Јелена Пономарјева: Ако отпор Београда буде сломљен цела Европа ће постати НАТО

Рукама албанских националиста, исламских милитаната, „светска закулиса“ се нада да ће окончати са српским православљем

Јелена Пономарјева (Извор: Лична архива)

(Комсомолска правда, 24. 6. 2018)

Јун је богат међународним састанцима на највишем нивоу. Самит „великих седам“ у Канади је окончан сукобом Трампа и његове западне „шесторке“. Председник Сједињених Држава је из предострожности одлетео у Сингапур да би преговарао са лидером Северне Кореје Ким Џонг Уном. За то би, према неким аналитичарима, Доналд могао добити Нобелову награду за мир. Не унапред (авансно), као његов претходник Обама, него реално, ако договори нуклеарно разоружање Корејског полуострва. У Кини је одржан самит Шангајске организације за сарадњу (ШОС). А њу већ називају „великом евроазијском осморком“. Овде се, за разлику од Канаде, све завршило мирно, шефови држава су пријатељски потписали заједничку декларацију. Истовремено, Владимир Путин је имао плодне преговоре са кинеским предсједником Си Ђинпингом.

Сви ови догађаји били су широко обухваћени у светским медијима.

„Тајна вечера“ у Торину

У том контексту, тихо, без публицитета, у Торину је прошао 66-ти годишњи састанак Билдерберг клуба, који конспиролози зову тајна светска влада, злокобна „светска закулиса“. Повећана тајност је традиција Клуба. Нема званичних докумената, гласања, интервјуа, чак и случајних цурења у штампу. Учесници су обавезани неформалним „заветом ћутања“. Стога, верује се, да је баш овде политичка, финансијска и индустријска елита Запада одлучивала о судбини планете. Последњих година, у духу демократизације, Клуб је покренуо званични сајт, који објављује списак учесника и дневни ред. Овај пут, 130 „Билдерберговаца“ из 23 земље расправљало је о следећим питањима:

Популизам у Европи, изазови неједнакости, будућност тржишта рада, вештачка интелигенција, САД пре избора, слободна трговина, америчко руководство, Русија, квантни рачунари, Саудијска Арабија и Иран, свет „пост-истине“, актуелни догађаји.

Али оно што су одлучили није познато. Иначе, иако су разговарали о Русији, званично никог није било из наше земље на „тајној вечери“. Чак ни од критичара Кремља који сада живе на Западу. Последњи пут на састанку је био 2015. године економиста Сергеј Гуријев, који је претходно емигрирао у Француску.

Премијер Србије – лезбејка

Међутим, постоји једна чињеница која наводи на размишљање. Премијер Србије Ана Брнабић се у јануару хвалила да ју је председник Клуба, Анри де Кастри (Henri de La Croix de Castries), бивши шеф највеће осигуравајуће и инвестиционе компаније АКСА (АХА), званично позвао на састанак у Торино. Њој су 42 године. Ето, исто тако 2014. године је Де Кастри позвао на „тајну вечеру“ младог политичара Макрона. Сада је он – председник Француске. Дакле, за Брнабићку, то „осматрање невесте“ такође може постати одскочна даска ка председничкој столици. У очима западне елите, позив има несумњив плус. Чланство у неформалном клубу европских лидера који су отворено објавили своју неконвенционалну сексуалну оријентацију. Поред премијера Ирске (Лео Варадкар) и Луксембурга (Ксавиер Бетел). У овом ружичастом и плавом клубу, Брнабићка је заменила исландску колегиницу која је отишла у оставку, Јохану Сигурдардотир, првог шефа владе у светској историји који је ступио у званични истополни брак.

 

Брнабић – отворено прозападни човек (Фото: GLOBAL LOOK PRESS)

Да ли „Билдербергови“, који персонификују владајућу елиту Запада, теже да отргну Србију од Русије уз помоћ лезбејске премијерке? – питам доктора политичких наука Јелена Пономарјеву, признатог специјалисту за Балкан. – Москва ће изгубити у важном региону јединог истински верног савезника. Тамо више немамо никога!

