Војислав М. Станојчић: Шта би са Муслином или Ко гурну Крстајића

Неосновани оптимизам као да су заборавили сви који су га ширили, па им сада не пада на памет да се позабаве анализама и покушају да објасне шта се заправо догодило и због чега је доведен неуки селектор да се учи на првенству света

Крстајић и Муслин (Архивска фотографија: Марко Тодоровић)

Пошто је успео да са фудбалском репрезентацијом Србије освоји прво место у својој квалификационој групи и одведе је на првенство света које се ове године одржава у Русији, Славољуб Муслин је из разлога непознатих широј јавности добио отказ, а екипу је преузео његов помоћник Младен Крстајић.

Све то без иједне речи објашњења из Фудбалског савеза Србије, где су одлучили да искусног и у овом случају и веома успешног тренера замене некадашњим добрим фудбалером, али човеком који досад још није тренирао ни један фудбалски тим.

Српска спортска јавност била је збуњена поступком ФСС-а, а веома се забринула када је нови селектор почео да уводи неке своје мере променом дотадашњег дугогодишњег капитена и играча са највише одиграних утакмица у дресу Србије, а још и више када је видела како је саставио и водио тим на првим пријатељским утакмицама против не много јаких противника.

У вези са новим селектором и наши медији су се понашали на необичан начин. Најпре су га критиковали због очигледно погрешних одлука које је доносио, али су затим променили тон и почели да у њима налазе дотле непримећене одлике.

Затим су се оптимистичке прогнозе осуле са свих страна, изјаве играча биле су такође веома охрабрујуће, изгледало је да ће нашој репрезентацији у њеној групи једини прави противник бити (али не и непобедив) само Бразил, док ће се пролаз у наставак такмичења изборити у утакмицама са Костариком и Швајцарском, „а после је, када почну утакмице на испадање, све могуће!“

Пред полазак у Русију, наше фудбалере и њихове многобројне тренере и вође пута примио је и сам председник Вучић и, што се каже, „задржао се са њима у срдачном разговору испуњеним врхунским оптимизмом“, који се завршио духовитим обећањем првог човека Србије да ће репрезентативци бити награђени са десет милиона евра ако постану прваци света и молбом да што убедљивије победе репрезентацију Швајцарске.

Пошто нас је мрзео судија Немац и није свирао очигледан пенал за српски тим, а против Бразила се и нисмо надали да ћемо нешто постићи, то смо у групи претекли само Костарику и вратили се кући.

Из наших медија смо сазнали да смо се жалили на суђење поменутог Немца који је са швајцарским играчима причао немачки, али није било података о томе шта се са нашом жалбом догодило, тачније – да ли је уопште поднета и шта је на њу одговорено.

Нашег селектора и нашег председника ФСС-а ФИФА је казнила јер су коментарисали суђење иако је то забрањено тренерима и функционерима, а кажњен је и ФСС због испада навијача на утакмицама. Ништа необично. Какво руководство, такви и навијачи.

Претходни неосновани оптимизам као да су заборавили сви који су га ширили, па им сада не пада на памет да се позабаве анализама и покушају да објасне шта се заправо догодило и због чега је доведен неуки селектор да се учи на првенству света.

Чаршијом се проносе приче како је Крстајић постављен на место селектора због блиских односа са неким утицајним личностима. Оне су можда измишљене, али кад нема никаквих званичних објашњења, онда се и у њих верује.

С друге стране, мора се признати да је Србија финансијски одлично прошла на овом првенству света у фудбалу. Награде које је играчима обећао председник Вучић остале су у државној каси да чекају неку нову прилику да буду подељене.



Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: , , , , ,

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading