Ковић је посебно истакао и да „историја коју треба да уче деца с обе стране Дрине треба бити што јединственија и што блискија“ јер, како је навео, „наша историја јесте заједничка“
Милош Ковић
Историчар Милош Ковић изјавио је данас да Србија и Република Српска треба да имају заједничке наставне планове у образовању и да би акценат требало да буде на темама које зближавају и уједињују српски народ.
Ковић је Срни рекао и да поздравља напоре надлежних из Србије и Републике Српске у активностима на изради заједничких образовних програма из историје, географије, српског језика и књижевности, истакавши да тиме Србија, а ни Република Српска никога не угрожавају.
„Радећи на такав начин ми никога не угрожавамо и као што ми ни на који начин не желимо да утичемо на то каква се историја предаје и учи на територији ФБиХ и на територији суседних земаља, исто тако очекујемо да било ко са стране не одлучује о томе какву ће историју наша деца да уче“, рекао је Ковић.
Он је посебно истакао и да „историја коју треба да уче деца с обе стране Дрине треба бити што јединственија и што блискија“ јер, како је навео, „наша историја јесте заједничка“.
„У њој би акценти требало да буду управо на оним темама које уједињују и зближавају српски народ, а то је пре свега средњовековна историја Немањића, историја Српске православне цркве, историја босанске државе онаква каква јесте, историја српских устанака од Карађорђевића преко Невесињске пушке /српски устанак против Турака из 1875. године/ до Првог светског рата“, рекао је он.
Према његовим ријечима, ту нарочито спада историја геноцида над српским народом у 20. вијеку, у Независној Држави Хрватској, али и ратовима из деведесетих година прошлог вијека.
Ковић је рекао да је то „вероватно једна од најважнијих тема о којој би деца, посебно у Србији, требала да буду много свеснија“.
„Коначно би историчари у Србији и Републици Српској требало да се озбиљније позабаве ратовима из деведесетих година прошлог века, историјом стварања Републике Српске, акцијама `Бљесак` и `Олуја` /у којима су протјерани и побијени Србији из Хрватске/ и `Милосрдним анђелом` /НАТО бомбардовањем Србије/“, рекао је Ковић.
Categories: Преносимо
10 jula u Londonu se donose predlozi o ukidanju NATO pakta i o ujedinjenju Kosova sa Albanijom i republike srpske sa Srbijom….TO RATIFIKUJU 14. JULA TRAMP I PUTIN U HELSINKIJU
@Velimir Abramovic
Г. АБРАМОВИЋУ, одакле црпите те информације?
Да нисте, ипак, побркали добијене информације
са бојама на Вешм оделу, ”одори”, вићено на
Вашем сајтУ?
Упадљиво: Вама се око врата, рамена, и низ груди
спушта нека ешарпа, нека покривка ЦРВЕНЕ БОЈЕ,
БОЈЕ АНАЛНО-АНУСНЕ ЧАКРЕ?!
Зар је могуће да сте бојама одела на свом телу
побркали и боје ЧАКРИ ВАШЕГА ТЕЛА?
Тамо где треба да је плава боја /врат/ и зелена /груди/
– Ви сте, врло упадљиво, прекрили ЦРВЕНОМ БОЈОМ
генитално-анусне чакре?!
Зар није логично да боје одела, треба да су сагласне
бојама чакри?
То, ипак, ствара забуну код читалаца Вашег коментара,
па, с разлогом, доводи у питање и горе Вашу понуђену
информацију о исходу разговора ПУТИНА и ТРАМПА!
Разјасните то!
Драган Славнић
Е, поштени мој Ковићу, лепо је то што ти причаш чути, и требало би тако радити. Али питање је суштине – коју историју учити децу с обе стране Дрине?
Хоћемо ли једну гомилу митова и измишљотина, који су нас и довели у ово стање расточеног и пропадајућег народа, заменити суштински истим деструктивним “наративима” и гусларским десетерцима који забављају али не праве темељ народном опоравку, већ га још додатно руше?
Хоћемо ли даље једне улепшавати и преувеличавати до бљутавости а друге умањивати и ружити, е ради мира у фамилији? До сад смо тако само најгорима међу нама омогућили да дигну нос до неба, а у добрима убијали национални понос.
Хоћемо ли рећи да је прави издајник у Косовској бици босански краљ Твртко?
Хоћемо ли реће да је на Вучјем долу погинуло 17 Црногораца, те ту битку тако и вредновати?