Постоји таква опасност, слаже се Јелена Георгијевна. Брнабић је отворено про-западни човек. Студирала је на универзитетима Енглеске и САД. Прошла је провере у транснационалним структурама. Дакле, на састанак Билдерберг клуба, ова дама није случајно позвана. Али, њена мисија је много шира од тога да једноставно води Србију на Запад – који упорно инсистира да Београд сам одлучи са ким ће. Српско руководство се и тако већ бави политичким балансирањем. У фебруару ове године Сергеј Лавров је посетио Србију, поводом 180. годишњице успостављања дипломатских односа између наших земаља. Међутим, уочи посете, председник Александар Вучић имао је дужи разговор са шефом британске обавештајне службе МИ-6. Садржај тога разговора није познат, али сама чињеница састанка говори много. Након одласка Лаврова, Вучић је разговарао са Ангелом Меркел. Њихова суштина, такође, није објављена. Затим, помоћник америчког државног секретара Вес Мичел стигао је у Београд са новим планом Вашингтона за Косово и Метохију.

„Западни партнери“ се председнику Србије удварају. Међутим, он не напушта Русију,  деветог маја је био у Москви на прослави Дана победе. Један од малобројних страних лидера.

Али, такво балансирање између Москве и Вашингтона-Брисела не може дуго трајати. Запад, понављам, захтева од Београда да се одлучи на чију ће страну. Обични Срби су за Русију. За њих именовање отворене лезбејке као премијера је психо-историјско понижење.

Претпостављам. Србија је православна земља са конзервативним традицијама.

Срби дубе на глави. Представник ЛГБТ као шеф владе има за циљ да поткопа темеље друштва.

Обратите пажњу: геј параде одржавају се овде иза троструког кордона полиције, патролирају са хеликоптерима, јер је српска омладина спремна да побије све ове „розе и плаве“. Немојте бити збуњени великим бројем учесника геј парада у Београду у телевизијским извештајима. У суштини ово су групе за подршку из Европе.

Међутим, ствар није само у једној Србији. Запад још једном игра на „Балканску карту“. Без сумње, о томе се разговарало иза затворених врата у клубу Билдерберг, уз учешће српског премијера.

„Депо за мигранте и терористе“

Својевремено, Балкан је постао формални разлог за избијање Првог светског рата. Тада је босански Србин Гаврило Принцип у Сарајеву убио аустријског надвојводу Франца Фердинанда. А шта нам сада прети?

Уништавајући Југославију по тврдом сценарију почетком деведесетих, Запад се није смирио. Почео је упорно да намеће балканским земљама такозвани европски вектор развоја. Сада се догађаји интензивирају. У фебруару је Европска комисија представила нову стратегију за убрзано укључивање шест балканских земаља у ЕУ: Албанију, Босну и Херцеговину, Македонију, Србију, Црну Гору и чак делимично признато Косово. Штавише, отворено је објављено да Србија не може постати део ЕУ без признавања независности Косова.

Шта ће Европској унији „паразити“?

Руководство ЕУ жели показати целом свету да Брегзит није ослабио њен положај. Европска унија, без Енглеске, веле, не само да живи, већ се и шири. А пошто је померање ка истоку ограничено Русијом, правац експанзије се усмерава на југ. Иако је и овде прорадио анти-руски фактор – Европска унија не жели дозволити очување и јачање позиција Москве на Балкану. Такође, у ЕУ су забринути због све веће економске експанзије Кине овде и растућег утицаја Турске. Да би се парирало томе употребљена је реторика убрзаног пријема балканских земаља у Европску унију.

Брисел цинично планира, примајући балканске земље у ЕУ, да их претвори у „депо“ миграната са југа (Фото: REUTERS)

Блиска интеграција ЕУ и НАТО игра своју улогу. Прво се нови чланови примају у Северноатлантски савез. Затим – у ЕУ. Након више процедура и унутрашњих политичких реформи, бивају ефикасно лишени државног суверенитета. Плус, Балкан је додатно тржиште од 20 милиона људи. Ту пролазе најважније енергетске маршруте.

И миграционе (руте – прим. прев.) тренутно?

Брисел цинично планира, примајући балканске земље у ЕУ, да их претвори у „депо“ миграната са југа. Управо сте поменули, везано за Први светски рат, који је почео због терористичког напада у Сарајеву. Сада је на Балкану постављена нова мина одложеног али страшног дејства. Регион постаје важан стратешки спој међународног тероризма. Има регионалну специфичност, која се манифестује у два пројекта.

Која?

Први је „Велика Албанија“. Уједињење свих територија насељених Албанцима: Албанија, Косово, Западна Македонија (Република Илирида), југоисточна Црна Гора (Малесија) и северозападна Грчка (Чамерија – „ Çamëria“ алб. – прим. прев.)… Велика Албанија је већ постојала током Другог светског рата, створена уз помоћ Хитлера и као његов савезник. Након пораза фашизма, појавила се комунистичка Албанија, део територије је отишао у социјалистичку Југославију. Распадом Југославије реанимирала се идеја о албанској држави.

Други пројекат је амбициознији – „Балкански калифат“. Иза њега стоје Саудијска Арабија, Турска, делимично – Иран. Потенцијалне границе укључују Албанију, Грчку, Бугарску, Босну и Херцеговину, Македонију, Србију, Косово, Црну Гору… Пројекти се затварају, што се тиче територија у којима је већина становништва муслиманско. Која опција ће бити изабрана од стране господара светских игара – није познато.

Наравно, постоје унутрашњи узроци сукоба на Балкану. Измешаност живота људи различитих култура и религија, који имају своје историјске претензије, презир и фобије; изузетно низак ниво економског развоја, висока незапосленост, огромни дугови, недостатак социјалне перспективе; високе стопе наталитета у муслиманским породицама итд.

 

Али главни фактор дестабилизације региона је спољни фактор. Прва „виолина“ припада НАТО-у, Сједињеним Државама, Турској, Саудијској Арабији; главним међународним терористичким организацијама и криминалним групама као што су у Русији забрањене: ИСИЛ, Ал-Каида; великом броју приватних војних компанија и страних специјалних служби (МИ6, ЦИА, турске и иранске обавештајне службе).

Пошто је значајан сегмент становништва исламске вероисповести, регион је постао важна регрутна зона за милитанте који одлазе у Авганистан, Ирак, Либију и Сирију. Само у Босни и Херцеговини је активно 46 војно-терористичких кампова. Постоје такви кампови у Албанији и на Косову. Враћајући се са „врућих тачака“, милитанти овде почивају, лече се, предузимају курсеве „напредне обуке“ и чекају нове налоге.

Контролисани хаос

Зар САД, НАТО, исти тај Билдерберг клуб – не разумеју да је оснивање калифата претња за Европу и цео свет?

Одлично разумеју. Па чак и промовишу, финансирају пројекат. Задатак такозване светске елите је да се уништити социо-политички поредак који се развио у Европи. Исламски милитанти више од свега су погодни за ову сврху. То је ован[1] за уништење Европе. Сетите се тужне судбине Гадафија. Либија је била зид који је штитио Европу од избеглица из Африке. НАТО је уништио овај „зид“, Гадафи је убијен. Отворен је пут избеглицама. После „арапског пролећа“, инспирисаних Сједињеним Државама, милиони избеглица су се похрлили одатле у Европу.

Њих ће следити милитанти.

Истовремено, „Калифат“ ће затворити лук нестабилности око Русије: Кавказа, Централне Азије, Блиског истока, Балкана. Ако се дигне прашина на гасоводу Турски ток и другим важним енергетским пројектима, Русија може да стави крст. Рукама албанских националиста, исламских милитаната, „светска закулиса“ се нада да ће окончати са српским православљем.

Други пројекат је амбициознији – „Балкански калифат“ Фото: REUTERS

Поред геополитичких дивиденди, организатори „контролисаног хаоса“ на Балкану очекују добит у трговини оружјем, људима, људским органима. И, наравно на наркотицима. Након окупације НАТО-а 1999. године, Косово је постало прави рај за трговце дрогом. Отприлике 30 албанских криминалних група су одговорне за испоруке хероина у Европу. Према подацима обавјештајних служби, четири до шест тона хероина произведеног од авганистанске сировине пролази месечно кроз њихове руке. А годишњи приход од трговине наркотицима износи неколико милијарди долара. И ово су само званични подаци. Мислим да је реалност много гора. Укупно, у оквиру „Балканске руте“ налази се пет главних канала за испоруку ових отрова у Европу: албански, зелени, северни, „Д“ и „Р“.

Зар стварно не може да се на њих брзо удари, јер су сви познати?

Трговина дрогом на глобалном нивоу немогућа је без подршке банака, обавештајних служби, агенција, јавних и приватних великих корпорација. Дакле, америчке војне базе на Косову – Бондстил и Камп Филмсити – где неколико транспортних авиона слеће сваки дан, сигурно су укључене у промет дроге. На мулама и магарцима немогуће је транспортовати тоне авганистанског хероина у Европу. Прво, се све испоручује на Косово, а потом већ албанским ланцима у све европске градове. 

Зашто тамо граде џамије

Активност врбовања увек почиње у џамији, – каже Јелена Пономарјева. Стога, важан фактор у расту радикализације младих – јесте грађевински бум муслиманских богомоља који се наставио на Балкану још од средине 1990-их. По правилу финансирање воде приватна предузећа и власти Саудијске Арабије, Кувајта, Малезије, Катара и Либије. Само у Сарајеву, главном граду Републике Босне и Херцеговине, већ је изграђено 140 џамија, укључујући и мега-џамију краља Фахда. На Косову, од 1999. године, подигнуто је 240 џамија новцем Краљевске куће Сауд. У том крају их има укупно 800. Практично, у сваком селу Македоније данас постоји џамија. Чак и тамо где нема муслимана.

Као што би Кинези рекли, стратегија Веи-ћи[2] дејствује ради одузимања простора како би се проширила зона муслиманског присуства. Само су Саудијци потрошили око милијарду евра на ширење ислама на Балкану: изградњу џамија, премије мушкарцима за ношење браде, женама за ношење бурки, стипендије и студијска путовања у Саудијску Арабију.

Питање – ребра: Због чега је за нас важна Србија

Русија никада није у историји Балкана довела до сукоба у региону, али је увек покушавала да их ликвидира и помогне балканским народима да бране националне интересе, очувају културне и верске традиције, каже професор Пономарјева. Напоменућу – до 2003 године руски миротворци су се налазили на Косову.

Како би оправдао повлачење мировних снага у априлу 2003. године, начелник Генералштаба Оружаних снага Руске Федерације Анатолиј Квашњин је изрекао фундаментално важну фразу: „Немамо више стратешких интереса на Балкану.“ Очигледно, није изразио своје лично мишљење. Спољно-политички концепт Русије 2016. уопште не помиње Балкан.

О каквом утицају можемо причати с таквим приступом? Наравно, чувамо културне и хуманитарне везе, покушавајући да развијемо јавну дипломатију. Али сви наши напори су бледи у поређењу са радом Сједињених Држава, ЕУ, Саудијске Арабије и Кине… Само САД годишње издвајају више од 40 милиона долара како би подржале свој утицај на Балкану кроз невладине организације, медије и друштвене мреже…

Русија и Србија су повезане не само историјски, културном прошлошћу и православљем. Војно-техничка, енергетска и економска сарадња се одвијају. Имамо велике интересе у области прераде нафте тамо. Србија, за разлику од Црне Горе, није подржала западне санкције против Руске Федерације.

