За неколицину присутних који су имали привилегију да каишеве Суперсмедеревца читају и пре но што су се појавили у штампи, после свега, сада и са овом памећу, забрињавајућа је колико се тога мало или уопште није променило
СМЕДЕРЕВО, 7. јул 2018. – Лукаво смештена у дан без фудбала, промоција стрип-књиге „Суперсмедеревац“ без проблема је напунила башту смедеревског Етно клуба, толико да је у неко доба понестало и столица. Публика шарена: од оних који, објективно, у то време, када је стрип излазио у новинама, нису могли да га читају – јер се нису ни родили, до оних који су Суперсмедеревца тада упознали и заволели, али сада имају свако право да се (више) не сећају о чему се ту ради – због поодмаклог животног доба и последичних почетних облика сенилности. Пред свима њима, нашло се, за наше прилике, изузетно луксузно издање књиге, за шта се побринула издавачка кућа „Бесна кобила“ из Земуна. Наравно, уз представника „Кобиле“ Горана Лакићевића Лакија, били су ту и аутори – Милош Трајковић, познатији као Буци, и Иван Тобић, познатији као Тобић Тобић Идол Младих.
Евоцирање успомена на нешто што се догађало пре цирка две деценије врло често је неизмерно досадно, свима осим самим учесницима збивања. Овде то није био случај. Јер, Суперсмедеревац је сам по себи, испоставило се, ванвременска категорија, у овом жанру спада у та ретка дела. Подсећање је обогаћено објашњењима, па су тако, они који то нису знали или су се у оно време правили да не знају, обавештени да је Суперсмедеревчев архинепријатељ Сер М (Сер-ем, дакле) био стрип отелотворење тадашњег смедеревског бога и батине Душка Матковића. Као и да је тада петнаестогодишњи цртач стрипа Буци био престрављен чињеницом да га сценариста Тобић увлачи у ту причу, а ни сад му није свеједно због Дизнијевог лога који се појављује у једној епизоди, никад се не зна када би неко у тој „проклета је Америка“ могао да потегне питање ауторских права.
За неколицину присутних који су имали привилегију да каишеве Суперсмедеревца читају и пре но што су се појавили у штампи, после свега, сада и са овом памећу, забрињавајућа је колико се тога мало или уопште није променило. Сатанизовање неистомишљеника, фабриковањем лажних људи и лажних вести на телевизији, као када је у осмој епизоди стрипа „самозвани Суперсмедевац“ означен као „дојучерашњи тобоже заштитник Смедереваца“, који се „показао у правом светлу“ са четири пљачке, изазвана два пожара, саобраћајним колапсом… Као да је јуче написано и нацртано а не пре 20 и нешто ситно година. Или учешће на изборима „Партије преварених прималаца кусура“… Има тога још, а упоређивање оног што је било тада са оним што је сада само се намеће. Разлике у нијансама.
Посебну вредност, барем што се тиче Смедереваца, овој књизи даје њен „енциклопедијски део“ -„Суперсмедеревска енциклопедија“ . Одреднице као што су „Жива вода“, „Фонтана“ или „Абортус кола“ вансмедеревцима и накнаднимсмедеревцима могу да помогну да схвате где су се нашли.
У књизи је и интервју са Суперсмедеревцем, који није умро него се, испоставиће се, заједно са животном сапутницом, Смедеревком Минџом, иселио и сада за живот зарађује продајући крофне немачким туристима на плажи. Недостају му, наравно, ’ладан шприцер и мирис Дунава „место до зла бога досадног Атлантика“. Звучи познато?
Промоција је употпуњена наступом ансамбла „Хотел Македонија“ са Тобићем као музичарем и забављачем, прво као предгрупа, како се сам најавио, потом и као део групе. Ни тај мишмаш није прошао без одушевљења публике. Онима којима је то било првина да слушају, било је забавно чути како рецимо увод у песму „Раста, раста, раста, раста…„ и тако 115 пута, уместо у неки очекивани реге напев, прераста у „Растао сам поред Дунава“!
На први поглед сумануте комбинације стилова, етно звука и штос текстова, само су допринеле да ово вече у авлији Етно клуба буде заиста занимљиво. Неко би можда рекао и незаборавно.
Незабораван је Суперсмедеревац, а ово је све било њему у част. С правом.
Categories: Преносимо
Оставите коментар