Обрадовић је рекао да је за Двери Косово и Метохија црвена линија и да никада неће сарађивати са онима који би признали независност јужне српске покрајине
Бошко Обрадовић (Извор: Јутјуб)
Гост нове епизоде емисије „РасПравда“ био је председник Двери Бошко Обрадовић.
Обрадовић признаје да на опозицији лежи одговорност за неуспех смене лоше власти Александра Вучића. Међутим, он каже да је највећи проблем постојање лажне опозиције која има директан договор са Вучићем попут Чедомира Јовановића, Ненада Чанка и Војислава Шешеља.
Он је објаснио да је међу онима који чине праву опозицију проблем праве идеолошке разлике и да је то један од проблема који треба решити да би могло да дође до груписања снага за смену актуелног режима.
Обрадовић је рекао да је за Двери Косово и Метохија црвена линија и да никада неће сарађивати са онима који би признали независност јужне српске покрајине, наводећи ту Покрет слободних грађана и Сашу Јанковића.
Миодраг Зарковић и Бошко Обрадовић (Извор: Јутјуб)
Председник Двери је рекао да потенцијални коалициони партнери треба да знају да та странка неће одступити од својих ставова попут оних о ЕУ, Сребреници, ЛГБТ парадама итд.
– Мора став о Косову и Метохији да буде несумњив и нема мењања наших ставова – објаснио је Обрадовић.
Према његовим речима, за издају Косова и Метохије неће бити одговоран само Александар Вучић директно прозивајући партије попут СПС, ЈС, ПУПС, ПОКС и друге партије које сарађују са СНС.
– Вучић је најодговорнији, али ово су асистенти – рекао је Обрадовић.
У групу Вучићевих асистената у издаји Косова он убраја и Војислава Шешеља, за кога каже да је уместо да по повратку из Хага постане лидер опозиције поста сарадник СНС-а.
Он у емисији говори о томе шта се може и мора предузети да би се режим Александра Вучића спречио у велеиздаји Косова и Метохије, зашто су патриотски гласачи слуђени, а напредњачки обманути, са ким су Двери све спремни да сарађују на смени власти и друге важне теме.
Уредник и водитељ: Миодраг Зарковић
Categories: Преносимо
Искусан и разуман човек, пре свега гледа и мери шта неко ради, а обазривије посматра оно шта тај неко прича.
Засигурно, најбољи пример за човека који једно прича, а друго ради је Војислав Шешељ, а у том маниру га доследно прати и његов најбољи ученик А. Вучић. Нажалост, двојица поменутих простачина и ништарија нису једини који примењују ову тактику; она је захваљујући њима постала преовлађујући модел понашања тзв политичара у Србији.
Хајде сада да мало протресемо неустрашивог опозиционара и великог српског патриоту Бошка Обрадовића и његове Двреи !
Када су настали (Двери) на Филозофском факултету као родољубива НВО, главна тема им је била заштита традиционалних српских вредности и јавна побуна против хомосексуалне пропаганде. Није тајна да их је и створила и финансирала и помагала ДСС и Коштуница, као антипод Наташи Кандић, Соњи Бисерко, Соњи Лихт и др. То је лепо функционисало док је ДСС био део власти, а када је 2008-е. отишао у опозицију, млади и амбициозни недовршени људи из Двери су кренули у “слободан лов” у српској политичкој папазјанији. Најпре су нашли партнера у “Жутима”, којима је одговарало у том тренутку да додатно разслабе ДСС, а Двери су биле зицер који се не пропушта. У самим Дверима тада долази до превирања и они се током наредних година цепају на више фракција и идиотских покрета, а као победници се издвајају Владан Глишић и Бошко Обрадовић. Пошто је за политичко деловање неопходно имати инфраструктуру, нове вође Двери одлучују да формирају политичку партију и ту им опет помаже ДСС, рачунајући да је мудро ићи на тадашњи режим у две колоне. Међутим, опет у самим Дверима долази до комешања и Владан Глишић отпада. Остаје једини прави вођа Бошко. Тек тада Бошко показује своје право лице. Декларативно остаје на свим дотадашњим ставовима, али врло перфидно отима бирачко тело ДСС-а, док све време шурује са Жутима. Улази у тзв Патриотски блок, али са намером да преузме ДСС у њеном тешком периоду када је напушта В. Коштуница. У томе му помаже Санда, особа која је и доведена у ДСС да га уништи, што је опет знао Коштуница и својим напуштањем странке дао јасну поруку шта мисли о њој. У таквој тешкој ситуацији за ДСС, наш јунак Бошко одлично сарађује са Сандом и подмукло се ставља на њену страну када се ДСС консолидује и доводи Милоша Јовановића на чело странке. Милош му пружа руку и после свега, а он се нећка, пренемаже и прилази доказаним другосрбијанцима (читај АнтиСрбима) Јеремићу, Радуловићу, Тадићу и сл. После шестомесечног натезања за формирање коалиције на београдским изборима, у последњем тренутку, Бошко се одлучује за коалицију са Сашом Радуловићем и његовим отворено глобалистичким покретом. Дакле, са покретом који има дијаметрално супротни поглед на свет од Двери.
Треба подсетити да је током свог деценијског деловања на политичкој сцени Србије Бошко Обрадовић показао висок степен некултуре, примитивизма, не знања, демагогије,… суштински свих оних особина које красе и А. Вучића. Треба подсетити и да је велики труд уложио у рушење свог суграђанина Веље Илића, када га је и А. Вучић сатанизовао.
На крају, када је извисио заједно са Радуловићем на београдским изборима, Бошко се поново окреће опробаном Шешељевско-Вучићевском квазипатриотском методу придобијања лаковерних и заборавних.
Начин на који делује Бошко Обрадовић, необично подсећа на Александра Вучића, а реторика на Шешеља
Поставља се питање треба ли му веровати !?
Ни једну једину реч !