Хоћемо ли рећи да су истом приликом Босанци протерали Петра Мркоњића (Карађорђевића) који је сву своју имовину страћио у тај Устанак, а за вођу поставили једног двадесетчетворогодишњег Словенца, словослагача?
Хоћемо ли коначно дати заслужено место Србобрану (Сентомашу) који је са околним местима сам 1848/9. за српство и Војводство Србију положио више живота него што је пало у Устанку 1875 и БиХ? Узгред, у Темерину једна улица носи име у “част” Кошутовог генерала Перцел Мора који је у јужној Бачкој починио тежи геноцид над Србима од Хортија. Тако је то кад о националним интересима воде бригу полуписмене битанге које су Срби само по потреби.
Хоћемо ли децу учити да је је “Мојковачка битка” тежак случај митоманије, у којој је погинуло 133 Црногорца (64 нестало), и која ни о чему није одлучивала, већ да је српска војска спашена “Лесковачким маневром/против-ударом” под командом пуковника Милића, који је заборављен?
Хоћемо ли научити децу да су Србијанци у “Албанској голготи” највише страдали због срамног држања Црногораца, али да су за узврат, Црној Гори припојили Боку и Паштровиће? Мошти Његошеве, срамотно “спуштене” 1916. да је на врх Ловћена вратио краљ Александар? Да су сва српска деца све ово добро научила не би Мило и његови “Црвени Хрвати” без историје дизали носеве под облаке.
Хоћемо ли коначно свима утувити у главу да су Срби уједињени под круном Карађорђевића, и да то јединство руше сви, без изузетка, који су против Карађорђевића?
Хоћемо ли научити децу да нема у Срба два антифашистичка покрета, већ само један – ЈВуО, а да су партизани издајници, сарадници усташа и нациста и злочинци равни усташама?
Да су хероји Милорад Поповић и Веселин Мисита, а да су Саво Ковачевић, Славко Родић и сл. издајници и злочинци?
Хоћемо ли научити децу да је трагедија деведесетих последица партизанске издаје српске Круне? Хоћемо ли децу учити о херојству Споменка Гостића, али једнако да је дезертерство највећа срамота и зло, па да нико ко је дезертирао, па макар се звао и Милорад Додик, не сме доћи у позицију да одлучује о српској судбини. Поготово је убитачно да босански и лички дезертери воде Србију.
Ако та питања не решимо, ништа нам не вреди “заједничка историја”.
Историчар Милош Ковић изјавио је да Србија и Република Српска треба да имају заједничке наставне планове у образовању и да би акценат требало да буде на темама које зближавају и уједињују српски народ.
Ево баш данас, дневник ПОЛИТИКА је објавио чланак пун лажи, глупог самохвалисања и прећутаних чињеница, који удаљује и разједињује Србе :
ГОДИШЊИЦА АНТИФАШИСТИЧКОГ УСТАНКА
Аутор: Д. Б.субота, 07.07.2018. у 14:35
У спомен-комплексу у Белој Цркви је обележена 77. годишњица од избијања антифашистичког устанка у Другом светском рату. Одајући почаст, венце код споменика Жикици Јовановићу Шпанцу положили су министар Зоран Ђорђевић, делегација Министарства одбране и Војске Србије, представници Субнора и локалне самоуправе, као и грађани, преноси Танјуг.
Истичући да „с поносом можемо закључити да је пропаст Хитлерове нацистичке машинерије започела на територији непокорне Србије”, министар Ђорђевић је подсетио да је устанак 7. јула 1941. избио у Белој Цркви, и то оружаном акцијом Рађевачке партизанске чете Ваљевског партизанског одреда.
Он је нагласио и да је пре 77 година нацистички непријатељ победио нашу земљу у изненадном, неравноправном рату. „Вандалским бомбардовањем српских градова, стрељањем сто српских цивила за једног убијеног немачког војника и стварањем монструозних вештачких творевина као што је НДХ, нацистички завојевач покушао је да сломи слободарски дух српског народа и одврати га од помисли да фашизму пружи отпор”, рекао је Ђорђевић.
Он је додао да је „југословенски партизански покрет био најефикаснији покрет отпора у читавој покореној Европи, који је стварао највеће проблеме немачком Вермахту.
„Народноослободилачку борбу у Југославији највећим делом је изнео српски народ и тако допринео осујећењу Хитлеровог плана да у првом налету заузме Москву и уништи Црвену армију”, подсетио је Ђорђевић.