Националистички, самоуверени дух рађа победнички менталитет. Кукавичко пренемагање и константне беспредметне и погрешно усмерене жалопојке не рађају ништа
„Орлово гнијездо“ на Тргу Крајине у Бањалуци (Фото: Независне новине)
Зашто су Хрвати добри у фудбалу, а Срби лоши?
Генетски материјал нам је практично исти. Школа фудбала такође. Нас је дупло више од њих. У време Југославије били смо значајно бољи, сада смо неупоредиво гори. Шта се у међувремену променило?
Нација и национални дух.
Док се Србима последњих 70 и више година активно разара и деградира национални идентитет, Хрвати у истом периоду пролазе кроз заокруживање своје нације, уз кулминативни тријумф у ратовима деведесетих и несмањену политику шовинизма током рата и у свим годинама након њега.
Извор: alo.rs
Националистички, самоуверени дух рађа победнички менталитет.
Кукавичко пренемагање и константне беспредметне и погрешно усмерене жалопојке не рађају ништа.
Разуларена југоносталгичарска банда, обезглављена маса која више не знам ни ко је ни шта је, а коју рођени, убедљивом већином изабрани лидери понижавају и даље деградирају на сваком могућем кораку то не може да разуме.
Ни да промени.
Срби и/или „интернационалци“
Да додамо још реч две о фудбалу као најбољем показатељу тренутног непостојања националног духа у Срба.
Извор: srbijadanas.com
Младен Крстајић, српски селектор, уочи утакмице за себе каже:
„Јa sam iz multikulturalne sredine iz Bosne. Otac mi je Crnogorac, a majka Srpkinja. Ja sam internacionalac. Nacionalnost me ne zanima. Švajcarska ima dobar tim, samo to me zanima.“
И остаде селектор. И срамно изгуби од објективно слабијег противника.
Хрвати у Русију путују с Туђмановом книнском заставом и растуре фаворита Аргентину 3:0.
Албански плаћеници који играју за Швајцарску, путују са заставама Косова Репубљик на копачкама.
Репрезентација Србије путује са селектором који национални идентитет брка с политиком, себе назива „интернационалнцем“, шта год то значило, а хвали Господина Председника што, за разлику од патриотског осећања елементарне припадности српској нацији, ваљда, није најбеднија дневна политика.
Какав смо резултат и могли да очекујемо?
Наслов и опрема: Стање ствари
Преузето са Фејсбук профила Новака Драшковића
Categories: Преносимо
А други колективни спортови? Јел исто важи и за ватерполо или нам је тамо менталитет другачији? Можда одбојкаши и кошаркаши нису расли у Србији. Драшковићу иди и лепи плочице, можда се оствариш као керамичар.
Господине Добривоје, Драшковић је апсолутно у праву само што ви из неког разлога нисте у стању то да видите. Не мешајте са фудбалом ватерполо, одбојку и кошарку. Ти спортови, а нарочито ватерполо, не репрезентују српски просек као што је случај са фудбалом. До скора су се тим спортовима бавили људи другачијег менталног склопа, нивоа образовања и уопште погледа на живот и због тога су и резултати другачији. Наравно, уз природну, генетску прредодређеност за то коју смо добили од Бога. На жалост, видимо да и ти спортови полако ,,падају,, и почињу да се приближавају жалосном просеку.
Они који су нас довели довде, одвешће нас и даље – Милован Витезовић.
Дакле, (ја мислим) нема никакве одговорности до Крастајића, јер он нити је фудбалски селектор нити Србин! Њему, као интернационалцу, и није стало до успеха српског фудбала, српске химне и грба, српског имена… Па данас у Црној Гори уче децу да је свети Сава окупатор, а великог Његоша покушавају да преводу на црногорски језик!!!
Према томе нема места чуђењу, постављању одговорности, коментарима. Јер фудбалска репрезентација Србије није ни послата да постигне неки успех, већ да српски национални дух унизи, да се нацији сервира једна безвољност, дезорјентисаност, безнађе. Све је смишљено у глобалистичкој “кухињи” и жаба се (читај Србија) већ одавно куха…
Сасвим други случај је са хрватском репрезентацијом. Национални набој је на тачки кључања, успех отворено прослављају са усташким пјесмама. Да би “стање ствари” било интересантније ради се о измишљеној нацији, углавном о покатоличеним Србима. Па ти сада буди паметан!
Моја похвала Новаку Драшковићу за анализу и закључке у приложеном тексту.
Фудбал је само један колективни спорт и то онај у коме још од 1991. нисмо имали успеха. Ни Хрвати се нису много прославили… имали су треће место 1994. на СП и то је све (нама због санкција нису дали да учествујемо све до 1998. иако смо имали врхунске играче на врхунцу каријере). Кад смо пре коју годину постали омладински прваци света у фудбалу, победивши Бразил у финалу, можда је неко у Хрватској писао сличан чланак, жалећи над немоћи Србије и гледајући у Србију као на успешну фудбалску нацију зато што је у Србији јак националистички дух, а у Хрватској јењава и шта ти ја знам. Кошарка је годинама спорт бр. 1 у Србији и ту смо у последњих 20-ак година најбољи у Европи и други на свету, без икаквог конкурента (осим можда донекле Аргентине и Литваније). Такође и у одбојци и у ватерполу (у коме смо и даље светска сила)смо свих ових година много доминантнији од Хрвата, док је поштено признати да су само у рукомету ипак били мало бољи од нас. Тако да не бих због неког глупог фудбала у коме смо као репрезентација увек пуцали на свим већим такмичењима износио тако оштре закључке…