Ово је једина велика земља у региону која се не спрема да ступи у НАТО. Ако отпор Београда буде сломљен, заправо цела Европа ће постати НАТО. Раздвајањем Срба од Руса, Запад ће коначно одлучити балканско питање у своју корист – заувек лишавајући Русију утицаја у изузетно важном геополитичком региону света, који смо се дуго сматрали нашим.

Из досијеа „Комсомолске правде“

Јелена Пономарјева (Фото: Иван Вислов)

Јелена Георгијевна Пономарјева је историчар, социолог и публициста, један од водећих стручњака о новијој историји Балкана. Професор, доктор политичких наука, председник Међународног института за развој научне сарадње (МИРНАС), заменик директора Института за систематску анализу (ИСАН). Аутор је седам монографија, неколико уџбеника и више од 160 научних радова.

Евгеније Черних

Са руског посрбио: Дарослав Гужвић


[1] Прим. ДГ:  Ован је у средњем веку био дрвени трупац са металном главом који је служио за разбијање окованих градских врата на улазима у градове ограђене зидинама.

[2] Прим. СС: Претеча мисаоне игре на Западу познате као ГО.

Помозите рад Стања ствари!

€20,00

Advertisements

17 thoughts on “Јелена Пономарјева: Ако отпор Београда буде сломљен цела Европа ће постати НАТО”

  1. Морам признати да сам почео коментар са негативним предубеђењем, јер сам алергичан на Комсомол (а лист је „Комсомольская“ – па још и „правда“). Зато сам, да колико-толико покушам да очувам неку врсту објективности отишао – не на „злобни и покварени западни“ претраживач Google, него на руски Yandex, јер подаци на њему морају по дефиницији бити тачни? Е, па добро – ево погледао сам податке о оба цитирана научна Института чији је г-ђа Пономарјева високи функционер, и ево шта сам нашао – боље речено нисам (то мора да су два врло строго поверљива и тајанствена Института), јер за
    МИРНАС: mirnas.ru : Истёк срок регистрации домена – ту стоји да је рок регистрације тог домена истекао, и не може да се нађе,
    А за ИСАН: https://www.yandex.ru/search/?text=%D0%98%D0%A1%D0%90%D0%9D&lr=10418 – ништа о том Институту
    И други покушај: Исан.ру: https://www.yandex.ru/search/?text=%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD.%D1%80%D1%83&lr=10418 -ништа о том Институту
    Добро, да не будем цепидлака, за текст као анализу стања се не може рећи да је лош са постсовјетске тачке гледишта, али оно што му недостаје је закључак: шта би они требало да чине у покушају да поправе свој статус? Можда то из разлога поверљивости тих препорука није објављено, али не нарочито заинтересованом посматрачу са стране, какав сам и ја, намеће се закључак да не могу ништа. За своју ствар су закаснили двадесетак година, па је сада српска политичка, економска и културна елита 90% прозападна. То што г-ђа Пономарјова сматра (оправдано, или не) да је народ предоминантно проруски, не мења ништа, јер ни у једном политичком систему нико народ ни за шта не пита. Елиту (или оно што се за такву сматра) су неповратно изгубили (ако су је икада и имали на својој страни).

    Свиђа ми се

  2. Поштовани Иоанн Дубињин, када тражите у претраживачу увек откуцајте не скраћеницу, него цео или део имена института на руском и понеку кључну реч. Не примењујте правила која сте научили на западу када претражујете по интернету јер се Руси разликују и по томе. Учећи да преводим са руског научила сам да се сналазим у инфо простору, једини савет који могу дати је да се приликом тражења података у вези Русије размишља по русски 🙂 Ако је западњацима то скоро немогуће, нама срећом није. Ево, поклончића: http://www.isa.ru/ а што се другог тиче, очигледно је дошло до реорганизације и за сада су на друштвеним мрежама.
    Што се другог дела коментара тиче и елите, остаћу уздржана док ми неке ствари не постану много јасније. Мени се, такође као посматрачу са стране, не чини да је све тако црно јер се трудим да проширим просторно – временски оквир у којем ствари посматрам (по руски), а живот је ионако борба непрестана.
    Поздрављам Вас.

