформисано-потребама друштва прилагођено;
    Бесплатно здравство;
    Без овог плана намењеног маси-народу нема тако потребних друштвених промена, само маса-народ може допринети реформама,
    променана, уз активно учешће родољуба и припадника ВОЈСКЕ-ПОЛИЦИЈЕ-ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ, који су бар до сада радили
    против слова закона и одредби Устава Србије!

    Свиђа ми се

  6. Ви привиђате једно, ја читам друго, што сте написали.
    Пишете о српској слози, али да слога не буде српска.
    Пишете о српској непредаји, славећи комунистичке дезертере.
    Куку нама с вама!
    Да запамтите једном за свагда:
    РЕСТИТУЦИЈА
    ЛУСТРАЦИЈА
    ОТВАРАЊЕ ДОСИЈЕА УДБА
    ВРАЋАЊЕ МОНАРХИЗМУ
    ИЗЈЕДНАЧАВАЊЕ КОМУНИСТА И УСТАША У ЗЛОЧИНУ
    РАЗБОСАНЧАВАЊЕ И РАЗМОНТЕНЕГРИЗАЦИЈА СРБИЈЕ, А ПОГОТОВО ПОЛУГА ВЛАСТИ.

    Кад смогнемо снаге, а треба највећа снага за те задатке, онда можемо да градимо државу.

    Свиђа ми се

  7. Срби и „евро-Срби“, тако је гласио наслов одличног чланка професора Антонића, објављеног пре више од једне деценије:
    http://www.politika.rs/scc/clanak/1858/%D0%9F%D0%BE%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B8/%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%98-%D0%98-%D0%95%D0%92%D0%A0%D0%9E-%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%98
    Дилема описана у том тексту гласила је: бити Србин или „евро-Србин“ (односно, у случају Црне Горе: бити Србин-Црногорац или „Монтенегрин“).
    Овим садашњим текстом, међутим, професор Антонић изгледа уводи нову категорију, нови појам, додуше не именујући га, но сходно опису очито је да је реч о некаквим „вампир-Србима“ („ту је и мој покојни деда Момир (125), и прадеда Милисав (148), и чукундеда Петар (191) и наврдеда Марко (226)…“).
    Али шта ће професору вампири; зар је заиста „о кукавно српство угашено“, па га се мора подићи из мртвих, повампирити?!
    Наиме, професор Антонић је, као врсни социолог и политички аналитичар, сасвим сигурно свестан какав ће бити резултат све извеснијег плебисцита, и на који би једино начин наум актуелног председника Србије могао да не успе. („Треба знати да када су важне ствари у питању, Срби не живе тек осамдесетак лета. Чим на дневни ред дође Косово, одједном се појаве и старине од осамсто година. И стога, када причате о референдуму „о Косову“ – хоће ли Срби да га се одрекну или не – морате у бирачки списак да упишете и све те старине.“)
    Но то што ће, сва је прилика, Вучић успети у своме науму, није доказ да је српство угасло; није наиме неопходно да Срби постану „евро-Срби“, е да би између споразума („пакта“) и рата ипак одабрали споразум. (https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1607640)
    С друге стране, некакво митско српство, о којем очито машта уважени професор, српство од пре једног, два или осам векова, свеједно, не може се оживети; може га се само повампирити, учинити да исисава крв ововековног српства, све док напокон не добије ударац глоговим коцем.
    Напросто, календар се не може игнорисати без последица; Мило то зна, учи се томе и његов шегрт Александар Вучић. (https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1594256)
    Ко им жели стати на пут мора знати толико, а наравно и пуно више; ако ли међутим игнорише то основно, онда му све оно друго што зна неће, у крајњој инстанци, бити од помоћи.

    Свиђа ми се

  8. @Бели лук

    Србски народ се не може „повампирити“ него васкрснути. А „глогов колац“ чека управо оне који му исисавају крв и копају му гроб пре времена.

    Свиђа ми се

  9. господине антонићу, некако имам у вас поверење па вас молим дајте нешто да се конкретно предузме а не стално да констатујемо како нас лаж, пљачкају једном речју постепено али сигурно уништавају. поред тога што имамо лажљиву власт они су и кримоси. непрекидно нас пљачкају. српски грађани који су хтели да знају сазнали су шта им се спрема. молим вас дајте да спречимо уништавање државе а самим тим нас саме. ако овако непрекидно констатујемо шта нас је снашло, остаћемо на улици попут палестинаца и курда.. србија је поврх свега пуна шпијуна страних и плус непријатеља очигледних. ако дође стани пани удариће нас у леђа. молим вас размислите о овоме.

    Свиђа ми се

  10. @ Draga Cekic

    Молим вас да не пишете СВИМ ВЕЛИКИМ СЛОВИМА (што после ми „преправљамо“ у сва мала), јер се у Интернет комуникацији то сматра ВИКАЊЕМ!

    хвала на разумевању,
    Александар Лазић

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s