Мржња која се излива на друштвеним мрежама увек је опасна. Нарочито када је добро синхронизована и воде је шовинистички „коментатори“ – ботови
Др Александар Раковић у Јутарњем програму ТВ Хепи (Извор: Јутјуб)
Двадесет деветог јуна у програму Миломира Марића о значењу Видовдана говорио је историчар др Александар Раковић. Марић је одмах отворио тему провокативним питањем да ли је било случајно, како су неки тада тврдили, да је Слободан Милошевић изручен Хагу баш на тај празник.
Др Раковић је одговорио да није било случајно, да је и сам премијер Ђинђић тада рекао да се определио за „земаљско царство“ и преузео одговорност за рушење националног идентитета и Косовског завета.
Мада и претходно, одговара историјској истини, ништа у даљем току емисије није одударало од једног стандардног разјашњења историчара о Косовској бици и Видовдану, прихваћеног у званичној критичкој историографија.
Реакција „коментатора“ на Јутјубу је испала, можда, занимљивија и од саме емисије. Нису се јављали ђинђићевци који би можда могли да се осете погођени насловљавањем самог снимка од редакције ТВ Хепи, него су се масовно и очигледно организовано јављали наши суседи Бошњаци, Хрвати и Албанци, којима наравно није сметало изручење Милошевића на Видовдан, већ било какво спомињање Косовске битке и њеног значаја за српски идентитет. Оправдано може да се претпостави да Марић, уз сав свој таленат, ипак није толико гледан код наших суседа, већ је у питању опасан шовинистички бес који се испољио према једном одређеном историчару, и то на тему која никако не би смела да буде сабласна за народе „у региону“.
Неки од карактеристичних коментара на Јутјубу
Тако се још једанпут показало осионост антисрпског шовинизма, овог пута преко „јутјуб коментатора“. Мржња која се излива на друштвеним мрежама увек је опасна. Нарочито када је добро синхронизована и воде је шовинистички „коментатори“ – ботови. У сваком случају, њима не би смело да се допусти да уређују ТВ програм у Србији, а ту амбицију очигледно гаје и када је у питању избор тема и избор саговорника.
Приредио: А. Ж.
Categories: Дневник читаоца/гледаоца
Da vidimo – posle 7 decenije komunizma Bosna Crna Gora Makedonija i Kosovo nisu Srbija. U takvom bogalju od predkomunisticke srbije – od rada nemoz da se zivi, uopste zivot ljudskog bica je bezvredan ukoliko nije clan partije.
Steta sto milosevicu i komunistima uopste uzev nije sudjeno u srbiji, onako kako su oni u potiljak sudili decenijama – porucuje vam prosecna neverna srbenda, priprosta neobuzdana i oskudnog znanja.
Ако ћемо поштено, пре комунизма, у време Краљевине Југославије, Србија није ни постојала. Није ни Хрватска, до 1.9.1939. али је онда успостављена Бановина Хрватска, а Србија је морала да дочека комунистичку окупацију, из 1944, да би дошла до какве-такве државности. Тужна прича са тужним крајем.