    Свиђа ми се

  3. „елита Запада одлучивала о судбини планете“ <= још само кад не би било Кине, Индије и Русије да им "одлуке о судбини планете" осујети …

    "део територије је отишао у Југославију" <= чиста будалаштина, то што је увек било Србија је као српско ушло у Југославију
    Не треба писати о темама које не познајеш!

    Свиђа ми се

  4. А шта тек ми можемо да учинимо Дубињин? Кажу да Путин воли Србе, Герасимов и многи други из врха власти и војске воле Србе. Како је онда могуће да они сви немају никакав утицај на спољну политику или они нас воле али су им неки интереси пречи. Чији интереси? Олигарха? Интереси Русије су блиски интересима Србије.

    Свиђа ми се

  5. @Владанка: Хвала на указаном сајту http://www.isa.ru/ , то је сајт ИСА РАН: Федеральный исследовательский центр “Информнатика и управление“ Российской академии наук. Институт системного анализа, али на њему г-ђу Пономарјову нисам могао наћи чак ни као учесника – сарадника, а камо ли као – како се у чланку истиче “заменик директора Института за систематску анализу (ИСАН)“. За онај други наведени у чланку: МИРНАС смо се сложили да тог сајта (из овог или оног разлога) нема. Остаје мистерија зашто су јој у овом чланку набројане те функције?
    Што се начина трагања и Вашег савета „…да се приликом тражења података у вези Русије размишља по русски . Ако је западњацима то скоро немогуће, нама срећом није…“ морам казати да сам прво проговорио по-русски и првих година живота био васпитаван искључиво по-русски, али Богу хвала никако и ни у ком случају не “по-советский“ и у том грму лежи зец…Јер, оно старо по-русски се дијаметрално разликује и од по-советский и од по-југословенски. Много му је ближи начин западног размишљања, истраживања чињеница и закључивања, и ја се њега са задовољством држим.

    Свиђа ми се

  6. @Дубињин
    Моја грешка,лоше сам “ залепила“ https://system-strategy.org/institut мада и др. Сајт може неком да користи.
    Што се начина претраживања тиче, можда ће моје искуство некоме млађем послужити,ако не Вама. Следим дух језика на ком претражујем. Ако га не знам,научим га. Заволим га.
    О осталом смо обоје изнели свој утисак. Поздрав

    Свиђа ми се

  7. @Владанка: Хвала! Најзад сам, захваљујући Вашем исправљеном упутству успео да дођем на сајт ИСАН-а, и тамо г-а Пономарјова заиста стоји као заменик директора. Али… тај Институт се, изгледа, није баш претргао од комуницирања са јавношћу, јер су му најновији материјали из 9/10.08.2016 г., односно 27/30.09.2017 г. После тога: ништа…
    Не знам да ли сте погледали његове одељке и шта се на њима налази? Да Вам уштедим труд, ја сам се баш заинтересовао, и ево резултата:
    – Историология: Материалов нет.
    – Криптополитика: Материалов нет.
    – Идеология: Материалов нет.
    – Реальность: Материалов нет.
    Неће бити да су сва та питања нека тајна? Или тај институт функционише с мене па на уштап?
    Поздрав.

    Свиђа ми се

  8. МОСКОВСКА АДМИНИСТРАЦИЈА & СРБИ/РУСИ

    1. Јелена Георгијевна намерно каже „само САД годишње издвајају више од 40 милиона долара како би подржале свој утицај на Балкану кроз невладине организације, медије и друштвене мреже…“, и као одговорни национални, дакле одговорни руски а не московски делатник не каже колико то – не „Руси“, не „руски народ“ – него колико то московска администарција годишње издваја по истом простору и намени? – Одговор би био п-о-р-а-з-а-н!

