састав чита омеровић мехо
с полеђине крема и парфема;
код куће му увек тако лакше –
– у јавним их тоалетим’ нема.
неко мехо беше, а не нико,
старог кова, на читање свико,
телефон му тај ужитак не да,
воли креме женине да гледа.
спази мехо у фришопу штиво,
рефлекс тера да поступи криво,
штиво узе, а црева се грче,
саме ноге у тоалет трче.
аеродром узбуни се цео,
јер је мехо с кремама засео,
па додатне муке ту га снађу:
оптужише немци га за крађу.
црна судбо, а још црњи дане!
как’ да аца пред ангелу стане?!
писнуо је како гуја љута,
па проклео пасоше сто пута,
па почео да смишља начине
путовања како да укине:
„ој, образе, гориш од срамоте,
меркел гледа ове идиоте,
велики је ризик од белаја,
данас мехо, сутра цела раја!
гориво је у србаља џабе,
авионске карте нишке рабе,
брукаће ме по целоме свету,
по друмовим’ као и у лету!
ама ево шта ћу да предузмем:
аеродром нишу ћу да узмем,
повећаћу гориву акцизу
да им не дам границама близу!“
ту се раја подиже на ноге
па повела протесте је многе,
по путевим’ зауставља кола,
з’ аеродром шета ниша пола!
како, рајо, није те срамота?
жути боте до жутога бота!
докле ацо образ нам спасава,
да путујеш ти би забадава?!
за бандере иди се закачи,
да поскупи струја – моли, плачи,
иди купи јефтинога хлеба,
зар ти више у животу треба?
чудан народ, све му вазда мало,
из србије да иде му стало,
а да мехо у србији беше
кад са крема он читати хтеше,
за крађу га оптужили не би!
зар је игде боље, рајо? где би?
„Аница дјевојка“ је иновативна српска песникиња, која обрађује савремене теме, инспирисана традиционалним метром
Наслов и опрема: Стање ствари