    2. Али то је зато што је председник Руске Федерације „визионар“ а не „генерални менаџер“ 🙂

    3. Хоћемо да се подсетимо интервјуа, у време оно, генералног директора Руског института за стратешке студије (РИСИ), генерал потпуковника Спољне обавештајне службе у пензији Леонид Решетњиков, који дао Сергеју Правосудову – чија је месечна плата била већа но сво московско улагање у српске НВО током једне календарске године:

    (плаћеник Правосудов) Ако се у Србији и Бугарској на власти налазе прозападне снаге, онда руске компаније не могу директно да подржавају проруске странке, јер ће у том случају одмах почети притисак администрације на њихов бизнис.

    – Не позивам их да финансирају опозиционе странке. Они једноставно могу да подржавају манифестације које се тичу развоја руско-српских или руско- бугарских односа. Као што је познато, наш Институт припада структури администрације Председника Русије. Ми се бавимо прикупљањем информација из отворених извора и њиховом анализом. „Мека сила“ – то је наш профил. Али, видећи шта се дешава, ми редовно организујемо на Балкану округле столове, конференције, примамо на стажирање стране студенте и асистенте. Поред осталог на тим конференцијама разматрају се и питања енергетике.

    Стално позивамо представнике НИС-а да учествују на нашим манифестацијама. Желим да нагласим да не тражимо финансијску подршку. Ми позивамо представнике НИС-а да дођу и испричају о свом раду, али они због нечег сваки пут одустају. А то се не односи само на наше конференције и округле столове, представници НИС-а уопште нигде не иду, ни на какве руско-српске манифестације и ни у чему не учествују. Ствара се утисак да сем својих показатеља и финансијских прихода њима, заправо, ни до чега другог није стало, па ни до тога шта о њима пишу српски и светски медији.

    И све то упркос чињеници да је НИС више него успешна компанија управо у финансијском смислу. Пошто је ту компанију купила „Газпромњефт“, она је од неисплативе постала профитабилна. Рафинерије које су веома оштећене у време NATO бомбардовања оспособљене су, пуштена је у рад нова опрема која омогућава добијање продукције високог квалитета. Зашто не би о томе испричали? Посебно у околностима када већина српских медија константно обасипа клеветама НИС, „Газпромњефт“, па и сам „Газпром“. Понекад заслужено, понекад не – то треба разјаснити, али они то не чине.

    Да не бих био необјективан, рећи ћу да проблем није само у НИС-у. Није тајна да РИСИ активно учествује у реконструкцији руских гробља и цркава и у отварању споменика на територији Србије, Бугарске и Грчке и кад понудимо руском бизнису да учествује у томе – не добијамо увек подршку. Заправо, имам утисак да руске компаније у Србији и Бугарској подржавају оне манифестације на које им указују власти тих земаља, чак и ако те манифестације имају анти-руски карактер.

    4. Али то је зато што је председник Руске Федерације „визионар“ а не „генерални менаџер“ 🙂

    5. И тако даље и др.

    6. А културни империјализам при изради мозаика у Храму Светога Саве?

    7. Тако да сваки Србин пасионар 24 сата пута 365 дана може да сваком агенту утицаја московске администрације каже „шибе бре!“

    8. Али то је зато што је председник Руске Федерације „визионар“ а не „генерални менаџер“ 🙂

    9. Наша нада је само једна – и она се зове Света Тројица (постмодерна формула Косовског завета).

    Свиђа ми се

  9. Срби су толико разваљени после скоро 30 година западне агресије да више нема коме Русија да помогне све и да хоће. Русија је могла нешто да промени да је помогла патриотским снагама тамо негде после петог октобра да се консолидују и направе контраудар, али су патриоте или промениле страну, или постале напредњаци, или се предале и повукле, или су економски угушене, или помрле, или позатваране, или побијене, ово напросто предуго траје. Имате Цвијановића који је постао напредњак и апологета Вучића, имате Вукадиновића који је постао европејац и другосмрдин, само ретки су остали чистог образа. Сад кад смо искрварили из отворених рана, помоћ више нема где ни да стигне и да је има, а нема је. Ето толико драга Пономарјова. Него помозите ви вашем сопственом народу који крвари у Донбасу и другим деловима Украјине, нисте се ни ту претргли претерано, а ако се мрцварење настави биће и тамо прекасно.

    Свиђа ми се

  10. @Русофил али прави: каже ово: „… Него помозите ви вашем сопственом народу који крвари у Донбасу и другим деловима Украјине, нисте се ни ту претргли претерано, а ако се мрцварење настави биће и тамо прекасно…“. Ја нисам русофил у садашњем, српском, значењу те речи, јер знам да Русије још од 1920 г. нема, али са овим горе наведеним човек се може сложити, или не… Али, ако се сложи, онда обзиром на то како се ствари одвијају, мора да се запита да ли то мрцврарење можда није део каквог плана/договора (прећутног, или не) званичне Москве са Западом? Јер – кад се са искуством ваше Српске Крајине погледа на развој ствари, не може се отети утиску да Донбас неизбежно иде у правцу судбине Сроске Крајине..

    Свиђа ми се

  11. Иоанн Дубињин

    Ви сте изузетан геополитички зналац?
    Руси узели Крим а Донбас ће да препусте фашисти Порошенкупо рецепту хрватских усташа?
    Браво!

    Свиђа ми се

  12. Од квази-интелектуалних субјективних разглабања типа „Путин — визионар не, менаџер да“ (као у недавној „дубокој“ анализи С.Трифковића), су гора само нагађања о плану и завери Москве са Западом о сопственој (руској, наравно) пропасти. Мада такви ставови могу доћи од добронамерних и доброжелатељних , овде нису важне намере и жеље, него ефекат тј.плод који ширење таквих дез/информација доноси. Мислим да и врапци знају да смо одавно у рату, реч је о информационо-пропагандној агресији високог интенизитета, а која у доба глобалне интернет повезаности, дословце не познаје и нема границе. Довољно је да се активира само један пропагандистички извор па да као вирус загади целу планету. лавином лажи, измишљотина, расистичкких стереотипа, или исфабрикованих предвиђања неизбежних пораза и катастрофа. Ту нису потребни велика машта ни посебна вештина, само понављање — следећи (истинити и делатни) диктум нацистичког мага пропаганде Јозефа Гебелса да понављање једног те истог има за резултатх прихватање понављаног као истине, а то је за оне који апсорбују пропагандистичку обману, пораз и пре опаљеног метка. Тако да ваља пазити да се не хватамо у паукову мрежу сотонских лажи и наметнутих за нас губитничких пројекција јер тиме постајемо саучесници у злочину протв нас самих…

    Свиђа ми се

  13. За оне који се више сналазе у дезавуирању руских а про-србских јавних научних радника него што су вешти у претраживању интернета, као и за оне који се тек желе даље информисати, ево адресе Г-ђе Елене Пономареве Георгиевне, професора Московског Државног Универзитета за Међународне Односе:

    https://mgimo.ru/people/ponomareva/

    Свиђа ми се

  14. Добро је, што је питање ауторитета Јелене Понамарјове на крају потврђено, .овом несумњивом адресом Don Quixote. Захваљујем. Био сам заинтригиран овом малом детективском претрагом коју је почео Иоанн Дубињин.Најзад, могу да одахнем.

    Свиђа ми се

  15. Захваљујемо Don Quixote за адресу и приступ биографије Јелене Понамарјове. Сад знамо да је она ван сваке сумње. Ух! Лакше се дише!

    Свиђа ми се

  16. Србија јесте окупирана медијски и економски, међутим обични српски народ иако политички, економски и медијски понижен, не предаје се невернику тако лако. Ови што највише провоцирају и лупетају по медијима углавном су или страни плаћеници или разни медијски ботови. Не мора, и не треба србину нико објашњавати и цртати, ко му је пријатељ а ко непријатељ.

    Свиђа ми се

  17. Malva Rosa

    Рекао бих да грешите.
    Колико српски Народ има мозга и свести је видљиво на изборима.
    Па се онда чудимо и жалимо сами себе!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s